Zanimljivosti iz sveta rokenrola: Ovo možda niste znali o YU grupi

Foto: Nikola Anđić

Prvi instrument koji je stariji Jelić kupio svojim sinovima (Žika, Rade i Dragi) nije bila gitara, već harmonika.

Bilo je to sredinom pedestih godina.

Preporučujemo

Pa iako nisu bili baš previše oduševljeni, ipak su je razvlačili, pokušavajući nešto da odsviraju.

Najuporniji u tim pokušajima bio je srednji brat Rade.

Sa dolaskom prve akustične gitare, harmonika pada u totalni zapećak.

U "prvoj postavi" braće Jelić, Rade je svirao solo gitaru, Žika ritam, a najmlađeg niko ništa nije ni pitao, ako je želeo da svira preostalo je jedino upražnjeno mesto basiste. Tu prvu bas gitaru, ako se tako uopšte može i nazvati, napravili su uz pomoć jednog stolara (nadimak mu je bio "Tarzan"), koristeći vrat od obične akustične gitare, a ostali delovi su bili čehoslovačke proizvodnje.

Pravo ime Žike Jelića je Živorad, a njegov otac koji je takođe imao nadimak Žika, zvao se Živan. Umro je u šezdeset petoj godini, a sticajem prilika nije prisustvovao nijednom koncertu svojih sinova.

Mnogi ne znaju da je Žika Jelić bio i vrsni gimnastičar. Ostalo je da se prepričava kako se on na rukama popeo i isto tako spustio niz stepenice beogradskog Doma omladine. To se dogodilo prilikom otvaranja ove ustanove. Time je Žika opovrgao mišljenje mnogih Nevernih Toma, koji su tvrdili da to nikada ne može uraditi.

YU grupa je sticajem okolnosti davnih sedamdesetih godina nastupala u tadašnjem "svetilištu" roknenrola - čuvenom londonskom Marki klubu. Taj nastup organizovao je producent izdavačke kuće CBS koji im je, preslušavši njihove snimke, obezbedio i besplatan studio za snimanje. Nastup YU grupe u Markiju je prošao toliko dobro da je na pozornicu izašao menadžer koji je u to vreme organizovao turneju grupe The Allman Brothers Band i ponudio im da budu predgrupa tom čuvenom bendu na predstojećim koncertima. No kako su oni u Jugoslaviji već imali rasprodate i zakazane koncerte, morali su da ispoštuju svoju publiku, računajući da će kasnije obnoviti kontakte i vratiti se u London. Nažalost, to se nikada nije dogodilo.

Prvi album YU grupe iz 1973. godine, odlično je ocenjen i od strane nekih kritičara sa zapada koji su tvrdili da je to jedno od vrednijih stvaralačkih ostvarenja na tlu tadašnje istočne Evrope. Do pojave Bijelog dugmeta to je bio i najprodavaniji LP u ondašnjoj Jugoslaviji.

Jedinu dužu pauzu u karijeri Jelići su napravili ne svojom voljom. Naime u avgustu 1981. izgoreo im je kombi sa kompletnom opremom, a tom prilikom Žika je zadobio i ozbiljne opekotine. Nakon toga, nekoliko godina su zamrzli rad grupe radeći uglavnom sa razglasom koji su iznajmljivali drugim izvođačima. Prva kompozicija koja ih je proslavila nakon te pauze, bila je "Od zlata jabuka".

Pored muzike velika strast brace Jelić su i motori. Žika između ostalih ima i jedan na koji je veoma ponosan. To je Harley-Davidson kojeg, kako sam kaže, doživljava kao "živo biće", poput "brata blizanca", jer je isto godište kao i on. Žika nije imao ni osamnaest godina kada je od oca zatražio da mu kupi motor. No bez obzira na godine koje je tada imao, umalo nije dobio batine tom prilikom, tako da je njegova žarka želja odbačena u startu. Ipak, pošto ljubav ne zna za granice, kasnije je sebi priuštio pravu "kolekciju".

Interesantno je da je ovekovečen samo jedan nastup braće Jelić i njihovih naslednika, tj. Dragijevog sina Alekse i Žikinih kćeri Tamare i Ane. Tom prilikom oni su pevali prateće glasove u kompoziciji "Crni leptir", koja se nalazi na njihovom prvom albumu, dok je vodeći vokal u toj pesmi pevao Žika Jelić.

Kada je Bata Kostić odlučio da definitivno napusti YU grupu, ostalo je upražnjeno jedno mesto gitariste. Zanimljivo je da je Pera Jelić u bend došao, ne na poziv svojih stričeva (Pera je Radetov sin), već ga je kao moguću zamenu predložio bubnjar YU grupe, Raša Đjelmaš. Pera je inače išao na časove gitare kod Bate Kostića, a završio je i srednju muzičku školu, odsek klasična gitara.

YU grupa je nedavno proslavila pedesetogdišnjicu postojanja. Za sve te godine objavljen je samo jedna pesma na kojoj Dragi nije svirao. To je kompozicija "Sama" koju je komponovao Miodrag Bata Kostić i nalazi se na singl ploči koja je objavljena 1975. godine. Snimili su je Bata, Žika i Raša Đelmaš. U to vreme Dragi je bio u vojsci u Ljubljani, što je iskoristila grupa Time pa ga je pozvala da umesto Vedrana Božića odsvira gitare na njihovom drugom albumu, koji su snimali u tamošnjem studiju "Akademik".

(Telegraf.rs)