Priče o pesmama: Queen - "Bohemian Rhapsody", kad je celi svet pozornica

Foto: Goran Živanović

Ako uzmete čuvenu rok enciklopediju časopisa New Musical Express, koja je i kod nas prevedena i objavljena 1978. godine, i potražite odeljak o grupi Queen, u prvim redovima možete pročitati sledeće:

"Kao i mnoge druge grupe, Queen su dobar primer za teoriju o učinku vakuma u rok glazbi: riječ je o tome da u razdoblju kad vodeće, proverene rok atrakcije zapadnu u neaktivnost, tako nastali prazni prostor obično ispunjavaju manje talentirani izvođači. U toku 1973-1974. godine Led Zeppelin i Dejvid Bouvi bili su uglavnom nedostupni britanskoj publici i u to su se vreme pojavile dvije grupe koje su zahvalno iskoristile vakum. Grupa Cockney Rebel oponašala je Dejvida Bouvija, dok su Queen donekle bolje prošli: osigurali su se time što su zvučali kao vjerna kopija grupe Led Zeppelin, a jednu su nogu držali u području glam roka, zahvaljujući muškim seksualnim hormonima pjevača Fredija Merkjurija".

Preporučujemo

Danas, gotovo pola veka kasnije, vidimo da neki od ovih navoda u najmanju ruku deluju smešno.

"Manje talentirani izvođači"!?!

Ma neće biti!

Da su snimili samo kompoziciju "Bohemian Rhapsody" ovakve reči bi odmah pale u vodu, a o ostalom i da ne govorimo.

Interesantna činjenica u vezi stvaralaštva grupe Quuen jeste da je veliki deo njihovog opusa nastao u studiju.

S kompozicijom "Bohemian Rhapsody" nije bilo tako.

Kada su 1975. godine započeli snimanje, Fredi je sve njene delove već imao u glavi, trebalo je samo sve to realizovati i zabeležiti na traku.

Trebalo je, ali na koji način?

Materijalizovati sve te zamisli nije bilo ni najmanje lako, jer samo za nasnimavanje vokalnih deonica utošeni su brojni studijski sati.

Fredi, gitarista Brajan Mej i bubnjar Rodžer Tejlor navodno su svoje vokalne deonice pevali i po deset sati dnevno, a zatim se u beskraj poigravali sa nezaboravnim Fredijevim falsetom.

Konačna verzija kompozicije koja se nalazi i na albumu "A Night at The Opera", trajala je šest minuta i uključivala je uvodnu klavirsku baladu, višestruko horsko pevanje, operske motive i furioznu hard rok završnicu.

Bilo je to jedinstveno kombinovanje roka i klasike.

Da bi se postigao željeni intezitet balade, korišćen je isti onaj klavir na kojem je Pol Makartni snimio "Hey Jude", a takođe i Rik Vejkmen za vreme snimanja Bouvijevog albuma "Hunku Dory".

Ukupno je zabeleženo 180 nasnimavanja.

Pre toga, momci iz grupe Queen proveli su mesec dana u studiju Ridž Farm u Sariju, uvežbavajući kompoziciju, da bi sa snimanjem otpočeli 24. avgusta 1975. godine u Rokfild studiju, koji se nalazio u blizini Monmuta u Južnom Velsu, ali su zbog zahtevog aranžmana koristili usluge u čak četiri druga studija.

Kompozicija "Bohemian Rhapsody" je tako, deo po deo, uz puno strpljenja i ljubavi, "isklesana" tokom tri nedelje napornog rada, a bend je za sve to vreme dolazio do krajnjih granica svojih veština i umeća, istovremeno maksimalno testirajući i mogućnosti koje su u to vreme dopuštale studijske tehnologije.

Bio je to ujedno i najskuplji singl koji je do tada iznedrila EMI produkcija.

-Pesma se razvijala neko vreme" - rekao je Brajan Mej. Znali smo da je to nešto jako posebno. Bio je to Fredijev san.

Producent grupe, Roj Tomas Bejker, ovako se prisećao tih dana:

-Bohemian Rhapsody" je bila totalna ludnica, ali smo uživali u svakom minutu. Bila je to zapravo šala, ali uspela šala. Morali smo je snimiti u tri odvojene celine. Napravili smo onaj početni deo, srednji, i sam kraj. Potpuno ludilo. Srednji deo je u početku trajao samo nekoliko sekundi, ali Fredi je u narednim danima počeo dolaziti s još njegovih "Galileja", pa smo nastavili dodavati deo po deo "opere" i to se neplanirano produžilo. Smejali smo se bez prestanka. U početku je to bila balada, ali kraj je bio znatno teži".

