• 0
 ≫ 

Priče o pesmama: Korni grupa - "Jedna žena" ili sećanje na zanosnu Patrišu Grejem

, Telegraf
 ≫ 

Srećan je onaj koji je "živeo" to vreme

  • 0
Korni grupa

Foto: Goran Živanović

Ako se vratim u daleku prošlost, u neke davne sedamdesete, potpuno jasno i bez ikakvog razmišljanja prizivam u sećanje tri singla, tri ploče koje su me potpuno izbacile iz ravnoteže i odredile mnogo toga u mom budućem poimanju muzike.

Drugi singl YU grupe sa pesmama "Bio jednom jedan pas" i "Mali medved" (1972) u meni je otvorio proces potpunog "prestrojavanja".

Potom do mene dolazi biser nad biserima: Indexi, sa pločom na kojoj su "Plima" , "Ugasila je plamen" i "Povratak Džeka Trbosjeka i ostalog zla".

Kako danas objasniti šta je to tada značilo? Kojim rečima? Kako postaviti pitanja i kako dati odgovore?

Nešto kasnije, možda godinu, godinu i po dana, dolazi ploča Korni grupe sa kompozicijama "Etida" i "Jedna žena".

To je bilo to.

Zacementirano!

Kada malo bolje razmislim, stvarno je teško objasniti značaj svega toga nekom ko to nije "živeo".

Kada je singl Korni grupe u pitanju, moram priznati da sam se prvo "zalepio" za "Etidu", da ne kažem "Editu" kako je pogrešno napisano u prvi mah, pa posle prepravljeno. Doduše greška je ispravljena samo na omotu, na samoj ploči je ostala.

Toliko o poznavanju muzičkih dela tadašnjih produkcijskih poslenika.

No da se vratimo priči. "Etida" me je jednostavno oborila s nogu. Čarobni Bočekov solo, vokal, ritam sekcija i Kornelijev "patos", zatim minijaturni klavirski pasaž… Bila je to svetski upakovana pesma. Potpuni trijumf, po svemu moćnog benda.

No, kako je vreme prolazilo sve češće sam okretao B stranu. A tamo se nalazio još jedan pravi dragulj - "Jedna žena".

Pesma čije je prvo izvođenje bilo na Zagrebačkom festivalu, dok je u grupi još uvek bio Dado Topić.

Već te prve festivalske večeri, "oduvali" su sve.

Izvođenje je trajalo petnaest minuta, što je za festivalske norme bilo apsolutno nezamislivo!

Lom je bio i u publici i u reportažnim TV kolima, reditelj Anton Marti je bio šoku jer dnevnik je kasnio.

Ipak, niko ih nije prekinuo.

Nije ni mogao.

Sutradan su ih zamolili, da ne kažem – ubedili, da izvođenje skrate na sedam minuta.

I žiri i publika su se složili: Najbolji su!

I tako je Amerikanka Patriša Grejem koju su momci iz Korni grupe upoznali u Parizu, na tamošnjoj Jugoslovenskoj privrednoj izložbi, "unela" svoje ruke u naše živote.

Samo mi tada ništa nismo znali o tome.

Mnogo kasnije doznali smo da je Korni grupa u "Gradu svetlosti", u okviru pomenute izložbe, muzički pratila modnu reviju "Prokleta Jerina", tadašnjeg čuvenog kreatora "Centrotekstila", Aleksandra Joksimovića.

Dado je tek došao u grupu.

Potajno su se nadali da možda mogu potpisati ugovor sa tamošnjom najvećom izdavačkom kućom, Barcley Records.

Kontakti su ostvareni, ali na kraju ništa nije bilo od svega toga.

Ipak, ostalo je sećanje na noć provedenu u luksuznom apartmanu, na Bulevaru Majo 28 u kome je boravila zanosna Patriša.

A nedugo potom i poseta londonskom Marquee Clubu, gde je Kornelije prvi put prisustvovao koncertu grupe Taste.

Taste! Rori Galager!

I trenutak kada je Rori pred prepunom dvoranom svirao na električnoj gitari sa potpuno zatvorenim potenciometrom za jačinu.

Vladala je apsolutna tišina, jer se samo tako kako-tako moglo čuti ono što Rori svira.

Kornelije je to nazvao "magičnim ritualom poklonjenja muzici".

Na taj način je želeo da stvara.

Setio se zanosne Patriše i noći provedene u njenom apartmanu...

Ruke jedne žene koju volim
kao ruke moje majke
kao mora šum.

Volim jednu jesen koja prođe
volim blagi dodir njen
onih dana mir
one muzike zvuk.

Sve što dadoh njoj
kao reka moru
kao dete koje voli.

Jedna žena, jedna žena
jedna žena u mom životu...

Ruke jedne žene koju volim
kao ruke moje majke
kao mora šum.
Kao suze na tvom licu,
kao mora šum...

Nikada više nije sreo Patrišu. Mnogo godina kasnije, tačnije 22. maja 1987. slučaj ili nešto drugo, udesiće da Korni grupa sa Dadom ponovi verziju "Jedne žene" u trajanju od 12.35 minuta i to baš u Zagrebu, u tamošnjem Domu sportova.

Na svu sreću, ako je onaj snimak sa prve večeri Zagrebačkog festivala zauvek izgubljen, ovaj je ostao zabeležen na duplom LP-iju "Legende YU rocka".

Da, legende.

Ovekovečene u jednom vremenu kada je muzika bila toliko važna.

Srećan je onaj koji je "živeo" to vreme.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima