Rokenrol svetilišta - Fillmore dvorane, nezaboravna mesta za visokooktanske svirke

Foto: Goran Živanović

Kada govorimo o nekim mestima za koja možemo reći da su svakako prave ikone ili svetilišta rokenrola, nezaobilazno bi morali pomenuti dve legendarne dvorane: Fillmore West u San Francisku i Fillmore East u Njujorku.

Čovek koji je proslavio ova dva mesta, ali i umnogome učinio da rok muzika i muzičari budu poštovani je Bil Grejam.

Preporučujemo

Njegova životna priča je zaista čudesna.

Roditelji su mu emigrirali iz Rusije u Nemačku još pre uspona nacizma, pa je sudbina odredila da bude rođen u Berlinu 8. januara 1931. godine, pod pravim imenom Vulf Volodi Grajonka, a s obzirom na njegovo jevrejsko poreklo i činjenicu da mu je otac preminuo samo dva dana nakon njegovog rođenja, majka će ubrzo morati da razmišlja na koji će način svoju decu sačuvati od nacista i tako u jednom trenutku dolazi na spasonosnu ideju da ih smesti u sirotište, pa je mali Vulf prvo dospeo u Francusku, jer je pre početka holokausta razmenjen za hrišćansku siročad.

Nakon pada Francuske pod čizmu nemačkog okupatora, dečak je morao na još jedno teško i dugo putovanje. Bio je jedno od preko hiljadu, većinom jevrejske dece, za koje je spas potražen prebacivnjem u Ameriku.

Na tom iscrpljujućem putu mnogo ih je umrlo.

Mali Vulf je bio bolje sreće, pa je po dolasku u obećanu zemlju dodeljen jednoj hraniteljskoj porodici u Njujorku.

Ni ti dani nisu bili nimalo laki.

Već u školi svi su mu se rugali i nazivali ga nacistom, zbog njegovog nemačkog porekla i "tvrdog" akcenta.

No on se ipak nije predavao.

Promenio je ime u Bill Grejam, jer ono koje je dobio po rođenju ionako niko nije mogao da izgovori.

Ime je pronašao u telefonskom imeniku i učinilo mu se najsličnijim njegovom.

Uporno je radio i na svom akcentu tako da je ubrzo imao savršen njujorški izgovor.

Nakon školovanja učestvovao je u Korejskom ratu, a po povratku počinje raditi kao konobar, da bi se ranih šezdesetih godina preselio u San Francisko, ne bi li bio bliže svojoj sestri Riti, koja je takođe pristigla u Ameriku.

Slučaj je hteo da bude pozvan na jedan besplatan koncert u Golden Gejt Parku, i tu se sreće sa radikalnim pozorištem "San Francisco Mime Troupe", za koje ubrzo počinje raditi kao promoter.

Nakon što je lider tog pozorišta Roni Dejvis, uhapšen zbog bestidnih scena, Grejam po prvi put pokušava organizovati rok koncert kako bi prikupio novac za pokrivanje pravnog postupka u pokušaju dokazivanja nevinosti svog štićenika.

No to je bio tek početak.

Od tog trenutka bio je inicijator mnogih programa, uglavnom po iznajmljenim prostorima, ali je ubrzo uvideo da mu je za neki veći uspeh potrebna stalna lokacija.

Slučaj je hteo da se baš u to vreme upozna sa Čarlsom Salivanom koji je u tom trenutku imao ekskluzivno pravo za održavanje programa u prostoru pod nazivom Fillmore Auditorium.

U dugovoru sa njim Grejam u toj kultnoj dvorani organizuje svoj prvi koncert 10. decembra 1965. godine.

No da bi razumeli pravu genezu stvari u vezi svega ovoga, moramo se vratiti malo unazad.

Čarls Saliven je takođe bio jako interesantna ličnost.

Rođen je na farmi u Alabami, ali je već sa trinaest godina pobegao od kuće u potrazi za boljim životom, pa je 1928. godine stigao u Kaliforniju. Na vrhuncu Velike depresije nastanjuje se u San Francisku, gde se oženio, ali i bavio raznim poslovima i uporno štedeo da bi sa suprugom pokrenuo svoj biznis. U početku su prodavali hamburgere, a potom otvorili svoj bar, pa hotel, a zatim postaje prvi crnac koji je u Frisku dobio dozvolu za držanje kockarnice.

Njegova "vladavina" će biti toliko uspešna da će ubrzo dobiti nadimak "gradonačelnik Flmora", odnosno kvarta u San Francisku u kome je razvijao svoj biznis.