Iako je njihov prethodni album "Sheer Heart Attack" iz 1974. godine bio uspešan, uostalom, singl "Killer Queen" koji je skinut sa tog LP-ija, imao je status velikog hita a grupa je potom preduzela veliku svetsku turneju, finansijski im ni izdaleka nisu cvetale ruže.

Kada ih je Džon Rid, menadžer Eltona Džona, konačno uzeo pod svoje, momci su ga upitali da li ih može, kao što je to učinio s Eltonom, dovesti do statusa međunarodnih zvezda.

Rid nije bio previše pričljiv i nakon uvida u njihovu finansijsku situaciju, samo je rekao:

"Idite u studio i napravite nešto što najbolje umete i možete!"

I tako je došla na red Fredijeva kompozicija koju je već odavno pominjao i povremeneo svirao svojim prijateljima.

Sastavljena od raznih fragmenata stihova i melodija s kojima se godinama petljao, u konačnoj verziji trajala je šest minuta i bila nešto sasvim posebno kada je rok muzika u pitanju.

Nekoliko godina nakon objavljivanja kompozicije Merkjuri će to prokomentarisati:

-To je stvarno bilo kao da je eruptirao Queen vulkan, odjednom je samo puklo! Do sada je taj singl prodat u više od milion i dvesta pedeset hiljada primeraka samo u Britaniji, što je nečuveno.

Pa ipak, izdavačka kuća EMI u početku nije bila raspoložena da tu šestominutnu pesmu objavi na singlu iz više razloga. Žanrovski se nije mogla olako svrstati, a pritom nije imala ni refren, pa su se plašili da će biti ignorisana u radijskim programima, što bi bilo katastrofalno za prodaju ploče.

Da bi to prevazišao, menadžment grupe Queen pribegao je maloj "prevari".

Prijatelju benda i di džeju na BBC radiju, Keniju Everetu, dostavili su probnu kopiju singla, zahtevajući od njega obećanje da pesma neće biti emitovana.

-Naravno da neće! - šeretski je namignuo Everet.

Odmah potom probudio je radoznalost kod svojih slušalaca puštajući određene delove kompozicije, pa je tako počela potražnja za pločom koja još uvek nije ni stigla u prodavnice.

Odgovorni u EMI-ju tada su već morali da popuste, i singl je objavljen 31. oktobra 1975.

Dve godine kasnije Britanska fonografska industrija proglasila ga je "najboljim singlom u poslednjih dvadeset pet godina."

Prema službenoj lestvici UK Charts (lista koju sastavlja Official Charts Company u ime britanske muzičke industrije),"Bohemian Rhapsody" je prodata u više od 2,5 miliona primeraka u Britaniji, a tiraž u celom svetu premašio je cifru od šest miliona kopija.

Kada se u decembru 2018. pojavio biografski film o Frediju Merkjuriju nazvan po ovoj kompoziciji, broj njenih preuzimanja sa digitalnih platformi na globalnom nivou premašio je cifru od 1,6 milijardi, što je apsolutno najveća dostignuta cifra kada je u pitanju preuzimanje neke pesme nastale u dvadesetom veku.

Ujedno, to je i dalje najprodavaniji britanski singl svih vremena, ne računajući dobrotvorne ploče. Nalazio se na vrhu nebrojenih anketa kritičara i obožavatelja, a čitaoci časopisa "Rolling Stone" Fredijevo vokalno izvođenje izabrali su za najbolje u istoriji rok muzike.

Singl je dva puta bio na vrhu lestvica popularnosti za Božić (u vreme izlaska 1975. i nakon Fredijeve smrti 1991.), a takođe je inspirisao neke od najupečatljivijih trenutaka u pop kulturi u proteklih nekoliko decenija.

Iz svega ovoga lako je zaključiti da je "Bohemian Rhapsody" daleko više od jedne pop pesme.

U Rokenrol kuću slavnih ova kompozicije je uvrštena 2004. godine, dok je 2022. Kongresna biblioteka Sjedinjenih Američkih Država odabrala ovaj singl za čuvanje u Nacionalnom registru muzike kao delo od kulturnog, istorijskog i estetskog značaja.

