Rokenrol zanimljivosti: Male priče iz vremena u kome je muzika bila najvažnija stvar na svetu

Foto: Goran Živanović

"Glavni junak jedne knjige" zvanično je drugi singl Bijelog dugmeta.

Sedamdesetih godina na Radio Sarajevu postojala je emisija "Mivion", putem koje su urednici pozvali sarajevske sastave da na određeni tekst Duška Trifunovića napišu muziku, s tim da će slušaoci svojim glasovima odrediti čija je verzija najbolja. Grupa Bijelo Dugme je na samom početku uzela učešća u svemu tome, a njihova verzija ove kompozicije je postala najpopularnija. Ono što je još zanimljivije jeste da su tada Dugmići napravili mali "skandal", jer su gotovo u isto vreme za dve različite diskografske kuće objavili singl sa ovom pesmom. Diskoton je ovaj singl objavio 28. marta 1974. godine, a Jugoton 12. aprila 1974. znači sa razlikom od nekih petnaestak dana. Povodom ovoga podigla se medijska prašina, što je Goran Bregović smišljeno i vešto iskoristio u cilju promocije svoje grupe, a i svoju ličnu, uostalom kao i mnogo puta kasnije. Takođe, objavljena je i verzija sarajevske grupe Iver koju je predvodio novinar, voditelj i muzičar Vlatko Marković.

Instrumental "Ulazak u harem" grupe Smak, snimljen je zahvaljujući jednoj slučajnosti.

Naime, kada je grupa gostovala u tada veoma popularnoj emisiji "Od glave do pete" koju je vodio Milovan Ilić Minimaks, režiser ih je upitao da li imaju u repertoaru neku kompoziciju u etno maniru. Ostali iz grupe tada su jedva ubedili Točka da odsviraju "Ulazak u harem", s obzirom da je on smatrao da to nije kompozicija za nastup na televiziji.

Međutim, kako je na kraju ipak popustio, ispostavilo se da je to imalo veoma velikog odjeka, pa je grupa odlučila da ipak objavi ovaj instrumental na ploči. Ubrzo ih pozivaju iz izdavačke kuće RTV Ljubljana da za njih snime "Ulazak u harem", što su oni i učinili. Na B strani tog singla bila je kompozicija "Epitaf". Međutim, u to vreme istu ponudu dobijaju i od izdavačke kuće "Suzy" iz Zagreba, pa momci iz grupe Smak, željni uspeha (bez znanja ljudi iz RTV Ljubljana), potpišu ugovor i sa Zagrepčanima pa i za njih snime "Ulazak u harem", samo što se na B strani te ploče našla kompozicija "Sto ptica". Kao i u slučaju Bijelog dugmeta, povodom ovoga podigla se čitava mala afera, novine su pisale o tome, što je Kragujevčanima u dobroj meri pomoglo da izađu iz anonimnosti na jednom širem, jugoslovenskom planu. Srećom po njih, svi nesporazumi su nekako izglađeni i sve se završilo bez tužbi, a momci iz Smaka su ubrzo za izdavačku kuću RTV Ljubljana snimili svoj prvi album.

Omot legendarne "Četvorke" grupe Led Zeppelin u najmanju ruku je čudesan, jer sa sobom nosi mnogo skrivenih detalja i poruka. Na prvi pogled, sve što se nalazi na njemu je bezimeno, nema naziva albuma, pa čak ni imena grupe, ali ipak nije baš sve tako. Na primer, fotografija sa unutrašnjosti ovog omota ipak ima svoj naziv i on glasi: "View In Half Or Varyng Light", odnosno "Polovični pogled ili varljiva svetlost".

Da bi shvatili šta je u pitanju potrebno je otvoriti omot albuma i prisloniti ga uz ogledalo i tada se može videti da starac sa fotografije koja se tu nalazi, ne stoji na vrhu stene kako to inače izgleda, već na glavi psa-čudovišta.

Ako bi mi neko postavio pitanje, koji je album bio presudan u istoriji rok muzike, odgovorio bih bez razmišljanja: "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band", grupe The Beatles.

Foto: Goran Živanović

Čudesna je po mnogo čemu ta ploča.

Upravo u vreme njenog objavljivanja davne 1967. godine, Bitlsi su odlučili da prekinu sa koncertima i da se obraćaju isključivo "usamljenom pojedincu, odnosno njegovom srcu". Dakle, biće to prva ploča u istoriju roka, koja je sama sebi svrha, ploča koja je sama sebi dovoljna, ako znamo da su pre ovog ostvarenja muzičari ulazili u studio da bi se pripremali za predstojeće nastupe, a ono što su tom prilikom utisnuli na vinil upravo bi im te nastupe i omogućilo.

