Zaboravljeni albumi: Nepočin - "Svijet po kojem gazim", priča koja je mogla biti drugačija

Foto: Goran Živanović

Ima tako nekih stvari na ovom svetu u koje ne bi trebalo dirati.

Ima snova kojima se ne treba smejati.

Preporučujemo

Ima žena koje ne treba varati.

Ima nadanja od kojih ne treba odustajati.

Ima ljubavi čiju dubinu ne treba proveravati.

Ima "hemija", koje ne treba rastakati.

Ima bendova, koje ne treba rasturati.

Baš takav je bio Drugi način.

Sav satkan od "hemije", vrcavog talenta i želje.

Kako bi mogli nazvati tu slučajnost u kojoj ste savremenik pojave njihovog prvog albuma, izuzev da je to bila privilegija.

I ostalo je tako, mnogima od nas, sve do današnjih dana.

Ako takve trenutke možda tada i nismo razumeli sasvim i do kraja, danas ih razumemo.

Sa pomešanim osećanjima.

Sreće, nostalgije i prisećanja ne neke drugačije vrednosti.

Foto: Goran Živanović

U to vreme nije bilo previše informacija o samoj grupi, iako je njihov prvi album podigao popriličnu prašinu.

Tek poneka štura vest u Džuboksu.

Tu smo i pročitali da se grupa Drugi način deli.

Na Drugi način I i Drugi način II.

To nas je baš onako... rastužilo.

Mi koji smo voleli tu grupu, doživljavali smo ih na neki poseban način, odnosno, u onom smislu u kojem prijateljstvo, upornost i želja mogu doneti jedan takav rezultat.

U tim godinama, to je bilo jako važno.

Mnogi su u svojim pokušajima da nešto urade, upravo od toga i polazili.

Odlaskom Branka Požgajca na odsluženje vojnog roka, vesti oko Drugog načina donekle postaju jasnije.

Ismet Kurtović i gitarista Halil Mekić Sos svakako nisu hteli, a ni mogli čekati da se Požgajec vrati iz vojske, jer su im zarade od sviriki bile neophodne, pa najaviljuju odlazak iz benda i nastavak rada pod imenom Drugi Način II.

Njih dvojica potom formiraju novu postavu grupe u kojoj su bili basista Božo Ilić Dugi, bubnjar Branko Knežević Kneža i klavijaturista Damir Šebetić, pa ubrzo potom ulaze u studio kako bi snimili novi album.

Interesantno je da je iz tog perioda ostao zabeležen njihov nastup u zemunskoj hali "Pinki", na manifestaciji nazvanoj "Pop parada". Tom prilikom učestvovalo je više grupa, a PGP RTB je kasnije objavio istoimeni, dupli LP, na kome je zabeležena svirka pojedinih izvođača.

Drugi način je na toj ploči zastupljen sa dve pesme - "Novi dan" (koja će se i naći budućem LP-iju grupe Nepočin) i "Carstvo samoće".

U međuvremenu, desile su se još neke stvari u vezi zaštite samog imena grupe, što će kasnije dugoročno poremetiti odnose između Kurtovića i Požgajca, pa čak dovesti i do sudskog procesa.

Naime, Kurtović je tvrdio (o čemu je bubnjar Boris Turina pisao u opširnoj ispovesti koju smo prošle godine preneli na portalu Telegraf.rs), da su on i gitarista Halil Mekić Sos na prevaru dali potpise koji su potom iskorišćeni za nešto sasvim drugo. Po toj priči, njih dvojica su dvema tinejdžerkama dali autogram na jednom čistom, presavijenom listu papira A4 formata, ne znajući da će njihovi potpisi potom biti zloupotrebljeni.

U sve to, bio je uključen i ostatak grupe, pa su se kasnije na isti papir potpisali  basista Željko Mikulčić i bubnjar Boris Turina, ali je takođe i dopisan tekst u kojem se svi oni odriču imena Drugi način u korist Požgajca.

