Priče o pesmama: Azra - "Jablan" ili kako su u Zagrebu rođene dve Azre

Printskrin: Youtube/PETROVICPETAR

O svakoj Džonijevoj pesmi bi se mogla napisati priča.

Zašto?

Preporučujemo

Pa zato što je Džoni inspiraciju za svoje pesme pronalazio u stvarnom životu. Pisao je o onom što se dešavalo tu, oko njega, što je lično proživljavao ili su to bila iskustva njegovih poznanika i prijatelja.

U vreme kada je Džoni osnivao grupu Azra, njegov prijatelj Đoko Grgac dobio je ćerku.

I jedan i drugi su tragali za imenom. Džoni za svoj novi bend, a Đoko za svoju mezimicu.

Znali su se njih dvojica još od ranije.

Bili su prijatelji.

Đoko je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, na kome su se u to vreme okupljali slobodarski nastrojeni studenti ali i mnogi drugi slobodnomisleći ljudi, bio u ekipi onih koji su pokušavali delovati i politički, ali im je to ubrzo zabranjeno, pa su shvatili da im ne preostaje ništa drugo već da svoje ideje plasiraju kroz kulturne događaje. Tako je i Džoni doduše nešto kasnije, jer je nekoliko godina mlađi od pomenutih, počeo svirati na legendarnom Filozofskom, dakle na onom istom fakultetu na kome je ta ekipa uprkos molbi, preklinjanja pa i pretnji narodne milicije da napuste zgradu jer u posetu dolazi britanska princeza, ipak ostala i zdušno, dok je princeza pratila predavanja iz govornih vežbi engleskog jezika, uzvikivala: "Smrt monarhiji"!

Đoko je tih godina zaradio nadimak "Anarhist", a on sam prozvao je Džonija "Čupko", aludirajući na njegovu kratko podšišanu kosu.

Elem, Grgac je bio veoma živopisna ličnost.

Odrastao u Banja Luci i Beogradu, do svoje desete godine bio je nepokretan zbog bolesti kičme. Kada se konačno pridigao iz gipsanog korita, rešio je da nadoknadi sve.

Valjda je to i prirodni sled stvari.

Ulica i raznorazne birtije postale su mu drugi dom, a Đoko tvrdi da je samo jedan čovek u ondašnjoj Jugoslaviji imao više prekršajnih prijava od njega.

On lično imao ih je više od petsto!

Đoko Grgac Anarhist Printskrin: HRT 2

Kada se živi takav život alkohol i narkotici postaju svakodnevna stvar, pa ipak, uprkos silnim peripetijama i odvikavanjima čak i u duševnim bolnicama, uspeo je da se oženi sa Kejt, koja je bila ljubav njegovog života, pa je te, danas već jako davne '78. godine, s obzirom da mu je supruga nosila devojčicu, tragao za neobičnim ženskim imenom.

Od nekoga je doznao da reč azra na arapskom znači - čista, najčistija, netaknuta.

Tako su u približno isto vreme u Zagrebu rođene dve Azre: 1977. formirana je grupa sa tim imenom, a sledeće godine rođena je Azra Grgac Vuković.

I kasnije su "Anarhista" pratile nevolje.

Zbog njegovog razuzdanog načina života supruga i ćerka su ga napustile, a početkom turbulentnih devedesetih dobio je otkaz u banci u kojoj je radio, jer su njegovi nadređeni mislili da je srpskog porekla.

Tih godina to se nije praštalo.

Grgac se potom povukao, shvativši je da je trenutno na delu nešto sasvim drugačije od onoga o čemu su on i Čupko maštali dok su bili mladi, kada je društvo znalo zasvirati i zapevati čekajući da im Đokova mama Katica spremi nešto za pojesti.

Ali došlo je vreme u kome su neki sasvim drugačiji ljudi pevali neke sasvim drugačije pesme.

Nikada oni ne bi ni mogli razumeti o čemu je to Džoni pevao u "Jablanu".

A eto, "Čupko" je tu pesmu posvetio baš njemu - Đoku Anarhistu.

Godine koje će potom doći, poneće sa sobom ožiljke ali i uspomene.

Ožiljci su tu da bi svedočili o onom što smo živeli, a uspomene zažubore kada nas ophrvaju sećanja.

Đoko Anarhist se još 2012. preselio na neko drugo, možda i bolje mesto. Ovde valjda i nije imao previše razloga da ostane, jer ovo moderno doba potpuno je poništilo njegov osnovni životni ideal, a to je društvo u kome nema nametnutih autoriteta.

A Džoni?

Džoni je zaronio u neki svoj novi svet.

Ništa čudno.

Oduvek je te neke drugačije svetove, na sebi svojstven način i stvarao.

Ali ostale su pesme.

A to nije malo.

Sad da li kao ožiljci, uspomene ili hrana nasušna - izaberite sami.

Branimir Džoni Štulić Foto: Printscreen Youtube/Petrovic Petar

"Da li lažem kada kažem,

Da je sreća u tri stvari,

Dobroj ženi, gitari i bogatom tati,

Koji uvek nešto radi,

Pa ako sanjaš takvu sreću,

Igraj kocku, rulet, karte,

Ili prodaj sve osim blanje i kreni,

Drugom stranom Jablane kreni,

Drugom stranom Jablane kreni!

Tvoji su dani proćerdani,

Na vinjak TV i porno slike

Ženu nemaš i teško da ćeš je i steći,

Pored takve stare majke.

Ljubav je ono za čim gineš,

Do ljubavi se teško stiže.

I zato prodaj sve osim blanje i kreni,

Drugom stranom Jablane kreni,

Drugom stranom Jablane kreni!

Volio bi da si nalik na one,

Bradate i silne momke,

Da ćumez dižeš na noge,

i da te nude cigaretom i alkoholom,

Da nosiš šljivu ispod lijevog oka,

I vičeš parole što strašno zvuče,

I da si bitnik i pravi anarhist i zato kreni,

Drugom stranom Jablane kreni,

Drugom stranom Jablane kreni!

(Telegraf.rs)