Grupe koje vredi spasiti od zaborava: Love Sculpture, ili majstorije gitariste Dejva Edmundsa

Foto: Goran Živanović

Jasno je da je ritam i bluz bio najvažniji izraz iz koga je nastao rokenrol, ali je zanimljivo da je taj muzički pravac utemeljen kao žanr tek u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, iako je sve počelo mnogo ranije, još sredinom pedesetih. U Britaniji se to recimo dogodilo sa pojavom ličnosti kao sto su Siril Dejvis, Aleksis Korner, Grejam Bond i naravno nezaobilazni Džon Mejl, pa u tom smislu možemo reći da su određene grupe veoma "profitirale" od britanskog "bluz buma", a neka od tih imena su: John Mayall and the Bluesbreakers, Blues Incorporated, Fleetwood Mac, Rolling Stones, itd.

Ipak, bilo je u Britaniji tokom šezdesetih godina i sjajnih grupa koje nisu postale toliko poznate i nisu uspele u nekom širem komercijalnom smislu.

Preporučujemo

Jedna od takvih je i Love Sculpture iz Kardifa, glavnog grada pokrajine Vels, koju je predvodio sjajni gitarista i pevač, tačnije multiinstrumentalista, Dejv Edmunds.

Njihov prvi album "Blues Helping" iz 1968. za mene je bio i ostao čisto remek-delo žanra, a ima i onih koji tvrde da je to najbolji "beli" britanski bluz album ikada, no bez obzira, ta ploča nikada nije doživela zasluženi uspeh.

Drugi album ove grupe pod nazivom "Forms and Feelings", objavljen je godinu dana kasnije i na njemu se nalazi kompozicija koja je Edmundsa vinula u orbitu gitarskih heroja, i koja je takođe na neki način povezana sa jednim poznatim domaćim instrumentalom.

No pođimo redom.

Dejv Edmunds je rođen 15. aprila 1944. godine u Kardifu, a njegova karijera započela je kada je još kao desetogodišnjak sa svojim pet godina starijim bratom Džefom, nastupao u klavirskom duetu koji su nazvali Edmunds Bros Duo. Krajem pedesetih, obojica su nastupali u grupi Heartbeats, s tim što je ovoga puta Džef svirao ritam, a Dejv solo gitaru. 1961. godine Dejv osniva svoju prvu grupu, odnosno trio The Raiders u kome je on bio jedini stalni član, dok je na mestu basiste i bubnjara prošlo nekoliko muzičara. Sredinom šezdesetih godina Edmunds se sa rokabili zvuka prebacuje na bluz-rok, a prva postava sa kojom je svirao u tom maniru bila je Human Beans sa kojom objavljuje obradu poznatog standarda "Morning Dew". Ova grupa nije dugo potrajala, ali je za njega bila značajna iz najmanje dva razloga. Sa njima je počeo svirati u Londonu, za razliku od prethodnih sastava sa kojima je nastupao uglavnom po Južnom Velsu, a još je važnija činjenica da će iz ove grupe nakon nekih godinu ipo dana nastati bend Love Sculpture, koji je i tema ove naše priče.

Pored Edmundsa u toj grupi bili su i basista Džon Viliams i bubnjar Rob "Kongo" Džouns. Trio je 1968. godine objavio svoj prvi singl na kome je bila pesma "River to Another Day" koja ne postiže neki značajan uspeh, ali se na sledećoj singlici našla obrada Hačaturjanove kompozicije "Sabre Dance" koja je jako impresionirala čuvenog britanskog radijskog voditelja Džona Pila, pa je odmah ubacuje u svoj program, a čak se događalo da je emituje dva puta tokom jedne emisije.

Foto: Goran Živanović

Kako je Pil bio veoma uticajan, nije trebalo puno vremena da ovaj instrumental postane hit.

1968. godine Love Sculpture objavljuju svoj prvi album "Blues Helping", po mom skromnom mišljenju jedno zaista vanserijsko ostvarenje, koje je sasvim neopravdano palo u zaborav.

Dok ovo pišem, setih se jednog zanimljivog detalja. Moj drugar Miloš imao je neobičnu pasiju. Sakupljao je sve bluz i rok verzije čuvene Geršvinove kompozicije "Summertime", kod nas verovatno najpoznatije u verziji Dženis Džoplin i njene grupe Big Brother and the Holding Company.

