Koje su bile Arsenove strasti: Dedićev razgovor je dokaz da je njegov prvi izbor muzika

Foto: АТА images

Arsen Dedić, koji se rodio na današnji dan, 28. jula, bio je jedan od najvećih muzičara bivše Jugoslavije. U njegovim memoarima za "Plavi vjesnik" 1968. godine otkrio je koje su bile njegove dve strasti. Osim muzike.

Jedno je bilo slikarstvo.

Preporučujemo

"Kao srednjoškolac, slikao sam veoma mnogo, sve što bi mi palo na pamet. Nisam razmišljao zbog čega to radim. To je, mislim, bio čisti rezultat ambijenta u kojem sam živeo, vrelog Mediterana, punog gustih boja.

Kažem, slikao sam kao lud. Ne znam je li nešto vredilo. Danas, naravno, nemam više vremena za tako što, iako ponekad zaželim da u ruke uzmem kist. Ali, ljubav za slikarstvom, uprkos oskudici vremena, ostala je i do danas.

Obožavam slikarstvo, osobito domaće autore i mislim da imamo slikare među najboljima u svetu. Posećujem sve značajnije izložbe, u bilo kojem gradu se zateknem, a platna za koja imam novaca i otkupljujem.

Pratim i razvoj naših najmlađih slikara, uopšte, da se ne bavim muzikom, najverovatnije bih slikao", napisao je tada Arsen, prenosi Yugopapir.

Druga strast je bila književnost.

"Druga moja strast - o njoj ste verovatno već čuli - jeste književnost. Volim dobre knjige i kad sam u mladosti imao vremena, nezasitno sam čitao. Posle se postepeno kristalisala moja ljubav za poezijom, osobito domaćom.

Mogu reći da od rata nema značajnije knjige poezije domaćeg autora koju nisam pročitao. Na žalost, ne spremam i ne kupujem sva ta dela, a da ih i nabavljam - kamo bih s njima! Biblioteka bi zauzimala golem prostor. Literaturom sam se i aktivno bavio, još kao srednjoškolac i student", napisao je svojevremeno Arsen.

Foto: АТА images

Jedan Dedićev razgovor je dokaz da je njegov prvi izbor muzika.

"Sećam se jednog razgovora s nekim mojim znancem, neposredno nakon što sam došao iz Šibenika u Zagreb.

- Arsene, što si ti zapravo? - pitao je on.

- Kako misliš?

- Čime se misliš baviti?

Upitao sam ga koji je razlog njegovoj smutnji, a on je uzvratio:

- Eto, sad si ovde došao da studiraš pravo, a čujem da se već upisuješ i na Muzičku akademiju. Pomalo se, kao što znam, baviš i zabavnom muzikom, a evo, vidim, u književnim časopisima izlaze ti i pesme. Tako nećeš moći dugo. Gde misliš ostati?

- Ne znam, priznao sam. - Ostaću tamo gde se budem najbolje osećao (a to je bila muzika, prim.aut).

To je bilo donekle tačno, iako se mnogo slučajnog dogodilo, što je pomoglo da sam ovdje gde sam danas.", napisao je Arsen

(Telegraf.rs/izvor: Yugopapir/Arsen Dedić (Plavi vjesnik, januar 1968.))