Rodžer Voters najavio rimejk albuma "The Dark Side Of The Moon", grupe Pink Floyd

Foto: sjvinyl / Alamy / Alamy / Profimedia

Vest je konačna i službeno potvrđena: Rodžer Voters će 6. oktobra ove godine objaviti "The Dark Side Of The Moon Redux", reinterpretaciju čuvenog ostvarenja grupe Pink Floyd iz 1973. godine.

Album će biti objavljen na CD-u i duplom vinilu. Za sada je kao pilot singl objavljena kompozicija "Money".

Preporučujemo

Povodom toga Voters je izjavio da će to biti dobar način da se proslavi pedestogodišnjica objavljivanja albuma, što je svakako važno, jer su i poruka i uopšte celokupna ideja koju sa sobom nosi, apsolutno izdržali test vremena. Takođe je dodao da svakako voli i poštuje sve ono što su na originalnom izdanju uradili ostali članovi grupe Pink Floyd i kako misli da novi snimci tih kompozicija više ukazuju na sam koncept legendarne ploče, pa samim tim i ovaj rimejk treba posmatrati kao dodatak onome što je urađeno te davne 1973. godine. Ipak, Rodžer veruje kako se može dobiti i više nego što je tada postignuto i to baš zahvaljujući muzičarima sa kojima trenutno sarađuje, pa je naveo i njihova imena:

Džoi Voronker - bubnjevi;

Gas Zejfert - bas gitara, perkašn, sintisajzer, prateći vokali;

Džonatan Vilson - gitara;

Džoni Šepard - Hemond, klavir;

Džon Karon - sintisajzer;

Via Mardot - teremin;

Azniv Korkejian - vokal;

Gejb Noel - strings;

Robert Volter - piano na "Great Gig".

Lista pesama je istovetna kao i na originalnom izdanju:

1."Speak To Me"

2."Breathe"

3."On The Run"

4."Time"

5.Great Gig In The Sky"

6."Money"

7."Us and Them"

8."Any Colour You Like"

9."Brian Damage"

10."Eclipse"

Voters tvrdi da je veoma ponosan zbog svega, te da se nada da će ovaj album biti tačka okupljanja, ne samo ljudi koji vole muziku, već i onih koji iznad svega slave ljubav i život, i da bi svakako želeo da ovaj album vrati ljude radio programima jer smatra da je to potrebno i da bi bio srećan ako to ljudi počnu sve više i više pratiti.

Ove njegove reči su bile melem za moju dušu i dok sam ih slušao vratih se u neka prošla vremena koja su bila prepuna iskrenih druženja i ljubavi prema muzici.

...

Nekada davno, ima tome nekoliko decenija, dakle u onim danima kada o igračkama mobilne telefonije nismo mogli ni sanjati, dešavalo se da mi zazvoni fiksni telefon u sred noći.

I sad zamislite situaciju: podignem slušalicu, a iz nje se začuje muzika.

Sad ćete verovatno pomisliti da se to neko šalio sa mnom, ali nije tako.

U to vreme jedan moj prijatelj je imao pomalo čudan običaj da me tokom noći nazove kako bih čuo šta on trenutno sluša.

Jesam li se ljutio zbog toga?

Pa i nisam. Znate, na njega se jednostavno niste ni mogli naljutiti.

Bio je zanesenjak, zaluđen muzikom koju je slušao i dan i noć.

I ne samo to.

Po prirodi je bio prava dobrica, ne postoji trenutak, bilo kakva situacija, u kojoj nije bio spreman da pomogne, da ponudi neko samo njemu svojstveno rešenje za nastali problem.

Družili smo se dosta tih godina, mada ni to nije bilo baš lako. On je uvek negde žurio, uvek mu je nedostajalo vremena, odjednom bi se u sred našeg razgovora, prisetio nečeg što je morao da uradi i naglo bi odlazio dok bih ja ostajao sa smeškom gledajući za njim.

Ipak, znao sam da u njemu imam iskrenog prijatelja i nekako sam se navikao na sve to, pa i na one njegove noćne pozive.

-Pa spavaš li ti ikada?! - pitao bih ga kada podignem slušalicu.

-Ma kakvo spavanje! Slušaj ovo!

Onda bih ja, sa sve onim iskvarenim telefonskim zvukom, slušao ploču koju on trenutno vrti na gramofonu.

Čega sve tu nije bilo, što i ne treba da čudi, jer bio je stvarno odličan poznavalac muzike.

Pored ostalih, vrlo često se događalo da iz slušalice začujem grupu Pink Floyd. Stvarno ih je obožavao.

Pa i više od toga.

Na njegovoj ličnoj listi najboljih albuma svih vremena "Dark Side Of The Moon" ubedljivo je zauzimao prvu poziciju.

Ta ploča ispred svih, potom nekoliko praznih mesta, pa potom mogu i ostale.

I danas mogu da prizovem zvuk tog telefonskog zvona negde nakon ponoći i moje žurbe da podignem slušalicu.

-Pa da li si ti normalan? - govorio bih tiho. Izbudićeš mi ukućane.

Ali ništa to ne bi pomoglo. Iz slušalice se čula pesma "The Great Gig In The Sky".

Nasmešio bih se, a šta sam drugo i mogao.

Nakon minut-dva, začuo bih njega:

-Čoveče, ovi stvarno nisu normalni.