Takođe, ne treba zaboraviti da je kompozicija "Bohemian Rhapsody" rodonačelnik modernog pop videa, forme koja će u kasnijim godinama biti od presudnog značaja za mnoge velike karijere.

Naravno i momci iz grupe Queen su imali svoje uzore.

Brajan Mej je album "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" nazvao svojom "biblijom" u koju je bio zagledan tokom snimanja albuma "A Night at The Opera", a slično mišljenje imaju i ostali članovi benda, kao i producent Roj Tomas Bejker.

Ono što je svakako očigledno jeste da je uticaj Bitlsa vidljiv i u strukturi same kompozicije "Bohemian Rhapsody", pa se čini da ima sličnosti sa njihovom "A Day in The Life" i to u načinu na koji se, nakon uspostavljene melodije, vokal stapa sa nadolazećim gitarskim delom, pre nego što pređe u uraganski tenor, a svakako i u dvosmislenom tekstu koji govori o mladiću nad kome će ubrzo biti izvršena smrtna kazna jer je ubio čoveka.

Kada su Rodžera Tejlora upitali da prokomentariše tekst, odgovorio je:

-Sve je to vrlo razumljivo, možda u sredini ima malo gluposti. Uostalom, sam Merkjuri pesmu je nazvao "lažna opera".

Za razliku od njega, Brajan Mej je samo slegnuo ramenima:

-Mislim da to nikada nećemo saznati.

Verujem da nećemo, ali ono što znamo jeste da je nakog ovog grupa Queen izbacila niz svetskih hitova, što će biti sasvim dovoljno da njihov kompilacijski LP "Greatest Hits" iz 1981. godine postane jedan od najprodavanijih albuma svih vremena, a njihov samouki pevač, koji je imao izuzetnu sposobnost pevanja u tri oktave i očigledan talenat za sviranje i pisanje tekstova i muzike, privilegiju da dotakne zvezde i postane pop ikona poznata u celom svetu po svom jedinstvenom glasu i to ne samo kao rok pevač i neko ko je redefinisao parametre pop muzike na način koji nije viđen još od pojave Bitlsa, već i kao neko ko je bio sposoban da stane pored takve operske dive kakva je bila Monserat Kabalje.

Preminuo je 24. novembra 1991. godine.

Na aukciji koje su organizovane nakon njegove smrti, dečiji klavir Yamaha, koji je koristio prilikom komponovanja "Bohemian Rhapsody", prodat je za 1,7 miliona funti, dok je njegovom rukom pisani tekst ove pesme dostigao cenu od 1,38 miliona funti. Srebrna zmijska narukvica koju je nosio u muzičkom spotu "Bohemian Rhapsody", izlicitirina je na 698,500 funti.

I da se vratimo na početak ove priče i onim navodima po kojima su Queen manje talentovani izvođači.

Nekako se čini da ništa ne može bolje pokazati kolika je to besmislica od one sparne londonske večeri 13. jula 1985. godine, kada se u 18.41h na bini montiranoj na Vembli stadionu povodom Live Aid festivala, pojavila ova grupa: Fredi Merkjuri trči preko goleme pozornice, pozdravlja publiku i seda za klavir. Ubrzo su se začuli oni prepoznatljivi akordi "Bohemian Rhapsody" i njegov glas:

-Mama... upravo sam ubio čoveka...

Nastaje eksplozija oduševljenja dok 72 000 prisutnih počinju pevati, stvarajući jedinstvenu, lelujavu, masovnu harmoniju.

Po nekim procenama jedna ipo milijarda ljudi širom sveta pratila je direktni prenos, pevajući zajedno sa Fredijem u tih dvadeset i jedan minut koliko je trajao njihov nastup.

Nastup, koji će potom biti hvaljen kao jedna od najvećih live svirki u istoriji rok muzike.

Bob Geldof, jedan od organizatora čitavog događaja, ovako je to prokomentarisao:

-Queen su bili apsolutno najbolji bend dana. Svirali su najbolje, imali su najbolji zvuk. Bila je to savršena pozornica za Fredija: celi svet!

Rok enciklopedije su potrebne bez svake sumnje, i ja sam iz njih puno naučio, ali oni koji ih pišu umeju ponekad da budu pristrasni.

I oni su samo ljudi.

A ljudi ponekad greše.

(Telegraf.rs)