Tribina u čast Vlade Divljana: Inspirisala ga je ruska muzika

Vlada Divljan / Printskrin: YouTube/rudi uran

Vlada Divljan je uvek imao dara da napravi pesmu i da ona traje, a album "Odbrana i poslednji dani" grupe Idoli je jedan od najboljih rok albuma ikada na ovim prostorima”, reči su poznate muzičke novinarke Dubravke Duce Marković koja je sinoć gostovala na tribini povodom rođendana velikog rok umetnika koji nas je napustio pre sedam godina.

Zanimljiv multimedijalni program “Divljanu u čast" održan je sinoć u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu povodom proslave rođendana čuvenog muzičara Vlade Divljana (1958-2015), te je tako višeslojni događaj obuhvatio projekciju filma, tribinu i dva koncerta u dva različita prostora prestonice.

Preporučujemo

Prvo je održana projekcijapoznatog dokumentarnog filma "Nebeska tema" (2019) Mladena Matičevića, a onda nakon toga tribina "Hajde da pričamo o... Vladi Divljanu" autora i moderatora Aleksandra Ðuričića. Na kraju je održan koncert benda "(ne)normalni" sa hitovima Vlade Divljana.

O Divljanu su govorili: reditelj Mladen Matičević, novinarka Dubravka Marković, muzičari Zdenko Kolar, Dušan Strajnić (Stray Dogg) i Mladen Juričić Maks.

Takođe, održan je i koncert 4 Maljčika dvojice pijanista Aleksandra Šandorova i Nemanje Nikolića kao spoj Divljana i Sergeja Prokofjeva, na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine.

Dvojica umetnika na klaviru su taj idejni koncept već predstavili na istom mestu krajem 2020. godine takođe na Vladin rođendan 10. maja.

Aleksandar Ðuričić, novinar i pisac (autor istaknute knjige “Glogi” o glumcu Nebojši Glogovcu) nazvao je veče "Hajde da pričamo o… Vladi Divljanu" i pozvao goste da iz različitih uglova predstave lik i delo velikog muzičkog umetnika.

Reditelj Mladen Matičević je pričao da se “upoznao” sa Divljanom prvi put preko televizora, odnosno putem muzičkih spotova koje je gledao na televiziji i odmah bio oduševljen pojavom grupe “Idoli”.

“Nisam u početku shvatao šta oni to izvode, da li su ozbiljni ili je to šala, zabava. Iako to nisam kao mali razumeo, znao sam da je fenomenalno i genijalno. Moj otac koga sam mnogo voleo, bio je veoma strog po tom pitanju i njemu se nisu dopadali Idoli, nije prihvatao taj stil, dok su meni od početka privukli pažnju”, prisećao se režiser ''80-ih godina i pojavom Novog talasa rokenrola.

Matičević je rekao da nije bio blizak prijatelj sa Divljanom, poznavali su se, sedeli često u istom društvu, imali su međusobno poštovanje i uvek popričali kada se sretnu.

Sa jedne strane to je i bila olakšavajuća okolnost reditelju da snima film o Divljanu, da ne bude previše emotivno uključen, mada on smatra da je “njegova smrt za sve bila uznemirujuća i šokantna”, a on sam je gajio snažne emocije prema njemu kao čoveku i umetniku.

“Nebeska tema - Priča o Vladi Divljanu” scenariste i reditelja Mladena Matičevića je dugometražni dokumentarni film sa pojedinim elementima igranog ostvarenja o velikanu, gospodinu, džentlmenu rokenrol muzike Vladi Divljanu, kako su mediji muzičara ranije definisali.

U njemu učestvuju najznačajniji autori sa ex-Yu prostora, koji su specijalno za ovu priliku snimili (i u filmu izvode) nove verzije Vladinih pesama - Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i mnogi drugi.

Ovakav autorski pristup i veliki broj atraktivnih učesnika čini ovaj film jedinstvenim projektom kakav još nije viđen na našim prostorima.

"Toliko velikih muzičkih ličnosti na jednom mestu bio je izgleda moguć upravo povodom ovakvih okolnosti, a to je odlazak Vlade Divljana. Mislim da bi bilo teže u drugačijem povodu i situaciji spojiti sve njih, a ovde su oni bili tu da se podigne spomenik Divljanu. Svi su se rado odazvali mom pozivu da učestvuju i pričaju o Vladi u filmu, neke od njih sam tek upoznao, neke sam znao od ranije”, pričao je reditelj o procesu rada na samom filmu “Nebeska tema”, koji je dugo bio na repertoaru domaćih bioskopa, što je neuobičajeno za dokumentarce.

