Kako je Milan Mladenović pričao o osamdesetim u Beogradu, Margiti Stefanović, rokenrolu

Foto: Goranka Matić

Milan Mladenović, koji se rodio 21. septembra, bio je jedan od najvećih rokenrol muzičara na ovim prostorima. Frontmen EKV-a je tokom života dao brojne intervjue, a svojevremeno, sada već davne 1992. godine pričao je za emisiju "TV Poster".

Milan se tada dotakao brojnih tema. Na početku kako je nastao bend u kojem je nekad svirao - Šarlo akrobata. Takođe, pričao je i osamdesetim godinama u Beogradu.

Preporučujemo

"Ne sećam se kako smo počeli zajedno da sviramo. Onda smo rešili da promenimo ime, pošto to nije više ista grupa, ista muzika, pa je nastao Šarlo akrobata. Mislim da je to bila Vdova ideja da se zovemo Šarlo Akrobata. On je, u stvari, predložio da se zovemo Pablo Akrobata, i onda je neko rekao nemoj Pablo, nego Šarlo Akrobata. Tako je postao Šarlo Akrobata.

Foto: Goranka Matić

E, sada, kako se do dalje razvijalo. 1980 i 1981. godina, to su bile jako interesantne godine. I 1982. i 1983. Tada je bila manija žurki po Beogradu i tada je bio određen krug ljudi koji se ludo zeza na osnovu svega. Nešto je visilo u vazduhu, neka dobra atmosfera. Svi su bili nekako zajedno i svi su imali simpatije za svoje bližnje, komšije, kolege.

Bilo je jako puno entuzijazma, naročito u muzici. Svi su se jako pomagali, svi su intervjuima govorili hvalospeve za svoje kolege, za razliku od današnjih vremena, kada se ljudi uglavnom pljuju po novinama i intervjuima. Neki krug ljudi jeste postojao, Električni orgazam, Šarlo Akrobata, Idoli, to je bilo sve jako interesantno", rekao je svojevremeno Milan Mladenović.

O svojoj koleginici iz Ekaterine Velike, Margiti Magi Stefanović, imao je samo reči hvale.

"Magi je jedna jako hrabra osoba. Jako je mnogo uticala na mene i na sve što mi radimo. Njen doprinos je ogroman. Ona je sve hrabro izgurala. Mnogim ljudima je bilo dosta, nisu mogli da izdrže, ili fizički ili psihički, pošto je to izvestan napor, ipak se ne vidi nikakav kraj tome. Mi nismo ni materijalno situirani kako treba, sviramo za "bobice", za "peanuts" (kikiriki) što bi rekli Amerikanci. Međutim, ona ostaje tu i nastavlja zajedno sa mnom, pošto su otišli razni bubnjari, razni basisti su pukli, nisu mogli da izdrže više. Radi se o jednoj zagriženosti, jednom stoicizmu koji postoji u svemu tome.

Foto: Goranka Matić

Vrlo je teško baviti se ovim što mi radimo. Vrlo je teško putovati, naročito posle prvi 10 puta, kada ti je interesantno, posle ti dosadi, bude zamorno i dosadno. Ono što nas ipak drži, mislim da su ti koncerti. Kada odeš na neko mesto, svaki koncert je drugačiji, bez obzira koliko puta svirao na različitim mestima. Svaki koncert je uvek drugačiji, svaki koncert je jedna kreacija koja počinje od prve sekunde koncerta završava se poslednjom sekundom koncerta", rekao je Milan Mladenović.

Otkrio je da nije žalio što se bavio rokenrolom.

"Za kraj bih rekao samo to da u ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine "protraćio" na neozbiljne stvari kao što je rokenrol i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine", rekao je iskreno Milan Mladenović.

Pogledajte taj intervju:

(Telegraf.rs/izvor: TV Poster)