Govorili su da je sklopio pakt sa đavolom, da se iz njegove violine čuo krik žene: Ko je bio Nikolo Paganini?

Izvor: Wikipedia/Fiorini

Neki su mislili da je on metaforički muzički Bog, drugi su mislili da je njegova virtuoznost potekla iz pakta sa đavolom. Ali šta je bila prava priča iza genija najvećeg violiniste ikada - Nikola Paganinija?

Rođen 27. oktobra 1782. u Đenovi, ikolo Paganini je bio neverovatno nadaren muzičar i smatra se jednim od najvećih violinista svih vremena.

Preporučujemo

Počeo je da svira mandolinu sa pet godina, violinu sa sedam, a svoj prvi javni nastup imao je u 11. u Đenovi. Sa samo 15 godina talentovani tinejdžer je počeo da svira solo turneje.

Iako je 19. vek je proizveo izvestan broj izvanrednih violinista - niko nije bio poput Paganinija. Njegov talenat je bio toliko veći od dara njegovih vršnjaka da su ljudi počeli da veruju da je sklopio pakt sa đavolom.

Čak se pričalo da je Paganinijeva majka prodala njegovu dušu đavolu da bi postao najveći virtuoz u istoriji.

Ali, evo prave priče...

Nikolo Paganini / Izvor: Wikipedia

Sa 13 godina Paganini je poslat da uči kod poznatog violiniste i učitelja Alesandra Role.

Rola je brzo uvideo Paganinijev talenat i odlučio da ne može mnogo toga da ga nauči. Tako ga je uputio na svog učitelja, Ferdinanda Paera - koji ga je kasnije uputio svom učitelju Gasparu Giretiju.

Mladi Paganini je očigledno bio čudo od deteta. Ali kada je kao 15-godišnjak krenuo na solo turneje, doživeo je nervni slom i okrenuo se alkoholizmu.

Slava violiniste ga je polako pretvorila u teškog kockara, pijanca i serijskog ženskaroša. Čak se proširila glasina da je Paganini ubio ženu, koristio njena creva kao žice za violinu i zatočio njenu dušu u instrumentu. Rečeno je da se iz njegove violine čuo ženski vrisak kada je nastupao na sceni.

Jedno je bilo sigurno: Paganinijeva veština na violini bila je bez premca. Bio je jedan od prvih solo violinista koji je javno nastupao bez nota, birajući umesto toga da sve uči napamet.

Poznat posebno po svojih đavolskih 24 kaprisa za solo violinu, Paganini je pomogao popularizaciji određenih tehnika žica kao što su odbijanje gudala – spiccato – kao i picikato za levu ruku. Takođe je umeo da namerno pogreši naštimuje žice da bi olakšao sviranje određenih komada.

Rečeno je da je mogao da svira 12 nota u sekundi – što je kasnije postigao violinista Dejvid Geret, koji igra Paganinija u filmu "Đavolji violinista" iz 2013, zasnovanom na životnoj priči kompozitora.

Đavo sam?

Paganini je bio markantan čovek šupljih obraza, blede kože i tankih usana. Bio je veoma visok i mršav, i često obučen u crno.

Takođe je imao veoma dugačke, tanke prste i bez ograničenja se kretao po bini, zbog čega je dobio nadimak 'Gumeni čovek'.

Sada se veruje da je Paganinijeva neobična dužina prstiju, koja mu je omogućila da svira tri oktave u rasponu jedne ruke, posledica Marfanovog sindroma, genetskog poremećaja. Istovremeno, njegova sposobnost da igra i kreće se neverovatnom brzinom može se pripisati Ehlers-Danlos sindromu, poremećaju koji uzrokuje povećanu fleksibilnost i nedostatak koordinacije.

Violinu su neki smatrali i đavoljim instrumentom, pa sve u svemu, nije iznenađujuće što su počele da kruže glasine o paktu sa đavolom. Neki su čak mislili da bi Paganini mogao biti sam đavo.

Jedna od prvih glasina rodila se nakon koncerta u Beču, gde je jedan član publike rekao da misli da je video đavola kako pomaže Paganiniju da svira. Ljudi su ubrzo počeli da tvrde da gradom šetaju dvojnici Paganinija sa rogovima i kopitima.

Čak se pričalo da je đavo naterao grom da udari pored violiniste dok se ovaj poklanjao nakon nastupa.

Кako je Paganini umro?

Paganini je bio bolestan veći deo svog odraslog života. On je 1822. godine dobio sifilis, koji je lečen živom, što je dovelo do daljih zdravstvenih problema.

Godine 1834. dobio je tuberkulozu i ubrzo se oporavio. Ali kasnije te godine, postao je sve slabiji i odlučio je da se povuče iz javnih nastupa. Imao je tada svega 54 godine, a ostatak života proveo je podučavajući violinu.

Paganini je umro od raka larinksa 27. maja 1840. u Nici. Pre smrti odbio je sveštenika koji je nudio da mu očita poslednje obrede, tj. poslednje molitve koje se katolicima čitaju na samrtnoj postelji.

Paganini je rekao da je odbio sveštenika jer je mislio da neće umreti - ali oni koji su verovali da je u savezu sa đavolom nisu prihvatili ovo objašnjenje.

Nedelju dana kasnije, Paganini je umro ne primivši poslednje obrede i njegova lokalna crkva je odbila da sahrani njegovo telo na osvećenom tlu - iako je bio član Reda Zlatne mamuze.

Tokom naredne četiri godine, njegov leš će biti prevezen na bizarnu turneju po Evropi. Njegovo balzamovano telo ostavljeno je u Nici dva meseca, pre nego što je prebačeno u podrum kuće, gde je stajalo više od godinu dana.

Grob Nikola Paganinija / Izvor: Wikipedia/Smerus

Nakon što je njegova lokalna crkva odbila da ga sahrani,  telo je kasnije odneto u napuštenu kuću za gubavce, pre nego što je prebačeno u kacu za cement u fabrici maslinovog ulja, a kasnije u privatnu kuću u blizini Nice.

Skoro četiri godine nakon njegove smrti, papa Grgur XVI je dozvolio da se telo violiniste preveze u Đenovu, a on je konačno položen na groblju La Vileta u Parmi, u Italiji – nekih 200 kilometara od njegovog rodnog mesta u Đenovi.

(Telegraf.rs/Classic FM)