Priče o pesmama: Oliver Mandić - "Ljuljaj me nežno" ili kad džezera nateraju da propeva

Foto: ATA images

Oliver Mandić je u prvoj polovini osamdesetih godina, nesumnjivo bio jedna od najvećih zvezda ondašnje Jugoslavije. I dok se o drugim velikim imenima, kao što su recimo Goran Bregović ili Zdravko Čolić, znalo sve, gotovo do najsitnijih detalja, o njemu su kolale razne, uglavnom neproverene priče.

Od onih da je bio vanserijski talenat za klavir koji je bez bilo kakave dileme trebao dobaciti do Moskovskog konzervatorijuma, do šturih vesti u Džuboksu da je postao član Yu grupe, da je dobio poziv od Popa Asanovića da se priključi grupi Time...

Preporučujemo

Oliver je rođen u Užicu, 13. jula 1953. godine.

Njegova majka je rođena na Borikama, a otac na Zaovinama, na Tari. Brat njegove majke Mirko Popović, bio je Krcunov saborac, a njihov otac bio je pravoslavni sveštenik, tako da je Mandićeva majka odrasla u porti pravoslavne crkve. Nakon rata, kada se zadevojčila, njena braća su pod dubokim uticajem tadašnje Komunističke partije i Tita, smatrali da je sasvim prirodno da se uda za generala Nikolu Ljubičića.

Ipak, on je odlučila drugačije i svoje srce poklonila "tamo nekom" sa Zaovina, na opšte zaprepašćenje i neodobravanje njenih najbližih.

S obzirom da se takva neposlušnost tada teško praštala, mogla je da zaboravi na službu u nekim većim gradovima, pa je mesto učiteljice dobila u Kremnima.

Oliver Mandić Foto: ATA images

Zatim je usledio period čestih selidbi, promena sredine postala je uobičajena za porodicu Mandić.

Kada je Oliver imao nekoliko godina, sele se u Arilje, gde majka opet dobija mesto a školi a otac je sudija. Već tada majka insistira i bodri Olivera da svira harmoniku. Nakon Arilja dobijaju službu u Srebrenici, a to je period kada Oliver već ide u školu, ali i tu ne ostaju više od nekoliko godina, pa se potom sele u Obrenovac, što će umnogome biti presudno za dalji Oliverov put. U Obrenovcu će završiti osnovnu školu, ali tu počinje i njegovo muzičko obrazovanje, jer u Beogradu upisuje muzičku školu "Stanković", odsek klavir.

Bio je apsolutno posvećen instrumentu.

Već u to vreme u Obrenovcu svira u svom prvom bendu Mladi lavovi, ali otkriva i džez i imena kao što su Majls Dejvis, Čik Korija i Herbi Henkok, pa još više uranja u svet muzike i apsolutnog perfekcionizma.

Ranih sedamdesetih osniva i svoj prvi beogradski bend koji će nositi njegovo ime - Oliver.

Na samom početku '72. godine grupa Oliver nastupala je na jednom zajedničkom koncertu u Hali sportova sa Pop mašinom, Grupom 220 i Bumerangom iz Kopra i već tada Beogradom se proneo glas da tamo neki "klinac" strašno svira i da takovog klavijaturistu glavni grad još nije imao.

Pa iako je Mandić bio opsednut instrumentalnom muzikom i svetskim džez facama, kada je snimao svoj prvi singl pozvao je Dušana Prelevića Preleta da peva.

U jednom razgovoru sa Preletom, kada sam ga pitao da kaže nešto u vezi grupe Oliver, kroz smeh mi je odgovorio da je to u stvari bio njegov prateći bend.

Ipak, da li je bilo baš tako?

Na jedinom singlu koji je ova grupa objavila ("Tajna"/"Prošlo je sve" PGP RTB 1974.) u nazivu samog benda doslovce piše: Grupa Oliver & Dušan Prelević.

Po svemu sudeći, biće da je oko toga, čije će ime biti prvo na ploči i nastao nesporazum i Prele je, kakav je već bio, samo okrenuo leđa i otišao.

Uostalom, mogu li dva tako izrazita individualca da ostanu duže u jednom bendu? - sve govori da je to ipak nemoguća misija.

Potom je usledila avantura sa Yu grupom.

Spremali su kompozicije za njihov treći album kada ih je Brega zamolio da mu pomognu oko snimanja matrica za kompoziciju "Šta ću nano dragi mi je ljut", koju je napisao za Biseru Veletanlić.