Potom je ubedio svog poznanika Džona Edvardsa da preuzme zgradu napuštenog zatvora u tom gradu, pomogavši mu tako što je za prva tri meseca platio kiriju. Džon u tom prostoru otvara štand sa brzom hranom gde počinju svraćati muzičari nakon završenih svirki u centru grada. Kako je u drugom delu objekta bila jedna prazna prostorija, to ubrzo postaje jedno od poznatijih mesta za džemovanje, pa Edvards dolazi na ideju da tu montira binu i unese klavir.

Ubrzo su tu počela dolaziti imena imena kao što su: Čarli Parker, Dizi Gilespi, Majls Dejvis, Džon Koltrejn, Ela Ficdžerald, Bili Holidej...

Posmatrajući sve to Saliven, koji je imao izuzetan smisao za biznis, donosi odluku da zakupi Ambassador Dance Hall, koji je još 1912. godine izgradila Ema Gejts Batler, svojevremeno poznato mesto za druženja i maskenbale, da bi potom tu svirali veliki bendovi, a od 1939. do '52. godine taj prostor je bio preuređen u klizalište.

Odmah po zakupu, Čarls menja ime u The Fillmore Auditorium i tu već započinje istorija.

Ubrzo je shvatio da džezeri više ne mogu izazvati neko veće interesovanje, pa je organizovao nastupe Džejmsa Brauna, Ajka i Tine Tarner i time privukao ogroman broj publike. No kako su se sva mesta na kojima se svirao džez već uveliko počela zatvarati i kvart Filmor je počeo da trpi određene promene. Uplašivši se da bi i njegov prostor mogao doći na red, Saliven počinje razmišljati kako bi možda bilo dobro da započne saradnju sa nekim od belih promotera, koji bi možda mogli sprečiti eventualnu promenu namene tog prostora.

I tada zapravo započinje saradnja sa Grejamom koji je obezbedio nastupe izvođača za sve slobodne termine u Flmoru, a ujedno su potpisali i ugovor po kome je Bil imao pravo na četvorogodišnji zakup Auditoriuma, ako se Čarlsu desi nešto nepredviđeno.

I desilo se, nažalost.

Avgusta meseca 1966. godine, Saliven se vraćao  iz Los Anđelesa za San Francisko, nosivši sa sobom 6000 dolara koje je zaradio od organizacije svirki u Južnoj Kaliforniji. Kada je stigao do grada, prvo je svoju saputnicu odvezao kući, a potom se iz nepoznatih razloga, umesto prema svome domu, uputio prema u industrijskoj četvrti grada.

Nikada više nije viđen živ.

Njegovo beživotno telo pronašli su 2. avgusta u jutarnjim satima, farovi automobila koji je vozio bili su još uvek upaljeni, a pored njegove ruke bio je pištolj kalibra 38.

U službenim beleškama policije, slučaj je zaveden kao samoubistvo.

Pa ipak... Porodica je mislila drugačije. Novac je nestao, pa su mnogi smatrali da je to i bio razlog njegovog ubistva.

Nakon svih tih događaja, Grejam posle uporne borbe postaje apsolutni nosilac prava i odgovornosti za ono što se dešavalo u Filmor Auditoriumu.

A to je značilo da to ime ubrzo postaje zaštitni znak  rok muzike, kako u Americi, tako i u svetu.

Nakon što je Bil postao vlasnik, jedan od prvih koncerata priredio je Paul Butterfield Blues Band.

Bio je to ogroman uspeh, pa je ponesen tim otvorio i Fillmore East u Njujorku, a potom je usledila nezamisliva serija nastupa:

Grateful Dead, Allman Brothers Band, Džimi Hendriks, Big Brother And The Holding Company, Jefferson Airplane, Contry Joe And The Fish...

No Grejam se ipak nije zadržao samo na koncertnim aktivnostima.

Ubrzo osniva Fillmore Records, pa je tako postao i vlasnik izdavačke kuće.

I još mnogo toga.

Ipak, 1971. na iznenađenje svih, odlučio je da zatvori obe dvorane.

I u San Francisku i u Njujorku.

Od tada je organizovao samo najveće koncerte i turneje koji su se održavali na stadionima i otvorenim prostorima, priređujući prave spektakle izvođačima kao što su:

The Doobie Brothers, ABB Band, Bob Dilan, Nil Jang, Džoan Bajz, Santana, Rolling Stones, američki Live Aid...

Gotovo je i nemoguće nabrojati sve ono u čemu je učestvovao kao organizator.

Poginuo je 25. oktobra 1991. godine kada se srušio helikopter u kojem se vraćao sa jedne promocije, odnosno dogovora u cilju organizovanja koncerta kako bi se pomoglo žrtvama oluje koja se dogodila u Ouklandu.

U njegovu čast San Francisco Civic Auditorium je preimenovan u Bill Graham Civic Auditorium, 3. novembra 1991. godine.

U Rock And Roll Hall Of Fame primljen je 1992.

2014. primljen je i u Rock Radio Hall Of Fame.

Kako sam strastveni kolekcionar ploča svojevremeno sam dugo tragao za trostrukim albumom "The Last Days Of Fillmore" na kome je zabeležen poslednji koncert koji je održan u legendarnoj Filmor dvorani u San Francisku, gde su nastupili izvođači: Santana, Grateful Dead, Tadž Mahal, It's A Beautiful Day, Boz Skags, Quicksilver Mesenger Sevice, i mnogi drugi, a uz sve njih i Bil Grejam, naravno.

Album je 1972. godine objavila izdavačka kuća "Warner Bros. Records Inc" i danas je to pravi biser u mojoj kolekciji.

Oni koje sećanje još uvek nije napustilo, znaju za izraz "Filmor saund" koji je postao sinonim za "leto ljubavi" i čitav hipi pokret i da su to po mnogo čemu zvezdani trenuci rok muzike.

A šta je bilo posle?

Filmor dvorana iz San Franciska je ipak "preživela" do danšnjih dana. Jedno vreme tu je bio crnački muslimanski hram, potom pank klub pod nazivom The Elite, da bi dugi niz godina tu bio smešten prodajni salon automobila Honda. Od 2018. taj prostor nosi ime SVN West i vraćena mu je koncertna namena, sa prvim nastupom koji je tu održan 14. juna iste godine.

Za razliku od Grejamovog bazičnog "rok svetilišta" u San Francisku, Fillmore East je već nakon zatvaranja 1971. godine, nekoliko promotera puta pokušalo "oživeti", ali uglavnom bezuspešno. Potom je od 1980. do '88. to bio jedan od najranijih gej superklubova, da bi u novom milenijumu taj prostor bio u vlasništvu Apple banke, koja je zadžala deo okrenut prema ulici, a ostatak je srušen da bi bio izgrađen stambeni kompleks. U oktobru 2014. godine, na tu zgradu postavljena je ploča na kojoj je navedeno da se na tom mestu nekada nalazila Grejamova Fillmore East dvorana u kojoj su nastupale mnoge slavne grupe.

Foto: Goran Živanović

Neki od "uživo" snimljenih albuma u Filmor dvoranama (posebno u Fillmore East) i danas važe za najbolja live ostvarenja svih vremena.

Tu je svakako nezaobilazni, legendarni LP Allman Brothers Band - "At Fillmore East", ali evo još nekoliko slavnih live albuma koji su snimani u tom prostoru:

Joe Cocker – "Mad Dogs & Englishmen";

Crosby, Stills, Nash & Young – "4 Way Street";

Miles Davis – "Live at the Fillmore East";

Derek and the Dominos – "In Concert";

Grateful Dead – "Grateful Dead a.k.a. Skull And Roses";

Humble Pie – "Performance Rockin' the Fillmore";

Iron Butterfly – "Fillmore East 1968.";

King Crimson – "Live at Fillmore East";

Al Kooper & Mike Bloomfield – "Fillmore East: The Lost Concert Tapes";

Johnny Winter – "Live Johnny Winter And";

Frank Zappa's Mothers – "Fillmore East";

Mountain – "Flowers of Evil";

John Lennon and Yoko Ono – "Live Jam" i mnogi drugi.

Možda ste ostali zatečeni ovolikim brojem slavnih imena čiji su nastupi snimani u ovom prostoru (nisam ih nabrojao ni pola), posebno ako znamo da je sve to urađeno za samo tri godine, pa ću ovde navesti odgovor Grega Olmana i Dikija Betsa, koji su dali novinaraima kada su ih upitali zašto je grupa Allman Brothers Band odlučila da svoj prvi live album snima upravo u Fillmore East dvorani:

"Shvatili smo da je naš uživo zvuk fantastičan i da smo mi prevashodno live bend, a takođe smo osetili da naša publika čini veliki deo onoga što smo do tog trenutka uradili. Mi uopšte nismo postavljali pitanje gde ćemo snimiti naš prvi uživo album. Znali smo da je publika u Njujorku sjajna, i odmah nam je bilo jasno da ćemo to uraditi u Filmor dvorani. Bil Grejam je bio najbolji promoter rok muzike ikada, i njegov uticaj u odnosu na taj prostor mogao se osetiti makar i u najmanjoj sitnici, a to je upravo ono što je to mesto činilo posebnim. Bendovi su to osetili, publika takođe, i to nas je spojilo. Jednostavno, taj prostor i takav Grajemov pristup donosili su visokooktansku svirku kao nigde drugde. Filmor dvorane su bile tako vrhunski vođene i organizovane, da se to nije dalo porediti ni sa čim drugim."

(Telegraf.rs)