Muzička novinarka Dubravka Duca Marković, autor čuvene TV emisije “Hit meseca”, istakla je da je “Divljan imao poseban dar da napravi pesmu i da ona zaista traje”, što je bilo jedinstveno kod njega.

Marković smatra da je album “Odbrana i poslednji dani” (1982, Jugoton) rok sastava “Idoli” sigurno jedan od najboljih jugoslovenskih albuma ikada, na našim prostorima.

Zanimljivo je da i Darko Rundek, frontmen bivše novotalasne rok grupe “Haustor”, u filmu “Nebeska tema” govori upravo o tom albumu i priseća se da su mu “Idoli” delovali na početku karijere neozbiljno, kao da su slučajno upali u svet muzike i gledao ih je kao neke “fićfiriće” sve do pojave albuma “Odbrana i poslednji dani”, kada je zanemeo koliko se oduševio i bio raspamećen tim remek delom. Izgleda da svi dele mišljenje da je taj album prekretnica u uspešnoj karijeri “Idola”, a sada obeležava jubilej - 40 godina od nastanka.

Danas urednica u Radio Beogradu, gde vodi dve emisije („Nekad smo se dobro zezali” i „Večeras zajedno“), Dubravka Marković je dugo smatrana da je rođena sestra Vlade Divljana, jer pomalo i liče u licu, tako da je taj mit ili urbana legenda godinama kružila Beogradom.

Ona smatra da su te osamdesete godine zaista bile veoma lepe, jer su se tada svi družili, bili mnogo bliskiji nego danas, energija koju su razmenjivali je bila sjajna i slično su razmišljali međusobno, i delili su ljubav prema rokenrolu.

Jedan od osnivača antologijskog novotalasnog rok benda “Idoli” Vlada Divljan kasnije u solo karijeri je takođe imao mnoge poznate pesme sa svojim pratećim sastavima - “Old Stars band” i “(Ne)Vladina organizacija”, a živeo je u Austriji i tamo izgradio zapaženu karijerui kompozitora primenjene muzike za filmove, televiziju, pozorišne predstave ili reklame.

Verni pratilac u svim sastavima je bio bas gitarista Zdenko Kolar, sada aktuelan sa bluz bendom “Zona B”. Kolar se prisećao saradnje sa Divljanom dok su bili zajedno u “Idolima”, i u drugim projektima.

“Bilo je to ovako: samo me pozove telefonom, pita me šta radim i kaže mi da odmah svratim na kafu. Tako je uvek počinjalo, i onda ja odem, i krene stvaranje muzike”, govorio je Kolar o toj Vladinoj spontanosti u kreativnosti i naveo da je uvek bilo teško odrediti i predvideti koja bi pesma postala hit.

Zdenko Kolar se iz Zemuna preselio davne 1963. godine sa roditejima u zgradu gde je živeo Divljan i on je bio prvi dečak kog je upoznao u tom novom komšiluku, a ubrzo i Božu Jovanovića, dva buduća muzička drugara. Sa njima je osnovao bend “Faraoni”, koji je promenio naziv u “Hoplipe”, i imali su uspešne školske svirke 1969, što je bio Zdenkov početak karijere.

Prvi ozbiljniji bend sa Divljanom je bio “Zvuk ulice” 1976. godine, a radni naziv sastava im je bio “Marilyn” prema holivudskoj glumici Merilin Monro kojom su bili tada opčinjeni.

Kolar se prisetio da su odlazili zajedno na kurs iz gitare u Univerzitet "Braća Stamenković" kod profesora Branka Perišića, a sada se ta ustanova zove “Vlada Divljan”.

Muzičar Dušan Strajnić iz alternativnog benda “Stray Dogg" (snimaju pesme samo na engleskom jeziku) bio je jedan od učesnika u filmu “Nebeska tema”, a lično nije nikada imao priliku da upozna Divljana, što mu je veoma žao. Sa njegovom muzikom se upoznao kao mali prvenstveno preko albuma “Vlada i Gile - Rokenrol za decu” (1989) koji su stvorili Divljan i Srđan Gojković Gile (Električni orgazam), a sada te pesme često peva svojoj deci, u čemu uživa.

Strajnić je pričao da je Divljan veoma uticao na njegovo stvaralaštvo, i da je sada u fazi karijere kada snima album prvi put na srpskom jeziku sa nekim drugim sastavom, što mu prija kao promena.

