Nik Kejv o žaljenju: "Mnoge drevne i gnojne rane je blagovremeno i iskreno 'zbogom' moglo zaceliti"

Nik Kejv / Foto: Tanjug/AP/Olafur Steinar Gestsson/Ritzau

Nik Кejv ima posebnu vezu sa svojim fanovima, delom zahvaljujući svojoj platformi "Red Hand Files", koja mu dozvoljava da se pozabavi složenim temama do detalja i na svoj specijalan način. Nijedna tema nije nedopustiva, a Кejv pokriva sve, od rijaliti TV emisije "Ostrvo ljubavi" do tuge.

Pitanja fanova ga takođe podstiču da razmotri teme koje bi obično ostavljao zakopanim. Jednom prilikom ta je tema bilo kajanje.

Preporučujemo

U 64. izdanju Red Hand Files-a 2019. godine, primarna tema je bilo kajanje, a dotakao se i oproštaja i koliko ga je teško dati. Кejv je dobio pitanje od jednog australijskog obožavaoca u vezi sa kajanjem koje dolazi sa godinama, koje je spojio sa drugim upitom o oproštaju.

Кejva odluka da spoji ovo dvoje pokazuje da su te teme u njegovom umu neodvojive, a najveći mu je žal što nije imao snagu da se oprosti.

- Mnogo toga oko čega se danas kajem vezano je za moju prošlu nesposobnost da oprostim - napisao je.

- Dugi niz godina moj način rešavanja stvari bio je da sečem, i bežim, i ne osvrćem se unazad. Uvek sam bežao od nečega, ili nekoga, ili nekog mesta, katastrofalne situacije, na primer, ili mojih raznih zavisnosti ili uništenih veza.

Iako Кejv o tome nije direktno govorio, može se pretpostaviti da je mislio na tragični gubitak svog sina Artura kada je pomenuo „katastrofalnu situaciju“.

- Ovo stanje bekstva je delovalo kao kreativna, motivišuća sila, ali je zapravo bilo potpuno lišeno refleksije i neometano korektivnim uticajem kajanja i žala. Osećao sam da će me, ako ikada stanem, živog pojesti haos koji me je pratio kao psa lutalicu. Prošlo je mnogo godina pre nego što sam odlučio da se okrenem i zagledam u zamišljeno čudovište iz svoje prošlosti. Кada sam konačno pogledao, našao sam mnoge drevne i gnojne rane koje je blagovremeno i iskreno "zbogom" moglo zaceliti.

Ceo odlomak je neverovatno dubok, ali najdirljiviji deo je kada Кejv raspravlja o tome zašto treba da prihvatimo žal kao neizbežan deo života, i ako se ne kajemo, ne razvijamo se kao ljudi. Razmišljao je:

- Možda je korisno videti naše živote kao niz propalih ili napuštenih snova, ali takođe prepoznati da su ti snovi sama arhitektura našeg čovečanstva; da s ljubavlju prihvatimo naše nedostatke i položimo ih na počinak u saznanju da rast i žaljenje idu ruku pod ruku, kao i neuspeh i potencijal.

Кejvov savet o suočavanju sa žaljenjem je osvežavajući pogled na tu temu. Umesto da vidi emocije kao razlog da vas povuku na dole, Australijanci veruju da ih treba slaviti, a naš žal čini ključni deo našeg DNК. To je izazovna tema, bez tačnog ili pogrešnog odgovora, ali baš kao i sa muzikom vođe Bad Seeds-a, Кejv ju je otvorio iz sasvim neočekivanog ugla.

(Telegraf.rs/Far out magazine)