"Ukinuo bih Evroviziju, zato što više nema muzike, samo je šou. Jugoslavija je bila zemlja za koju se znalo"

Foto: Mileta Mirčetić

U subotu, 22. aprila, u MTS dvorani, očekuje nas novo izdanje festivala "Beogradsko proleće". Na njemu će učestovati i legendarni pevač Lado Leskovar. On će zajedno sa Borom Đorđevićem iz benda Riblja čorba otpevati pesmu "Verica".

U intervjuu za Telegraf.rs, Lado Leskovar nam je govorio o svom predstojećem učešću na "Beogradskom festivalu", zašto bi ukinuo "Evroviziju", zašto mu nedostaje Jugoslavija, kao i o drugim stvarima.

Preporučujemo

• Drugi put učestvujete u novijem formatu "Beogradskog proleća", Vi ste legenda ovog festivala. Kako je došlo do saradnje sa Borom Đorđevićem?

Prvo moram da kažem, iskreni komplimenti Bori Đorđeviću. Prvo što je veliki umetnik, drugo što je divan izvođač, a treće, najjače, je to da je on pesnik koji je u roku muziku uneo poeziju. To je nešto najlepše što se desilo kod nas, u zabavnoj muzici. On je genijalac, stvarno. Ja ga iskreno cenim i počašćen sam da pevamo zajedno. Zanimljivo je to, što danas kada sam ovde, moja supruga ima rođendan. A Bora je napisao pesmu baš za moju suprugu. Mene to raduje, nju to raduje i ljudi privatno koji su čuli pesmu su svi zadovoljni. Pesma ima tako zgodan refren da bi sala mogla da peva sa mnom i Borom.

• Možete nam reći koji je žanr pesma?

To je pop, ali sa rokom.

• Šta mislite o novijoj verziji "Beogradskog proleća"?

Ništa ne mislim. Vreme tih festivala, kakvi su bili, je prošlo. Sada je sve drugčije. Ja moram da kažem da sam 1964. bio prvi Slovenac, koji nastupa na festivalu... Video, spotovi, reklame, skandali i sve tako, ja nisam iz te priče. Ja se skandalima ne bavim, ali kada neko napiše pametnu pesmu, dobru melodiju, aranžman, kao Bora Đorđević, svaka čast. Ja sam dovoljno star da ne treba više da lažem.

Foto: Mileta Mirčetić

• Festivala više i da nema. Da li mislite da su festivali potrebni na prostoru bivše Jugoslavije?

Ja mislim da da. Pevači koji počinju, jer za promociju je dobro biti na festivalu uz starije kolege i tamo pokazati koliko vrede. Meni se to čini dobro... Što se festivala tiče, ima festivala koje bi ukinuo. Recimo, Evroviziju.

• Zašto?

Zato što više nema muzike, samo je šou. Drugo što je sve bazirano na samoj reklami. Ja ipak u muzici tražim muziku. Koliko god da tražimo tekstove, ovde se izmešala politika, šou do čestog neukusa. Ja sam pevao na "Evroviziji" 1967. godine, na slovenačkom za Jugoslaviju, tada su svet držali Jevreji. Sada drže gejevi. Sa Jevrejima možeš da se dogovoriš, sa gejevima ne možeš. Ja sam dovoljno star da znam o čemu se radi. Tako da mene festivali takve vrste ne zanimaju... Dosta je pornografije u stvarima. Nije nam potrebna. Imamo je okolo, tako da to nije to. Ja sam za muziku, a osnova muzike su pametne i dobre reči. Sve je počelo od reči. Ja kao pevač uz pomoć muzike mogu da donesem ideju rečima. Neće mi reći instrument.

• Kada smo kod muzike, šta mislite od današnjoj novokomponovanoj muzici? Neki kažu da nije ranije bilo mnogo bolje i ozbiljnije i da je vredelo to...

Meni je osnovna stvar s kojom se ne slažem da publika to hoće... Za to su krivi muzički urednici, koji ne znaju razliku između tri četvrtine i četiri četvrtine. Znam ja to, radio sam 25 godina na radio-televiziji.

• Koga, iz mlađe generacije, smatrate za muzičku zvezdu?