Putem Zoom platforme online se javio iz Zagreba muzičar Mladen Juričić Max, veliki prijatelj Divljana, sa kojim je sarađivao kao deo “Ljetnjo Kino Big benda” i novog ruha Vladine pesme “Samo jednu ljubav imam”, a takođe su i njegove stare pesme obukli u “novo odelo”.

“Danas na Vladin rođendan na radio stanicama Zagreba su puštane njegove pesme, i činilo mi se kao da ih čujem prvi put, rasturile su me. Vlada je bio ambasador dobre volje, povezivao je kulturu Srbije i Hrvatske. Sreli smo se prvi put osamdesetih godina na Omladinskom festivalu u Subotici, kada su učestvovali svi tada novotalasni bendovi - njegovi Idoli, Šarlo Akrobata, Film, Haustor, Električni orgazam, prisećao se muzičar Mladen Juričić Max, koji je bio član bendova Vještice, Šo!Mazgoon, Film, Azra.

Pre dve godine (2020) Max je snimio pesmu posvećenu Divljanu - ”7 nota 100 zivota”, kako on sam kaže, “tek moj mali doprinos i velika želja da saradnju sa Vladom Divljanom simbolično produžim još jednom pesmom, a njegov vedri duh da i dalje bude sa nama”.

Kako su istakli organizatori tribine u najavi, simbol dobrog života, kvalitetne muzike i raspoloženja koje se nosilo u krčagu i delilo sa prijateljima, između svega ostalog, bio je i jeste Vlada Divljan.

Pijanisti Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić, pod imenom 4 maljčika, održaće, koncerte 9. i 10. maj, u Beogradu i Novom Sadu, povodom obeležavanja rođendana (10. maj) prerano preminulog Vlade Divljana (1958-2015), a Šandorov za Tanjug kaže da je Divljana inspirisala ruska muzika na mnogo načina.

Aleksandar Šandorov: Vladu Divljana je inspirisala ruska muzika

Klaviristi Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić, pod imenom 4 Maljčika, dan posle novosadskog koncerta u Sinagogi, nastupili su i sinoć u Beogradu, u ispunjenoj dvorani Kolarčeve zadužbine, u organizaciji agencije Long Play.

Šandorov je sa svojim učenikom i kolegom Nemanjom Nikolićem premijerno izveo uživo ovaj jedinstven program na dva koncerta iste večeri, 30. oktobra 2020. u Kolarcu. Dosadašnji zajednički rad 4 maljčika su prezentovala i kroz singlove i spotove "Retko te viđam sa devojkama", "Dok dobuje kiša" i "Rusija".

Šandorov jee za Tanjug da je ideju o spajanju muzike Prokofijeva i Vlade Divljana prvi put ostvario u jednoj od scena dokumentarnog filma "Nebeska tema" Mladena Matičevića.

"U toj sceni sam odsvirao nešto što mene veže sa klasikom i Vladom Divljanom...Svirao sam Prokofijeva i stigao do Vladinih kompozicija vrlo brzo...Bila je to improvizacija iz koje se rodila ideja o koncertima sa istom temom. Sada smo u prilici da pružimo radost poštovaocima kvalitetne muzike u Novom Sadu i Beogradu " kaže za Tanjug Šandorov.

Kako kaže Profijeva i Divljana kao kompozitore spaja ljubav prema melodiji.

"Prokofijeva su zvali Mocart 20. veka, a Vlada je jedan od naznačajnijih pop autora nekadašnje Jugooslavije. Osim melodije oni su obožavali i tačnu ritmičnost u svojim kompozicijama" kazao je Šandorov.

Prema njegovim rečima Vlada Divljan je imao poseban sentiment prema rukoj muzici, naročito horskom pevanju.

"Bili smo na Veliki petak 1986. godine u Ruskoj crkvi u Parizu i Vlada je tada snimio nastup ruskog hora vokmenom. Posle smo celo leto slušali taj snimak. Ruska muzika ga je inspirisala na mnogo načina" kazao je Šandorov.

Profesor Šandorov bio je saradnik na prvom Divljanovom samostalnom albumu „Tajni život A. P. Šandorova“ (1988), a zatim član Vladinih pratećih bendova Old Stars i Nevladina organizacija.

Nemanja Nikolić takođe za Tanjug kaže da će publika u Novom Sadu i Beogradu imati prilike da čuje implementaciju klasične muzike u rok klasiku Vlade Divljana.

"Prokofijev i Divljan su delili radost u svojim kompozicijama i siguran sam da će publika u tome uživati" kazao je Nikolić.

(Telegraf.rs/Tanjug)