Priča o Tini Tarner: Od Ane Me Bulok do "kraljice rokenrola" i "superbake"

Čitav svet je veoma brzo saznao da je u sredu, u osamdeset trećoj godini, u svom domu u Švajcarskoj, nakon duge bolesti, preminula Tina Tarner.

Nazivali su je "kraljicom rokenrola", "superbakom" i mnogim drugim imenima, ne bi li objasnili ogromnu harizmu i energiju koju je nosila sa sobom.

Nisu pogrešili, jer to svakako i jeste tako, a njena životna priča čudesna je i gotovo da je na granici onog verovatnog i mogućeg.

Rođena je 26. novembra 1939. godine kao Ana Me Bulok u Braunsvilu, Tenesi, a kako brak njene majke i oca nije bio najsrećniji, uz svoje dve starije sestre Evelin i Rubi uglavnom je je odrastala kod babe i dede.

Tina je jednom prilikom izjavila kako nije bila voljeno već neželjeno dete, jer njena majka je već planirala da napusti porodicu, ali je od takve odluke ipak odustala kada je shvatila da je ponovo zatrudnela.

Još kao mlada devojka pevala je u horu baptističke crkve, a prvo uposlenje imala je kao medicinska sestra u jednoj jevrejskoj bolnici.

Bila je još tinejdžerka kada se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj je poginula njena sestra Evelin, što je još više zbližava sa Rubi, sa kojom ubrzo počinje da posećuje noćne klubove Sent Luisa, pa će jednom prilikom u Menhetn klubu prisustvovati koncertu Ajka Tarnera i njegove grupe Kings Of Rhythm.

Bila je toliko očarana i impresionirana Ajkovim nastupom, da je skupila snage da mu priđe i zatraži da peva sa njim.

Ajk joj je obećao da će je jednom svakako pozvati, ali to nikada nije učinio.

Ipak, bila je uporna i jednom prilikom 1957. godine, naprosto je skočila na binu, otela mikrofon od bubnjara grupe Judžina Vašingtona i tokom pauze otpevala jedan stari bluz B.B. Kinga, propraćena začuđenim Ajkovim pogledom.

Potom je pevala čitave noći.

Ubrzo će postati nerazdvojni.  Ajk je počinje učiti raznim izvođačkim trikovima i veštinama, a prva pesma koju je sa njim snimila pod imenom Litl En, bila je na singlu "Boxtop".

1960. godine Ajk je napisao pesmu "A Fool In Love" koju je trebao da snimi pevač Art Lesiter, dok je za Tinu planirano da peva prateće glasove, ali kako se Art nije pojavio na zakazanom snimanju, Tina je predložila da ona otpeva glavni vokal. Ajku se to nije posebno dopalo, ali kako je već platio studio pristao je, pošto je shvatio da će to biti uludo bačen novac, ali je imao plan da njeno pevanje nasnimi kao demo koji će kasnije izbrisati i snimiti ono što je i bilo planirano, odnosno vokal Arta Lesitera.

Ipak, sudbina je imala sasvim drugačije planove od Ajkovih.

Čuvši taj snimak, lokalni disk džokej iz Sent Luisa Dejv Dikson, ubedio je Ajka da sve to pošalje impresariu izdavačke kuće A&M, Džagiju Mareju.

Ovaj nevoljko pristaje, govoreći da to nikako nije pravi potez i da će time pesma najverovatnije biti zauvek upropašćena.

Pa ipak, na sreću Ane Me Bulok, Ajk Tarner ovoga puta nije bio u pravu, jer Džagi je naprosto bio oduševljen onim što je čuo.

Odmah je otkupio pesmu, isplativši Ajku unapred 25000 dolara, a kako je novac bio najjači adut u svakim pregovorima sa vođom benda Kings Of Rhythm, Džagiju i nije bilo teško da ubedi Ajka da Anu Me Bulok promoviše u glavnu zvezdu njegovog programa.

Bio je to  početak njenog puta ka zvezdama.

Puta koji će, kao malo kome drugom, biti posut i trnjem i ružama.

Shvativši da mora brzo raditi, Ajk joj menja ime u Tina, jer se to rimovalo sa imenom Šina, inače kraljicom džungle, junakinjom popularnog stripa iz njegovih mladalačkih dana.

Da je samo znao koliko je tada bio u pravu!

Proći će godine, a Tina će zaista biti kraljica.

Kraljica rokenrola!

Kako su ga prethodni pevači često napuštali, na ime Tina dodaje svoje prezime Tarner, ne zbog toga da bi nju štitio, već da bi imao izlaz ako ga i ova pevačica napusti i da bi time vrlo lako mogao na njeno mesto dovesti "novu Tinu Tarner".

