Vilončelista Miša Majski pred koncert u Beogradu: Nadam se da ću živeti dugo i umreti mlad

Printskrin: Tanjug/Milan Antić

Violončelista Miša Majski, koji večeras sa svojim Majski triom otvara "Čelo fest" u Kolarčevoj zadužbini (20:00), kaže da je nivo sviranja kod mladih violončelista neverovatan, ali da je izražajnost bitnija od tehnike i da sviračka veština ne sme biti važnija od muzike, kao i da se nada da će živeti dugo i umreti mlad.

Preporučujemo

Majski je rekao Tanjugu da je lepo što je deo "Čelo festa", kao jednog u narastajućem broju svetskih festivala i kongresa posvećenih violončelu, koje je u muzici postalo istaknutije, između ostalog, i zbog uticaja njegovih velikih učitelja Mstislava Rostropoviča (1927-2007) i Gregora Pjatigorskog (1903-1976).

Prema njegovim rečima, Rostropovič je bio nesumnjivo najveći violončelist ikad, ali je uvek govorio da je od njegovog sviranja bitnije učenje, koje nastavljaju njegovi učenici, a posebno je bio važan njegov uticaj i nadahnuće na mnoge savremene kompozitore da pišu za violončelo.

"Jednom sam ga pitao da li je zaista veruje da je sva muzika koju svira toliko dobra i vredna njegovog vremena? Odgovorio je: 'Naravno da ne, ali znam da ako nastavim sa sviranjem i pisanjem da će devet od deset otiči u smeće, ali ostaće bar jedno remek delo'. I bio je u pravu", naveo je Majski.

Primetivši da "danas ima toliko fantastičnih mladih violončelista sa neverovatnim nivoom sviranja", Majski je dodao da je tako i u drugim oblastima, posebno sportu.

"Kad je Sergej Prokofjev pisao sa Rostropovičem to je smatrano skoro nesvirljivim, i da nijedan violončelista to neće biti u stanju da izvede, a danas to svaki 14-godišnji učenik svira. Neverovatno!", istakao je Majski.

Priznavši da je tajna dobrog sviranja u osnovi tehnika, Majski je dodao da "samo sviranje nije toliko važno" i da je najvažnije svakodnevno se podsećati da "violončelo ili bilo koji drugi instrument radi samo ono za što je predviđeno, kao sredstvo koje nam pomaže da postignemo krajnji cilj - a to je muzika, ne obratno".

"Nikad ne treba koristiti muziku da pokažeš koliko dobro sviraš svoj instrument. Niko to ne radi namerno, ali podsvesno se dešava. Nivo sviranja je toliko neverovatno visok, i opasno je kad mladi misle da je za uspeh potrebno još više vežbe, da se svira sve glasnije, brže, čistije, bolje", primetio je muzičar.

Prema njegovim rečima, "opasno je i pogrešno kad se promene prioriteti i iznenada muzika postaje sekundarna".

Majski je dodao da je izražajnost muzike važnija od tehnike, ali i da je vežba važna uz delikatno postizanje ravnoteže.

"Koliko je potrebno vežbe zavisi od toga šta se pod tim podrazumeva? Naravno da je potrebna vežba sa instrumentom, ali verujem da treba i još više vežbati bez instrumenta, da nastaviš sa razvijanjem svog uma i muzičkih ukusa. To te vodi dalje", naglasio je violončelista.

Majski je rođen u Letoniji, školovao se u Rusiji, a kasnije se odselio u Izrael, a u karijeri je sarađivao sa dirigentima kao što su Leonard Bernštajn, Karlo Marija Đulini, Lorin Mazel, Zubin Mehta i Rikardo Muti, a od umetnika sa Martom Argerič, Raduom Lupuom, Jevgenijem Kisinom, Maksimom Vengerovom i drugima.

Kao ekskluzivni umetnik diskografske kuće Dojče gramofon, Majski je tokom više od 30 godina objavio je preko 35 albuma sa orkestrima kao što su Bečka, Berlinska i Izraelska filharmonija, Londonski simfonijski orkestar, Pariski orkestar, Kamerni orkestar Orfeus, Evropski kamerni orkestar i drugi.

Upitan kakve još ima ambicije kao uspešan, ostvaren i svetski priznat muzičar, Majski je rekao da uvek ima mnogo novih izazova i da je lista preduga.

"Moj glavni cilj ili ambicija jeste da ću, nadam se, živeti dugo, ali da ću umreti mlad. Mlad u duhu. Bio sam sreo Pabla Kazalsa (Casals) dva meseca pred njegovu smrt, kad je bio 97 godina mlad. Bio je zapanjujuće mlad u duhu i energiiji. Nadam se da ću ostati mlad. A i najbolji savet mladima je - ostanite mladi", našalio se Majski.

Pored njega Majskog u triju nastupaju violinista Saša Majski i pijanistkinja i Lili Majski, a na programu njihovog nastupa na "Čelo festu" su dela Šumana. Bramsa, Rahmanjinova i Šostakoviča.

(Telegraf.rs/Tanjug)