Nakon snimanja albuma "Svijet po kojem gazim", Kurtović odlazi u Zaječar na odsluženje vojnog roka, gde mu od izdavača (PGP RTB), ubrzo stiže obaveštenje da je od strane Branka Požgajca stavljena zabrana na korišćenje imena Drugi način jer je on u međuvremenu, koristeći pomenute potpise, uspeo u Saveznom zavodu za patente preneti na sebe sva prava oko korišćenja imena grupe, što je automatski onemogućilo da LP bude tako naslovljen.

Shvativši da mora brzo da deluje, Kurtović svom bendu daje ime po pesmi Vaska Pope "Nepočin polje", jer je u to vreme u zaječarskoj kasarni glumio u predstavi pod nazivom "Pa ti ne umeš da se voliš", za koju je istovremeno napisao i muziku.

Tako je Drugi način II postao Nepočin.

Kada se ploča pojavila početkom jeseni 1977. godine, reakcije kritike nisu bile baš najpovoljnije za grupu.

Prigovarali su da je muzika previše kitnjasta, tekstovi oprečni i nedorečeni pa album, sve u svemu, nije najbolje prošao.

No da li je sve baš tako bilo?

Sa današnje vremenske distance, album "Svijet po kojem gazim" je ipak izdržao sud vremena.

Ono što ga svakako krasi jeste Kurtovićev izuzetni vokal, a potom i sjajan omot sa propratnim stripom, koji je uradio Igor Kordej.

I kako to obično biva, nakon toliko godina i neka gledišta i shvatanja se izmene, pa ovaj album kod nekih pobornika progresivnog rocka danas uživa gotovo kultni status.

Autor ovog teksta veruje da bi  i reakcija publike u to vreme bila sasvim drugačija, da su se neke od ovih pesama pojavile pod imenom Drugi način.

Ne treba zaboraviti da su mnogi fanovi orignalne postave grupe bili duboko razočarani njenim razlazom, i to nikako nisu mogli da oproste. Takve situacije nikada i nisu donosile ništa dobro, jer zamislite kako bi to izgledalo da se recimo pojavi Smak I i II, YU grupa I i II, ili recimo Bijelo dugme I i II?

Publika to u najvećem broju slučajeva već u startu odbacuje i ignoriše.

A možda je grupa Nepočin imala i nesrećan tajming?

Objavili su ploču pri kraju '77. godine, u vremenu kada se pank već uveliko zahuktavao na svetskoj sceni.

Tada su od strane gotovo celokupne kritike, zajedno sa dobrim delom publike, naprečac odbačeni bendovi ovakve i slične provenijencije, kao bezidejni i zastareli, dok je istovremeno klicano svemu onom što je nosilo oreol panka, bez nekog istinskog i temeljnog uvida u kvalitet tog nadolazećeg talasa.

Daleko od toga da je tu baš sve bilo idilično i tako kvalitetno, kako je u prvi mah predstavljano.

Bar je tako bilo u početku.

Posle je mnogo toga došlo na svoje mesto i kao to i inače biva, neosporni kvalitet uvek bi isplivao na površinu.

A što se bendova starog kova tiče?

Svakome neka idu na dušu sva činjenja i nečinjenja.

Jer mnogi su u tom vremenu, odjednom počeli da osporavaju i omalovažavaju sve ono u šta su se do juče kleli.

Pamtim.

Bio sam svedok toga.

Sa povratkom Branka Požgajca iz vojske, Drugi način nastavlja rad sa dvojicom novih gitarista, Brankom Bogunovićem Pifom i Nikolom Gečevićem, a Nepočin polako pada u zaborav.

Kasnije se Kurtović i Požgajec ipak nalaze na zajedničkom poslu i to prilikom realizacije sledećeg studijskog albuma Drugog načina, pod nazivom "Ponovo na putu" (Suzy 1982.), ali ni ta saradnja neće dugo potrajati.

Pa iako se i na tom LP-iju našlo više kvalitetnih pesama, istina je da ni ta ploča, kao i ona grupe Nepočin, ipak nisu uspele da  dobace do prvenca grupe Drugi način.

I kao što rekoh na početku ove priče - u neke stvari ipak ne treba dirati, neke "hemije" ne treba rastakati.

Naravno, kada i ako bi to moglo.

Život nam govori da je obično suprotno od toga.

(Telegraf.rs)