Prva kompozicija koju sam ikada čuo od grupe Love Sculpture bila je upravo "Summertime".

Malo je reći da sam ostao zadivljen.

Kada sam nekako uspeo da se domognem njihovog prvog albuma, shvatio sam da je u pitanju zaista sjajno ostvarenje, da pomenuta kompozicija u tom smislu nije nikakav izuzetak, da su i ostale i te kako vredne pažnje, pa i sam omot koji je izašao iz čuvene Hipgnosis radionice.

Naravno, ni drugi album "Forms and Feelings" (1969.) nikako nisam mogao propustiti.

Taj LP je više naginjao ka psihodeliji, a na njemu se očekivano našao i instrumental "Sabre Dance" u produženoj verziji u odnosu na onu sa singla, za koji su inače mnogi smatrali da je snimljen uz pomoć nekog trika i da je ta kompozicija na neki način ubrzana.

Međutim, očevici tvrde da nikakvog trika tu nije bilo i da se na albumu nalazi verzija koja je u studiju zabeležena već u prvom pokušaju, što svakako govori o umeću samog Edmundsa ali i ostalih članova grupe.

Po svemu sudeći, tu nije bilo potrebe ni za kakvim ponavljanjima.

Kada se grupa Love Sculpture 1970. godine raspala, već sledeće godine Edmunds je objavio svoj solo album "Rockpile" na kome je između ostalih bila i kompozcija "I Hear You Knocking", izvorno objavljena još 1955. godine i koja u njegovoj verziji postaje pravi hit, s obzirom da ostaje osam nedelja na vrhu britanskih lista popularnosti.

Na albumu se nalaze još neke izuzetne obrade, u prvom redu kompozicija "Promised Land", Čaka Berija i "Dance, Dance, Dance", Nila Janga.

Nakon ovog LP-ija Edmunds je osnovao istoimeni bend, ali to je već priča za neki drugi put.

Edmunds do danas nije stekao slavu kakvu istinski zaslužuje, a možda se takvom statusu najviše približio sa albumom "Tracks on Wax 4", grupe Rockpile iz 1978. godine.

Po svemu sudeći, njemu slava i nije bila toliko važna. Tih i povučen, on je bez obzira na sve to uvek nastavljao da svira, jer je iznad svega voleo muziku.

A šta povezuje grupu Love Sculpture i neki domaći bend?

Ima onih koji tvrde da je "Ulazak u harem" plagijat Edunsove verzije "Igre sabljama".

Ako je to i istina, ona ipak nije baš tako jednostavna.

Tačno je da je ispod ovog legendarnog instrumentala potpisan R.M. Točak, ali gotovo svi znaju da je tu kompoziciju, godinama pre nego što će se naći u repertoaru grupe Smak, svirao Točkov učitelj Dragoljub Jaraković Jarak i to tako što bi po pričama starih Čačana, iz paklice "Morave" izvadio onaj masni papir i provukao ga između žica kako bi gitara poprimila orijentalni zvuk koji podseća na saz.

Jarak je rođen 1925. a preminuo 1974. godine, pa je štošta u vezi njega već počeo da prekriva zaborav.

Čuo sam priče da je Jarka veštinama sviranja gitare učio neki ruski vojnik, koji se ko zna kako našao u Čačku. Po tim pričama on je svirao neku verziju Hačaturjanove "Igre sabljama" koju je pokazao Jarku, a ovaj mnogo godina kasnije Točku.

Možda je tako i bilo, a možda i nije, ali istina je svakako da je Jarak svirao isključivo ruski štim i to prstima, dakle nikada nije koristio trzalicu, a to mu je neko ipak morao pokazati, teško da je tih godina sam mogao savladati takve veštine.

A još je manje moguće da je neko ko je leti spavao kraj Morave, dok bi hladne zime prezimio kod svojih učenika i prijatelja, neko ko je svirao po čačanskim kafanama za čašicu rakije, krajem šezdesetih čuo za grupu Love Sculpture.

Možda u onoj priči o Rusu koji je spletom okolnosti "zalutao" u Čačak, ipak ima istine.

(Telegraf.rs)