I tako je u julu 1960. godine, publika po prvi put ugledala takvo ime na singlu "A Fool In Love", koji dostiže drugo mesto na listi Hot R&B Sides i dvadeset sedmo na Billboard Hot 100.

Bila je to po ocenama kritičara "najcrnja" pesma koja se uvukla na "bele" top liste još od kompozicije "What'd I Say", Reja Čarlsa.

Nakon uspeha ove ploče Ajk je kreirao svoj izvođački šou nazvavši ga "The Ike & Tina Turner Revue", koji je uključivao njihov bend Kings Of Rhythm, ali i prateću grupu devojaka pod imenom The Ikettes.

Potom su krenuli na duge i iscrpljujuće turneje širom Amerike.

Ipak, njihove ploče dostizale su uglavnom tek osrednji uspeh.

Sve dok ih jednom prilikom nije čuo producentski mag Fil Spektor.

Prvi singl koji je producirao Spektor bio je onaj na kome se nalazila pesma "River Deep – Mountain High".

Bio je to pun pogodak, jer je ta kompozicija postigala uspeh i van SAD, a Tina Tarner postaje prva crna umetnica koja je osvanula na naslovnoj strani uglednog časopisa Rolling Stone.

Bilo je to u novembru 1967. godine.

Početkom sedamdesetih godina menjaju svoj izvođački pristup, pa se sve više orijentišu ka klasičnim rok kompozicijama na uštrb dotadašnjeg R&B repertoara, a obrada kompozicije "Proud Mary" postaje njihov najveći hit do tada. Singl je prodat u milion primeraka, osvojivši Gremi nagradu za najbolje R&B izvođenje nekog dueta ili grupe.

1974.  Tinin prvi solo album "Tina Turns the Country On!" nominovan je za Gremi nagradu, a  iste godine putuje u London gde učestvuje na snimanju rok opere "Tomi", u kojoj glumi prostitutku zavisnu od droge ("Acid Queen"), zbog čega je bila izložena kritikama.

Za to vreme Ajk je sve veći zavisnik od kokaina, a to se i te kako odražava na njihovu poslovnu i emotivnu vezu.

1976. godine u trnutku kada im se smešilo potpisivanje novog petogodišnjeg ugovora koji je vredeo 150 000 dolara na godišnjem nivou, njihove svađe postaju neizdržive i Tina pred nastup u Los Anđelesu, napušta hotel i bukvalno beži od Ajka.

Nije više mogla da izdrži batine i kućne pritvore za koje je bio zaslužan njen "veliki" šef.

U džepu je imala 36 centi.

Podnela je zahtev za razvod braka koji je okončan tek 29. marta 1978. godine.

Ubrzo su počele da stižu i tužbe zbog otkazanih koncerata.

Shvatila je da je čeka danonoćni rad, ako želi da se oslobodi Ajkove osvete, kao i kandži menadžera i izdavačkih kuća.

1977. pojavljuje se sa seksi imidžom obučena u kostime koji joj je kreirao Bob Meki. Počela je nastupati u Las Vegasu, a uskoro je usledila i njena prva samostalna turneja po Australiji.

No ipak, dugova se nije mogla tako lako osloboditi.

Iz tog razloga prihvatala je sve ponude, pa čak i petonedeljnu turneju po Južnoj Africi za vreme aparthejda koja joj je donela više štete nego koristi, pa je kasnije gorko žalila zbog takve odluke.

Pa iako je objavljivala svoje solo albume, onaj pravi uspeh nikako nije dolazio, jer nju je većina publike doživljavala kao nostalgičnu prošlost, a njeni nastupi uglavnom su bili po dvoranama hotela i manjim klubovima u Americi.

Ipak, stvari se iz osnova menjaju kada je u novembru 1983. snimaila kompoziciju "Let's Stay Together", koja postiže iznenađujući uspeh, pa od izdavačke kuće dobija termine u trajanju od dve nedelje kako bi snimila album "Private Dancer".

Biće to ploča koja će je vinuti u orbitu svetske slave i uspeha.

Pet puta platinast, album je prodat u više od deset milona primeraka širom sveta, a njen uspeh kulminirao je dodelom čak tri Gremi nagrade, između ostalih za album i pesmu godine ("What's Love Got to Do With It"), a njen uspeh samo je potvrđen kada je uz Mela Gibsona učestvovala na snimanju filma "Mad Max Beyond Thunderdome", koji postiže ogroman uspeh, ostvarivši samo u Americi zaradu od 36 milona dolara. Kritika se povoljno izrazila o Tininoj ulozi glamurozne Tetke Entiti, vladarke Bartertauna, pa je za tu ulogu dobila i nagradu.

Ostaće upamćen i njen zajednički nastup sa Mikom Džegerom 1985. godine na "Live Aidu", tokom koga joj je on strgao suknju i taj snimak je momentalno obišao čitav svet.