-Pa i nisu, ovde pevaju o ludilu, odgovarao bih mu.

-Laku noć.

-Hajde laku noć, spavaj čoveče, pričaćemo sutra o tome.

Međutim, znao sam da od njegovog spavanja nema ništa. Imao je on te svoje noći kada ni oka nije mogao sklopiti.

-Ma ko da spava, govorio bi. Pa to je gubljenje vremena.

Tada to nisam znao, ali danas znam da je gonjen nekim instiktom, govorio istinu.

...

Foto: Goran Živanović

Pink Floyd su jedna od retkih grupa koja nikada nije "krila" nove kompozicije od svojih obožavaoca, tj. nisu bili od onih koji su kod svojih fanova forsirali neizvesnost tipa - kakav li će im sledeci album biti?

Nove pesme rado su prezentovali publici na živim nastupima, a govorili su da im je to i potrebno, kako bi ih što bolje uvežbali pre ulaska u studio.

Na takav način su postupili i kada je ploča "Dark Side Of The Moon" bila na redu.

Legenda kaže da se grupa okupila u kuhinji Nika Mejsona i da je svako dobio zadatak da na papiricu napiše listu onih stvari koje ga najviše muče, pa su na taj način došli do onoga što im stvara najveći pritisak: novac, vreme, ludilo, smrt.

Odlično!

To je ono o čemu će pevati na novom albumu.

Nakon još malo uobličavanja i doterivanja, turneja "Dark Side Of The Moon" mogla je da počne.

Doduše uz izvesne poteškoće.

Naime, ubrzo su doznali da grupa Medicine Head već ima album pod tim nazivom pa su, plašeći se tužbe, turneju u početku nazvali "Eclipse (A Piece For Assorted Lunatics)".

Potom su zaključili da ta ploča i nije toliko poznata, pa su se vratili prvobitnoj ideji.

I tako je nesrećni album grupe Medicine Head, zauvek odbačen na đubrište istorije.

Zatim su gotovo celu 1972. godinu proveli u studiju, snimajući te nove kompozicije.

Perfekcionizmu kao da nije bilo kraja.

Negde na isteku devetog meseca rada na "Dark Side..." bili u potpunom kolapsu.

Već iscrpljeni do krajnjih granica, počeli su gubiti kompas.

Blagu predstavu nisu imali kako sve to uopšte da završe, ni oni a ni snimatelj Grem Parsons koji je sa njima radio.

Tada su se dosetili jadu i pozvali "spoljnjeg" producenta, bolje reći studijskog "čarobnjaka", momka po imenu Kris Tomas, koji se već proslavio radeći za grupe Procol Harum, The Beatles, Badfinger itd.

Predali su mu sav materijal u ruke uz konstataciju: "Radi sa ovim sta umeš i znaš".

Bio je to strašan, gotovo nemoguć zadatak.

Ipak, Kris je doradio sve kompozicije i uspostavio potpuno jedinstvo između njih.

Konačno, "maraton" je priveden kraju i "Dark Side Of The Moon" se pojavio marta meseca 1973. godine.

Rezultat je bio zaista impresivan.

Bilo je to svetlosnim godinama daleko od onih prvih verzija koje su izvođene pred publikom, četrnaest meseci ranije.

Album je odmah "zaseo" na prvo mesto top lista u Britaniji, i što je možda i važnije, po prvi put su Pink Floyd tako nešto postigli i u Americi.

Pedeset godina kasnije, pored svih ostalih rekorda koje je u međuvremenu oborio, ovaj album je treći na listi najprodavanijih svih vremena, ali svakako i jedna od ikona rokenrola, kako zbog muzike i omota, tako i zbog načina na koji je nastao, ali i zbog svih ostalih pratećih detalja vezanih za ovu ploču.

Foto: Goran Živanoviž

Po svemu sudeći, s obzirom na Votersove namere, rekordi tek slede.

...

Život ume isuviše često da bude nemilosrdan i takav je baš i bio prema mom prijatelju koji je toliko voleo grupu Pink Floyd.

Jedva da je prevalio tridesetu kada se za njega iznenada i prebrzo, sve završilo.

Jako sam to teško podneo.

Jako, jako, teško.

Kasnije, tokom mojih dugih razmišljanja o svemu, setio bih se kako je moj drugar uvek bio užurban. Kao da je znao šta mu život sprema i kao da je hteo da sve dane koje je imao pred sobom proživi punim plućima.

I da znate - u tome je i uspeo.

Uvek je slušao najbolju muziku, uvek je imao najlepše devojke, mnogo je hteo, i to mu je i polazilo za rukom.

Neki su smatrali da je pravi čudak, a neki su mu i zavideli.

Ko zna, možda i sada u onim dalekim beskrajima plavetnila, poziva nekog telefonom kako bi mu pustio njegovu omiljenu pesmu.

Pa dragi moj prijatelju, čekamo taj 6. oktobar, da vidimo šta je sve smislio stari lisac Voters.

Ako je suditi po kompoziciji "Money", biće vrlo, vrlo, zanimljivo.

I da znaš: svaka reč ovog teksta posvećena je tvojoj dobroti koju nikada ne mogu zaboraviti.

Jer za neke ljude, pa i neke ploče, oduvek je bilo mesta u mom srcu.

Za tebe i ovaj album - duplo!

(Telegraf.rs)