Zanimljivosti o Pop mašini koje možda niste znali: Kako je Robert Nemeček polomio svoju bas gitaru na koncertu

Foto: Goran Živanović

Robert Nemeček je tek napustio grupu Dogovor iz 1804 i počeo da svira u Džentlmenima, kada je upoznao Zorana Božinovića koji je u to vreme bio član grupe Rokeri. Već nakon prvih džemovanja postalo im je jasno da vole i sviraju istu vrstu muzike, pa potom započinju ozbiljniju saradnju i to prvo u grupi Intro, koja je praktično postojala svega nekoliko meseci i bila je prethodnica Pop mašine, a svakako je interesantno kako su dobili danas svima poznato ime. Peca Popović je u to vreme bio saradnik Nikole Karaklajića, odnosno emisije Veče uz radio, pa je došao na ideju da napravi neku vrstu super-grupe u kojoj bi svirali najbolji beogradski muzičari i koja bi nastupila na rođendanskoj proslavi te emisije. Čak je osmislio i prigodno ime grupe - Beogradska pop mašina. Ipak, ta ideja iz nekog razloga nije realizovana, a kako se ime dopalo Robertu Nemečeku, uz Pecinu dozvolu ga preuzimaju i tako su iz sastava Intro prerasli u Pop mašinu, a Peca im je faktički bio kum.

Malo ljudi zna da je grupa Pop mašina na samom početku imala četiri člana, i da je pored Zorana Božinovića, Roberta Nemečeka i Raše Đelmaša u prvoj postavi bio i gitarista Sava Bojić. Sava se doduše zadržao vrlo kratko, (mada su u toj postavi, za potrebe emisije "Veče uz Radio" snimili dve kompozicije, ali su one po svemu sudeći zauvek izgubljene), jer je ubrzo dobio šut kartu od Zorana, kada je ovaj otkrio da on iznajmljuje zajedničku opremu, bez njihovog znanja. Mada, to je bio samo povod, suština je bila u tome da Zoran nije bio zadovoljan njegovom svirkom jer Sava nije bio sklon improvizaciji, već se uvek čvrsto držao zadate teme, dok su Robi i Zoran to smatrali potpunim promašajem i dovoljan im je bio samo pogled u toku svirke, kako bi se sporazumeli i uplovili u potuno "nove vode".

Foto: Goran Živanović

Raša je, s druge strane, otvoreno pokazivao neslaganje sa pravcem u kojem se kretala Pop mašina, navodeći kao primer tada takođe mladu Yu grupu, kao nešto što mu se izuzetno sviđa. Đelmaš je iz prikrajka samo čekao svoju priliku, a Zoran i Robert se nisu ni trudili previše da ga zadrže, smatrajući da on time teži ka komercijalnijoj varijanti. Ubrzo je Raša i dočekao ono što je želeo, jer iz Yu Grupe otišli neki članovi. Prvo ih je napustio Mive Okrugić kako bi osnovao grupu Opus, a nepunu godinu kasnije odlazi i bubnjar Velibor Boka Bogdanović, tako da Raša odmah uskače na njegovo mesto. I Miodrag Bata Kostić je nakon odlaska iz Yu grupe bio član Opusa, ali tu će se vrlo kratko zadržati jer odlazi u Sarajevo kako bi priveo kraju studije na Muzičkoj akademiji.

Prvi singl Pop Mašine, na kome su kompozicije "Put ka suncu" i "Sjaj u očima" Zoran, Robi i Raša snimili su za tri sata, jer je toliki bio termin koji su dobili u PGP RTB, dakle bez ikakvog nasnimavanja i remiksa. Naknadno je snimljen samo glas. Kada je objavljen singl, odgovorni u tadašnjem PGP-u su smatrali da to niko neće kupiti, ali se dogodilo sasvim suprotno, s obzirom da je singl prodat u tiražu od 18 000 primeraka i to ponajviše zahvaljujući činjenici da su neke lokalne radio stanice jako puno emitovale te dve kompozicije. To je bio i adut na osnovu koga su se izborili za snimanje albuma.

Kada je Raša prešao u Yu grupu, na njegovo mesto dolazi Mihajlo Bata Popović (pre toga svirao u Siluetama), koji je po mnogo čemu bio prava mera za kojom su težili Robi i Zoran. On će uz njih ostati sve dok nije dobio ponudu da kao odličan student arhitekture na kojoj je diplomirao sa čistom desetkom, uz dobijenu stipendiju, nastavi usavršavanje u Americi što naprosto nije mogao da odbije, a dogodilo se i da je Nemečeku u to vreme stigao poziv za odsluženje vojnog roka, što je samo pomoglo u konačnoj Batinoj odluci. Sve kombinacije nakon toga Zoran i Robert su doživljavali kao "iznuđeno" rešenje, jer su smatrali da za Batu nema prave zamene i niko im u potpunosti nije odgovarao. Dakle, slično kao što je i Kepino sviranje bilo preko potrebno Točku, zarad njegovog potpunog izraza. Bata je sve do kraja svog života ostao u Americi, dolazeći u Beograd tek povremeno. Preminuo je sredinom 2021. a samo nekoliko meseci kasnije, krajem oktobra iste godine, zauvek nas je napustio i Raša Đelmaš. Sava Bojić je kasnije učestvovao u osnivanju grupe Tako, takođe važne beogradske postave koju je predvodio Dule Ćućuz, ali i tu nije dugo ostao, da bi na kraju postao član Južnog vetra.