Njen šesti solo album "Break Every Rule" iz 1986. godine dostigao je prvo mesto u četiri zemlje i već u prvoj godini prodat je u preko pet miliona primeraka, a kompozicja "Back Where You Started" donosi joj ponovo Gremi nagradu.

Interesantno je da je još pre ovog albuma Tina objavila svoju autobiografiju koja odmah postaje bestseler, a iste godine dobila je i svoju zvezdu na holivudskoj stazi slavnih. U januari 1987. nastupila je pred oko 180 000 gledalaca na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru, što postaje Ginisov rekord za najveći broj posetilaca na koncertu nekog solo izvođača. Ubrzo nakon toga objavljuje album "Foreign Affair" koji čak u osam zemalja dostiže poziciju br. jedan i postaje pet puta platinast. Prodat je u preko šest miliona primeraka širom sveta, a kompozicija "The Best" vrlo brzo postaje planetarni hit. 1990 godine održala je evropsku turneju na kojoj je privukla čak četiri milona gledalaca oborivši time rekord koji su do tada držali Rolingstounsi, a iste godine objavljuje svoju kompilaciju hitova "Simply the Best" koja se prodaje u preko sedam miliona primeraka, od toga je dva miliona primeraka prodato u Velikoj Britaniji gde tiraž postaje sedam puta platinast.

1991. godine Ajk i Tina Tarner su primljeni u rokenrol kuću slavnih, a interesantno je da ni jedno ni drugo nisu bili na dodeli tog priznanja. Ajk se u to vreme nalazio u zatvoru, a Tina se navodno odmarala od naporne tureneje, pa je u njihovo ime nagradu primio Fil Spektor.

1995. snimila je pesmu "Golden Eye" koju su napisali Bono i Edž iz U2 za film o Džejmsu Bondu.

Dvehiljadite godine polazi na turneju od koje će ostvariti rekordnu zaradu od preko 120 miliona dolara, da bi na poslednjem koncertu objavila da će se na neko vreme povući sa scene. U žižu javnosti vratila se na dodeli Gremi nagrada 2008. godine, gde je nastupila sa Bijonse, a tom prilikom je i sama dobila Gremi za učešće u filmu "River: The Joni Letters". Iste godine, nakon skoro jedne decenije, ponovo kreće na svoju turneju "Tina! 50th Anniversary Tour" koja postiže neverovatan uspeh, kao jedna od najvećih turneja svih vremena.

2009. i zvanično se oprostila od koncertnih nastupa.

U međuvremenu, 1994. godine, uzela je švajcarsko državljanstvo i nastanila se u toj zemlji, gde je osnovala svoju fondaciju, a takođe i objavljivala albume duhovne muzike.

2018. dobila je Gremi nagradu za životno delo, a iste godine objavila je i drugi deo svojih memoara.

2021. primljena je u Rokenrol kuću slavnih kao solo umetnica, primivši tu nagradu putem satelita u svojoj kući u blizini Ciriha.

Preminula je 24. maja 2023. godine u Švajcarskoj.

Ajka Tarner je preminuo 12. decembra 2007. u San Markosu.

Tina Tarner je nekoliko puta gostovala u našoj zemlji, a prilikom prvog gostovanja novembra meseca 1974. godine ostala je zabeležena interesantna priča.

Naime, nakon koncerta koji su ona i Ajk održali 2. nobembra 1974. godine u Pioniru, Tina je izašla da malo prošeta gradom. Pored nje je kao kavaljer bio "Zubar" (Vojislav Kostić) poznata faca beogradskog asfalta i uposlenik Doma omladine koji je bio i organizator koncerta.

Sipila je kišica pa Tinu ispod marame niko nije ni prepoznao, dok je "Zubar" grozničavo razmišljao gde da je odvede, jer kod sebe nije imao novca sa kojim bi damu takvog kalibra mogao odvesti na iole pristojnije mesto. U trenutku kada je pomislio da će to zaista biti problem, dosetio se, pa je slavnu Tinu poveo u bioskop "20 oktobar", a priča kaže da mu je prodavac semenki ispred sale bioskopa dobacio: "Hej Zubi, kakava ti je to devojčura"?!

Možda je ova priča tačna, a možda i nije, ali da je "Zubar" nakon koncerta zaista prošetao Tinu, svakako stoji, a šta se tom prilikom tačno dešavalo nije previše ni važno, on svakako nije voleo o tome da govori, nažalost u međuvremenu je i preminuo.

Važnije je da je to Beograd koji volim i nosim u najlepšim sećanjima, a verujem da je i kod mnogih od vas tako.

Pa makar jedan deo ove priče bio i urbana legenda.

(Telegraf.rs)