Preslušao sam: Duško Gojković, Brano Likić: "Jazz Postcard" (Croatia Records 2024.)

Foto: Goran Živanović

Postoje neke ploče na kojima je muzika ispisana srcem. U toj slagalici utkano je gotovo sve: detinjstvo i neki davni snovi, vihor mladosti i iskustvo već zrelih ljudi.

Baš takav osećaj sam imao dok sam preslušavao album "Jazz Postcard", Duška Gojkovića i Brana Likića, dvojice autora i muzičara čiji je opus u mnogo čemu različit, ali svakako sa jednom značajnom dodirnom tačkom: sve što su radili, radili su iz čiste ljubavi, nisu brinuli o tiražima, pregledima, i svemu onom što podrazumeva današnja moderna produkcija.

Preporučujemo

I jedan i drugi su, nakon objavljivanja svojih muzičkih ostvarenja, dopuštali da ona žive neki svoj život, da krče svoje staze ka slušaocima, dok bi se njih dvojica okretali ka nekim novim poduhvatima.

Nažalost, Duško Gojković je 5. aprila prošle godine preminuo u Minhenu, a već za života postao je hodajuća legenda, muzičar čije je ime nezaobilazno u bilo kojoj ozbiljnoj, svetskoj džez enciklopediji, a obzirom da i Brano već godinama živi i radi u Nemačkoj gde u Grinvaldu, mestu koje se nalazi u blizini Minhena ima svoj studio, njihovo prijateljstvo, pa i saradnja, na neki način bili su neizbežni.

Likić je svakako izuzetno interesantna ličnost, neko čija su muzički pogledi jako široki, pa je kroz kompozicije koje je godinama stvarao provejavala i akustika, etno nadahnuća, fragmenti urbane šansone ali i džez fraze, što svakako nije promaklo iskusnom Dušku Gojkoviću.

Foto: Goran Živanović

U intervjuu koji sam februara 2022. godine radio sa Branom, neizostavno pitanje bilo je i ono u vezi njihove saradnje, i tom prilikom mi je ovako odgovorio:

"Svaki čovjek mora da ima nekog mentora, to je ključna stvar. Da imaš nekoga koga možeš nešto pitati, sa kojim možeš nešto podjeliti. Ja sam recimo nekom bio mentor. Duško je meni otkrio toliko tajni iz muzike, on je završio Berkli, ja nisam. Puno sam naučio od njega o tim sistemima - kako, gdje, šta. Potrudio se oko organizacije za taj moj prvi džez album, okupio najbolje muzičare, natjero me u tu priču: Ima nešto u tvom glasu. To moraš iskoristiti. Ima tu i roka i sevdaha, to džezeri nemaju, oni su hladni, govorio je."

Naravno, takvu priliku Brano nije mogao propustiti, a rezultat njihove saradnje ovekovečen je albumom "Jazz Postcard", na kome se nalazi sedam poznatih džez standarda, i jedna kompozicija koja je izašla ispod Gojkovićevog i Likićevog autorskog pera, a kojoj je naziv "Lud sam bio za tobom", a koji je Jugoton ovih dana objavio na vinilu.

Pored Brana (vokali) i Duška (truba), na albumu su svirali i sledeći muzičari:

Valter Lang, nemački pijanista koji je jedno vreme studirao džez klavir na Berkliju, a potom diplomirao na Univerzitetu za umetnost u Amsterdamu. Svirao je sa svojim sastavima, ali i sarađivao sa brojnim imenima svetskog džeza, takođe je radio i kao predavač. Nakon duge i teške bolesti preminuo je decembra 2021. u šezdesetoj godini života;

Dejan Terzić, svetski poznat džez bubnjar. Rođen je u Banja Luci, školovao se u Americi i Nemačkoj, a potom i sam počeo raditi kao profesor na akademiji u Bernu, Švajcarska. Dobitnik je prestižne nemačke diskografske nagrade ECHO za najboljeg nemačkog instrumentalistu – bubnjara. Sarađuje sa mnogim imenima modernog džeza, a takođe nastupa i sa američko-britansko-francusko-nemačkom grupom Axiom;

Martin Đakonovski, kontrabasista koji je rođen u Skoplju, a jedno vreme je živeo u Kelnu. Martinov otac je osnivač Big Benda makedonskog radija kojim je i dirigovao, a majka džez pevačica. Kontrabas je počeo da svira sa četrnaest godina, a vrlo brzo je formirao i svoju prvu grupu - Trio Spato. Svira u poznatom sastavu ZZ Quartet.

Iz ovoga je više nego jasno da je na albumu svirala ekipa vredna svakog poštovanja, što se vrlo brzo da primetiti dok preslušavate ovu njihovu laganu "šetnju" odabranim džez stazama na kojima nailazite na bisere poput: "What A Wonderful World", "For Sentimental Reasons", "When I Fall In Love", "Beyond The Sea", "Fever", itd.

Većinu aranžmana uradio je Valter Lang, izuzev za tri kompozicije koje su potpisali Gojković i Likić, producent albuma je takođe Likić, dizajner Dragan S. Stefanović, a kao i mnogo puta do do sada, odogovorni u  Jugotonu priredili su nam posebno zadovoljstvo objavljivanjem ovih kompozicija, koje se već neko vreme mogu čuti na internet platformama, u formi vinilnog izdanja.

Ipak, za sve one koji nisu zaljubljeni u stare dobre ploče, izdavač je naveo i download code MP3 verzije albuma (S4MQBRE), putem koga možete preuzeti album na stranici http://download.crorec.hr

I dok su se Gojković, Lang, Terzić i Đakonovski, u vreme dok su radili na ovom albumu, svakako nalazili na terenu na kome im je malo šta bilo nepoznato, ono što na ovom ostvarenju donosi Likić, ako znamo da je ovo prvi njegov upliv u džez vode, vredno je svake pažnje.

Samo što za one koji ga malo bolje poznaju, tu i nema nekog posebnog iznenađenja.

Nomad u stvarnom životu, s obzirom da živi na relaciji Minhen - Los Anđeles - Sarajevo, Brano Likić je, neizostavno, nomad i u svojoj duši. Bez prestanka preispitujući samog sebe, krstareći nepreglednim poljima svoje mašte, često se zna zaustaviti i odaslati nam deo svojih snova sa tog puta.

Onih snova kojih se, sve i da hoće, ne bi mogao odreći, jer bi se time odrekao svega onog što on zapravo i jeste, a to bi bila svojevrsna presuda samom sebi.

Takve presude po prirodi stvari najteže su, i zbog toga duboko verujem da duša tanana poput njegove to ne bi ni mogla izdržati.

No ako išta svedoči da on to nikada ne bi mogao učiniti, to je njegova ogromna ljubav prema muzici koja je u godinama koje su ostale iza nas postala još dublja i snažnija, a njegova upornost i doslednost dostigle onu tačku na kojoj zaslužuju svako divljenje.

(Telegraf.rs)