I ploča i koncerti imali su istu svrhu.

Album "Sgt. Pepper's" bio je sasvim drugačiji.

Bio je to LP sa nadovezanim pesmama koje nemaju neko zajedničko rešenje, ali su one ipak bile ujedinjene konceptualnim zapletom što je tu ploču odmah lansiralo svetlosnim godinama dalje od svih dotadašnjih.

Jer koncepta na dotadašnjim albumima nije ni bilo.

Da bi to ostvarili, Lenon i društvo proveli su u studiju 700 sati!

Nezamislivo puno za ono vreme.

Sve to je uslovilo da Bitlsi pogode pravo u metu, odnosno da učini da je "Sgt. Pepper's" i posle toliko godina istinski album, a nikako samo trag nekog izvođenja ili studijske svirke, na šta se na žalost svodi velika većina današnjih ostvarenja.

Zapis onoga što sto su muzičari već svirali ili improvizacija onoga sto će tek svirati.

Kada su Kit Emerson (ex Nice) i Greg Lejk (ex King Crimson), odlučili da otpočnu zajedničku saradnju razmišljali su koga bi još mogli pozvati u svoj novoosnovani bend. U to vreme, tačnije, još u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, uveliko je već počelo zanimanje za tzv. super-grupe, dakle bendove koji su bili sastavljeni od veoma poznatih i instrumentalno sposobnih pojedinaca.

Foto: Goran Živanović

Shodno tome, Kit i Greg su došli na ideju da ponude saradnju Džimiju Hendriksu i njegovom bubnjaru Miču Mičelu. No sve je palo u vodu kada je Mič na dogovor kod njih došao u pratnji dva telohranitelja. Time je valjda hteo pokazati koliko je postao veliki. Od nekog dogovora naravno, nije bilo ništa, a mi možemo samo da slutimo šta bi iz saradnje te fenomenalne četvorke nastalo. Da li nešto istinski veliko ili bi to bio totalni fijasko? Sklon sam mišljenju da bi ipak bilo ovo drugo, jer takva saradnja svakako ne bi mogla dugo potrajati.

Prvi album Džona Mejla snimljen je 1965. godine na koncertu u londonskom džez i ritam klubu Klook's Kleek, koji se nalazio na prvom spratu hotela Railvai, Vest Hempsted, u severozapadnom delu Londona.

Nedugo potom, maestro Erik Klepton prešao je iz Yardbirdsa u Mejlove Blues Breakerse, zamenivši gitaristu Rodžera Dina, da bi potom grupa objavila drugi album pod nazivom "John Mayall With Eric Clapton".

Foto: Goran Živanović

Ova ploča je i Mejlu i Kleptonu značila mnogo.

Džonu, jer je to bio njegov prvi klasični bluz album, a Eriku jer je tu ploču "obogatio" do tada neviđeno maštovitim sviranjem gitare i tako pokazao ko je ko.

Ipak, za takvu svirku nije dobio ništa više od uobičajenog honorara za snimanje.

Džon Mejl je pored svih svojih osobina imao i jednu pride:

Važio je za neviđenu škrticu i ekscentrika, a u to vreme bio je poznat i po tome što je živeo u nekakvoj kućici na drvetu.

No ipak veliki Mejl je, što se Erika tiče, popustio u mnogo čemu.

Naime, prvi i jedini put dozvolio je da se nečije ime na omotu ploče nađe pored njegovog.

Ako bolje pogledate taj omot, primetićete da Klepton nezainteresovano čita strip, dok ostali poziraju.

To je moglo biti dopušteno samo njemu.

A sa Mejlom su svirala imena kao što su: Džon Makvi (Fleetwood Mac), Džek Brus (Cream), Ejnsli Danbar (svirao sa Frenkom Zapom, Džefom Bekom, Jefferson Starship, Dejvidom Bovijem, Erikom Bardonom, Journey, Lu Ridom, Whitesnake itd) Piter Grin (Fleetwood Mac), Mik Tejlor (Rolling Stones), Ton Rivz (Colosseum), Džon Hajsman (Colosseum), Lari Tejlor (Canead Heat) itd.

Kakav fantastičan skup majstora kojima je upravo veliki Mejl odškrinuo vrata slave.

Znači - prvoborac i čudotvorac!