Jelići su naravno rekli da nema problema, a upućeni kažu da je Oliver na zaprepašćenje ostalih, tada rekao Bregi: "Može, ali to će te, što se mene tiče, koštati sto pedeset maraka".

I tako se ta stvar i završila.

Oliver je istog trenutka izbačen iz Yu grupe, pa je tu pred svima polomio klavijaturu, tek da im pokaže šta misli o svemu tome.

Incident je zataškan, Yu grupa je snimila pomenutu matricu, a svoj treći album ipak su uradili kao trio.

Bez klavijaturiste.

No sve je to ništa, šta je potom usledilo.

Sredinom sedamdesetih, Oliver formira postavu koju će nazvati Beogradska reprezentacija i sa kojom će '76. nastupiti na BOOM festivalu koji je te godine održan upravo u Beogradu.

Ekipa je bila vrhunska: Robert Nemeček je svirao bas, Zoran Božinović gitaru (Oliver je i pre toga sarađivao sa Pop mašinom), Lazar Tošić bubnjeve, pevala je Maja Odžaklijevska, a tu su i duvači - Goce Dimitrovski, Jovan Maljoković i Stjepko Gut.

Međutim, kada je krenuo nastup, nezadovoljan kako funkcioniše tehnika, Mandić je sve polomio i isprevrtao na bini, što je bila udarna vest u svim tadašnjim novinama.

Posle toga Maja Odžaklijevska, ionako fascinirana Oliverovim sviračkim i kompozitorskim umećem, tražila je da joj napiše pesmu.

On se prvo smejao takvom, zahtevu, ali je na kraju ipak pristao.

Otišao je kod Marine Tucaković i ona mu je dala jedan tekst koji je iz nekog razloga odbila Slađana Milošević.

Sa Encom Lesićem, Stjepkom Gutom i Jovanom Maljokovićem odlazi u Split, u tamošnji studio "Tetrapak" kako bi Maji snimili singl. Tamo upoznaju članove grupe More, pa kako nije imao ko da svira bubnjeve, u tu svrhu angažuju njihovog bubnjara Vjekoslava Benzona. Ali kada su snimili matricu, Maje nigde nije više bilo. Uzalud su je tražili da otpeva svoje deonice, dok se na kraju nije ispostavilo da se do ušiju zaljubila u gitaristu grupe More, Toničija Delazotu.

Foto: A. Nalbantjan

Čekali su je celi dan, ali slaba vajda, Maja je sa Tončijem vodila ljubav negde po splitskim plažama.

Ljubav je ljubav, ali para im je ponestajalo.

Da sve ne bi potpuno propalo, Enco je počeo da nagovara Olivera da on otpeva tu pesmu.

Ovaj nije hteo ni da čuje.

Kakvo crno pevanje!?

Sanjao je da svira u džez orkestru, Majls i Kit Džeret su mu bili sveci, a sad da peva glupost tipa "Ljuljaj me nežno".

No Enco je navaljivao i navaljivao i Oliška je na kraju popustio.

Kada su se vratili u Beograd, od sramote je sakrio snimak da ga slučajno neko ne bi pronašao i čuo.

Pa ipak...

Na nagovor prijatelja poslao je traku na preslušavanje ljudima iz PGP RTB.

Bili su oduševljeni.

Za omot singla i nastup u čuvenoj emisiji "Od glave do pete" nabavio je iz Italije specijalne čizme i belo odelo.

Za par nedelja kompozicija "Ljuljaj me nežno" je postala apsolutni hit sezone, te 1978. godine.

Kada je posle snimio singl sa pesmama "Sutra imam prazan stan" i "Osloni se na mene", neko vreme se malo povukao, a onda je stigao poziv.

Spakovao je instrumente u kombi i pravac Zagreb.

Postao je član grupe Time.

Kako je tamo došao negde u popodnevnim satima, a probe i snimanje su bile zakazane tek sutradan u 14h, uspeo je za to vreme da napravi nekoliko ekcesa.

Kada su Tajmovci konačno pristigli Dado mu je rekao da ako misli da ostane u grupi, zaboravi na takvo ponašanje.

Posle kraće raspravke Oliška ih je oterao sve u p.m. spakovao svoje klavijature i vratio se nazad za Beograd.

I tako je Srbija dobila svog Stivija Vondera, ili Dejvida Bouvija, ili...

(Telegraf.rs)