Znate, ja to ne pratim, Više prati moja supruga. Ima emisija Parada zvezda ili kako se zove ("Zvezde Granda", prim. aut). Ja kažem: "Što da gledam nešto gde ljudi uče da pevaju..." Ja hoću da od profesionalca još nešto naučim.

• Zajedno sa Đorđom Marjanović ste otpevali pesmu "Pronađi me u predgrađu". Da li možete da se prisetite neke anegdote sa njim?

To je bilo na Opatijskom festivalu 1964. Zanimljivo je to što je ta pesma, u Zagrebu su je napisali, bila prva uspešna pesma Zdenka Runjića. To je prvi uspeh njegov bio. Dragan Britvić je napisao reči. Zagrebački pevači neki nisu hteli da je prihvate. Dragan je poslao meni u Ljubljanu. Kada sam to video, ja sam poludeo (od sreće,prim.aut) i rekao: "Hvala Bogu." To je bila velika stvar, pogotovo što sam prvi put tamo pevao, prvi Slovenac, imao sam 22 godine i što je pesma dobila nagradu publike i stručnog žirija. I to je pesma koju ja preko 60 godina još uvek pevam, jer je prava pesma.

Mi (Đorđe Marjanović i Lado Leskovar, prim.aut) smo bili dobri poznanici. Imali smo društvo svoje. Pogotovo ja nisam čovek koji bi išao po nekim društvima. Ja sam više porodičan čovek. On je imao svoju publiku i svoj način pevanja. Šta se meni sviđa, to je druga stvar. Ja ne volim da slušam ljude koje znam, već neke koje prvi put čujem i da naučim nešto od njih. Bio sam pozvan kao žiri na neke talente. I pitali su me "šta ćeš ti tamo?" Ja kažem, kod talenta vidiš kako ne smeš da radiš. Svudge možeš nešto da naučiš. Ja to ozbiljno shvatam, to je posao. Mene su pitali šta radiš? Ja sam 1962. pevao u hotelu u Ljubljani i imao sam ugovor u kojoj piše "Lado Leksovar, radno mesto pevač".

• Možete mi reći šta očekujete od ovog "Beogradskog proleća"?

Ja očekujem to što sam već dobio. Druženje sa prijateljima. Drugo, to je neka nostalgija. Ja sam u Beogradu 17 godina živeo. Beograd je poseban grad...

• Je l' Vam nedostaje Jugoslavija kao zemlja?

Meni da. Zato što je to bila jedna zemlja za koju se znalo. To je zemlja koja je smislila nesvrstanost, što je fenomenalna stvar. Da se to raširilo, održalo, ne bi bilo tih kretenizama sada sa Amerikom što misli da je glavna, a nije više. Nesvrstani bi možda rešavali to. Nažalost, to se nije proširilo. Tito je bio pametan čovek. Ti možeš da ga voliš ili ne voliš, činjenica je da moraš da priznaš. Kada kažu "gvozdeni komunizam"... Zlatan je bio (gvozdeni komunizam, prim.aut), jer škole su bile besplatne, doktora si imao, nisi morao da čekaš. Moglo se dobiti kredit, pa makar za "fiću". Svi su imali posao. To su sve stvari kojih nema na svetu. Koji su Amerikanci zeznuli, kao što su Gadafija morali da unište, kao što su napravili hiljade ratova na celom svetu, samo da bi zarađivali. To su sve gluposti.

• Je l' ste pevali nekada Titu?

Jesam. Ja sam pevao 1964. i baš kada je Tito ulazio, pevao sam "Natali". I onda sam bio pozvan i bio sam do 7 ujutru u posebnoj sobi. Što je bio da su Čkalja i Mija Aleksić pričali viceve. Ja sam mogao da pušim njegove cigare i pijem njegov viski. Cigare nisam pušio, a sa viskijem sam bio nežan.

• Za kraj, da li će nam biti bolje?

Ja sam optimista, iako je optimista loše informisan pesimista. To je meni sve jasno. Za mene i moje mišljenje, svetski narod je takav da su kapitalizam i razne crkve, najveća svinjarija u par 100 godina. Ne samo Vatikan. Vatikan najviše, jer je najviše nakrao. Ne može da bude ideja kapitalizma da su pravi oni koji što više prevare najbliže i koji što više ukradu i što više zarade na račun drugog. Ne može to da bude osnovna misao.

(Telegraf.rs)