Neki od svetskih gitarista umeli su na bini, u žaru svirke, da polome gitaru, ali kod nas se takve stvari gotovo nikada nisu događale jer su istrumenti bili skupi i teško se do njih dolazilo. Ipak, malo ljudi zna da je to jednom uradio i Robert Nemeček na koncertu Pop mašine u beogradskoj Hali sportova. Taj događaj Robi mi je u jednom razgovoru ovako opisao:

"Svirali smo fantastično te večeri i imao sam želju da publici dam nešto nezaboravno. I kad smo drugi put trebali da sviramo na bis, stajali smo ispod nekih stepenica, u hali je bio totalni pakao, i tada sam rekao Bati i Zoranu da ću kada izađemo na binu da slomim gitaru. Oni su prvo pomislili da se šalim, ali sam rekao da to stvarno želim da uradim, ali vidim da mi oni i dalje ne veruju. Kasnije sam gledao neke fotografije i na njima se lepo vidi da me Zoran gleda u čudu, jer uopšte nije verovao da ću to uraditi. Nije mi bio samo cilj da slomim gitaru, već da je tako slomljenu u delovima bacim publici. Hteo sam nešto da im dam, a drugo nisam imao šta. Ta gitara je praktično bila deo mene i nikada posle toga nisam ni pomišljao, mada su mi se neki delovi vratili, da je ponovo sklopim. To više nije bilo moje, ja sam je poklonio publici za taj trenutak koji su mi dali."

Prvi live album na ex Yu prostorima objavila je Pop mašina 1976. godine pod nazivom "Put ka suncu, na živo 1974-75". Pre toga objavljivani su dupli albumi na kojima su zabeleženi nastupi pojedinih izvođača na tadašnjim BOOM festivalima, a Pop mašina je prva domaća grupa koja je objavila album na kome se nalaze snimci sa njihovih nastupa.

Koncert kod Hajdučke česme na kome su pored Bijelog dugmeta nastupile i grupe Leb i sol, Zdravo i Tako danas je već ušao u domen legende. Međutim, dosta pre toga Pop mašina je svirala čak dva puta na tom prostoru, o čemu mi je Robert govorio sledeće:

"Predrag Simić Simovan je u grupi Dogovor iz 1804 svirao sitar, bio je obdaren zaista neverovatanim sluhom, a delimično je bio zaslužan i za Hajdučku česmu. Imao je neki mali auto, nekog Spačeka, i mi smo se često vozikali s njim, pa smo jednom prolazili tim krajem, videli smo onu binu sa strane, shvatio sam da tu može da se svira i bilo mi je odmah jasno da od te Hajdučke česme može da se napravi velika stvar. Taj prvi koncert, koji je bio u junu '72. godine, dogodio se bukvalno nekoliko dana pred snimanje našeg prvog singla i to je bilo više kao neko druženje. Nije tu ni bilo nekakve reklame, ali se ipak skupilo nekoliko hiljada ljudi. Međutim, ovaj koncert iz '73. godine pravili smo po uzoru na one besplatne festivale koji su se tada pravili po svetu. U to vreme smo već svirali dosta po Sloveniji i Hrvatskoj, znali smo sve te bendove i pozvali smo ih da sviraju besplatno, s tim da im se plate putni troškovi i prenoćište i svi su pristali na to. Najveće iznenađenje je bilo što se tu skupilo 30 000 ljudi, po procenama koje ja milicija tada imala i koje su objavili mediji. Večernje novosti su čak imale i vanredan broj koji je posvećen tome, jer tad se prvi put dogodilo da je put ka Košutnjaku bio potpuno zakrčen. Činjenica je da niko nije očekivao toliki broj ljudi, jer je pre toga najviše bilo 12 000 posetilaca na Boom festivalu i to je bio maksimum koji se ikada skupio u zemlji. Međutim, Hajdučka česma '73. donosi apsolutni rekord i tada se stvarno videlo koliko postoji ljudi koji iskreno vole tu muziku, koji su spremni da se žrtvuju za nju, jer su uslovi tamo stvarno bili nikakvi."

Mihajlo Bata Popović je među prvima koristio dupli komplet bubnjeva na svirkama, Zoran je još dok je bio član grupe Rokeri svirao električnu gitaru gudalom i to je postao njegov zaštitini znak, a jedan od zaštitnih znakova Pop mašine bila je i kombinacije sjajnih akustičnih balada i tvrdog rok izraza koje su na njihova dva studijska albuma ("Kiselina", "Na izvoru svetlosti") činile jednu specifičnu celinu, kakve do tada nije bilo u domaćoj rok muzici.

Objavili su tri albuma i pet singlova.

(Telegraf.rs)