Ako bi ste, kada su licencna izdanja u pitanju, pokušali da razumete uređivačku politiku naših izavačkih kuća koju su praktikovali u drugoj polovini dvadesetog veka, verovatno bi se jako teško snašli.

Bolje reći, to bi bilo gotovo nemoguće, jer neke smislene uređivačke politike po svemu sudeći, uz časne izuzetke, nije ni bilo.

Tako se moglo dogoditi da se na neka izdanja čeka po deset godina, ili da se albumi objavljuju retroaktivno (npr. albumi grupa Pink Floyd, Led Zeppelin itd), ali i da se potpuno nenadano pojavljuju ploče, neretko pravi biseri, za koje nikada ne bi mogli pretpostaviti da će se uopšte naći u katalogu naših izdavača.

Evo nekoliko primera koji to potvrđuju:

-Fenomenalni album Boza Skagsa na kojem je svirala ekipa vrsnih muzičara (između ostalih i Dvejn Olman), i na kojoj je izvanredna trinestominutna verzija kompozicije "Loan Me A Dime", objavila je diskografska kuća Atlantic 1969. godine. Kod nas je licencno objavljen od strane Suzy-ja 1979. znači deset godina kasnije!

-Sjana ploča multiinstumentaliste i kompozitora Badija Majlsa (iz Hendriksovog Band Of Gypsys), pojavila se u izdanju RTB-a sa nekoliko godina zakašnjenja, ali čudno je da je uopšte i objavljena jer je Majls u to vreme ovde bio potpuno nepoznat, i to je neosporno pravi biser njihovog licencnog kataloga iz tih godina.

-Sarajevski Diskoton tek je priča za sebe, jer je recimo 1975. objavio treći album engleskog benda Babe Ruth (iste godine kada je objavljen i original), a oni ni u matičnoj zemlji nisu prodavali previše ploča.

-Beogradska kuća Jugodisk sredinom sedamdesetih u svom izdavačkom katalogu imala je izvođače mahom narodne muzike i to su većinom bila vrlo opskurna imena. I u sred svega toga pojavi se album "Nico + The Faction"!

Apsolutno neverovatno, ali ovakvih primera ima na pretek.

Čime su se sve rukovodili urednici izdavačkih kuća, teško je objašnjivo. Po svemu sudeći dosta toga je bilo prepušteno čistoj slučajnosti.

7. maja 1967. godine u jednom obilasku muzičkih zalagaonica sa svojim tadašnjim saradnicima i prijateljima iz grupe Cream, Džekom Brusom i Džinžerom Bejkerom, Erik Klepton kupuje Fender Stratocaster gitaru koju je nazvao "Brauni".

Njena tadašnja cena bila je 400 dolara i ostala je u Kleptonovom vlasništvu sve do novog milenijuma (tačnije do 24. juna 1999.), kada je prodata na aukciji čiju je organizaciju gitarista poverio njujorškoj kući Christie's, a u korist "Raskršća", projekta koji je organizovan u cilju odvikavanja zavisnika od alkoholizma.

Tom prilikom Erik je odlučio da proda 100 (!) gitara iz svoje kolekcije.

Uglavnom su to bili Martini, Fenderi i Gibsoni.

Cene koje su dostizale te gitare bile su astronomske.

Ali "Brauni" je prodata za zapanjujući iznos od 450.000 dolara!

Bila je to gitara na kojoj je snimljena

Legendarna "Layla" koju je Klepton posvetio Peti Bojd, tadašnjoj supruzi njegovog prijatelja Džordža Harisona u koju je u to vreme bio do ušiju zaljubljen.

Peti će potom vrlo brzo napustit Harisona i preudati se za Kleptona, da bi s njim bila u najtežim trenucima njegove zavisnosti od narkotika i alkoholizma.

Foto: Goran Živanović

U znak zahvalnosti gitarista joj je nakon razvoda kupio kuću na obali Temze koju je platio 300 000 funti.

Klepton je imao mnogo žena, ali nijedna se nije mogla pohvaliti čak ni nečim sličnim, jer on je poznat i po tome što se nije previše okretao za onim što je prošlo.

I kad su njegovi prijatelji, pa i žene u pitanju.

Jedino je kod Peti donekle bilo drugačije.

Kada je "Brauni" prodata, konačno je stavljena tačka na jednu ljubav i jednu priču.

Ipak, iza svega je ostala jedna od najlepših pesama rok muzike uopšte, ali i fotografija "Braunija" na poleđini albuma "Layla And Other Assorted Love Song".

(Telegraf.rs)