Indexi - "Indexi", (Jugoton, 2024.), pojavilo se reizdanje albuma za koji me vežu neke najlepše uspomene

Foto: Goran Živanović

Nikada nisam bio previše sklon kompilacijama, ali prvi LP Indexa zauzima zaista posebno mesto u mojoj kolekciji, ali i u mom srcu.

Indexi su jako važna grupa, kako moje, tako i mnogih drugih mladosti, a svakako je interesantno da uprkos tome što su jedan od najdugovečnijih sastava na jugoslovenskim prostorima, iza njih su ostala samo dva autorska albuma.

Preporučujemo

To je znatno otežavalo njihovim poštovaocima koji su želeli da dođu do nekih njima dragih pesama s obzirom da su do pojave LP-ija o kome ovde pišem, bile dostupne jedino na singlovima objavljenim od strane različitih diskografskih kuća.

Doduše, treba reći da ovo nije bila prva kompilacija Indexa, jednu je još 1972. godine objavila izdavačka kuća RTV Ljubljana, ali samo kao kasetno izdanje u vrlo malom tiražu.

Danas je to veliki kolekcionarski raritet, ali i odlično svedočanstvo istinskog progresiv perioda grupe, no o tome možda nekom drugom prilikom.

24. januara 1974. Jugoton je objavio prvi LP Indexa na kome su neke njihove vrlo važne pesme koje su se pojavile na singlovima između 1971. i '73. godine.

Bez obzira što se na toj ploči nije našla ni jedna nova kompozicija, ona je bila značajna jer su mnogi poštovaci grupe, ako su već propustili te singlove, u svojoj kolekciji konačno mogli imati sledeće legendarne naslove: "Plima", "Balada", "Budi kao more", "Krivac si ti", "Svijet u kome živim", "Da sam ja netko", "Sanjam" i "Sve ove godine".

U trenutku kada je ova kompilacija objavljena, Indexi su imali pauzu u radu jer su Davorin Popović i Slobodan Bodo Kovaćević krajem '73. godine otišli na odsluženje vojnog roka.

Što se mene tiče, taj LP sam dobio na poklon od prijatelja na dočeku davne 1975. godine i ako postoji neka kompilacija koju sam u mladosti neprekidno vrteo, onda je to svakako ova, bez obzira što sam većinu tih pesama već imao na singlovima.

Indexi!

Znamo da postoje uspešnije domaće grupe s mnogo obimnijim diskografijama, neuporedivo većim tiražima, atraktivnijim koncertima, ali nekako mi se čini da od Indexa ipak nema draže.

Baš zbog toga veoma me je obradovala vest da je Croatia Records (Jugoton), povodom pedesetogodišnjice od objavljivanja ovog LP-ija upriličila njegovo reizdanje.

Foto: Goran Živanović

Za razliku od originalnog, oni koji se odluče da kupe ovaj album ovog puta dobiće luksuzni gatefold omot na kome se u unutrašnjosti nalaze svi tekstovi, zatim fotografije omota singlova sa kojih su kompozicije preuzete, navedeni su i studijski prostori u kome su pesme snimljene, postava grupe u trenutku snimanja i datumi objavljivanja tih malih ploča.

Remaster je urađen sa originalnih magnetofonskih traka, dok je vinil 180-gramski.

Kao bonus, dodate su dve pesme: "Predaj se srce" i "Povratak Jacka Trbosjeka i ostalog zla", a u luksuznom bukletu nalaze se ekskluzivne fotografije i dragocena svedočenja Siniše Škarice, Josipa Dujmovića, Seata S. Fetahagića, kao i intervju koji je sa Fadilom Redžićem uradio Darko Kujundžić, a tu su čak i fotokopije predloga upućenih izdavačkim kućama za objavljivanje ovih pesama.

Nesumnjivo je da su Indexi bili veliki bend.

Možda im poneko zamera što je jedan deo njihove karijere bio vezan i za festivale, ali oni su i čak i tada bili potpuno drugačiji od ostalih učesnika, kako zbog samih kompozicija koje su izvodili, tako i zbog Davorinove specifične vokalne interpretacije.

I mada su u takvim prilikama Indexi umeli da posegnu za uslugama nekih kompozitora koji nisu bili članovi grupe, ono po čemu su prvenstveno ostali upamćeni jeste autorski narativ Boda Kovačevića i Fadila Redžića.

Foto: Goran Živanović

Uostalom, osovina Davorin-Bodo-Fadil, uz dužno poštovanje ostalih članova, suštinski ih je i održala toliko godina na okupu.

Imalo je Sarajevo i druga velika imena iz sveta muzike, svima dobro znana, pa ih nema potrebe ovde nabrajati, ali generacijama sličnim mojoj sa pomenom tog grada, uvek se makar iz nekog prikrajka nasmeše Indexi.

S druge strane, čini se da je danas jedino i moguće "otputovati" u ono Sarajevo kakvo je nekada bilo, dok slušamo Indexe.

Taj put bio bi kao u stihovima njihove pesme:

Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali,

Sve bi ruže zemlji poklanjali

Kako bi se živjelo

I kako bi se voljelo

I kako bi dobro bilo

Da sam ja netko.

Oduvek su oni bili i netko i neko.

Kada su stigle one nesrećne devedesete, gledali smo u čudu kako mnoge dotadašnje vrednosti guta ostrašćena politika i vatre nacionalizma.

U slučaju Indexa to ipak nije bilo moguće.

Njihov zalog bio je toliko daleko iznad te nesreće, njihove pesme lepršale su našim mislima noseći sa sobom makar tračak nade i plemenitosti, uprkos ludilu koje se dešavalo svuda okolo.

Takve pesme ne moraju dostići astronomske tiraže, ne moraju pokupiti zlatna i platinasta odličja diskografskih kuća, ali njihova iskrenost i nesvakidašnja toplina učinile su ih istinski velikim.

Neke od tih kompozicija nalaze se i na albumu o kome ovde pišem.

Foto: Goran Živanović

Oduvek mi se činilo da ako postoji grupa čiji nas opus može preplaviti aromom zemlje u kojoj smo odrastali, onda su to Indexi.

U njihovim pesmama kao da ima i planina i ravnica, rečnih brzaka i šumovitih proplanaka, ljutih stena i pitomih dolina, talasa mora i snežnih vrhova.

A možda je najvažnije da se u njima zauvek ugnezdila ljubav.

Baš zbog toga je i dobro s vremena na vreme takvu ljubav potražiti i ponovo prodisati dahom onih naših snova koji nas zauvek čine mladim.

Izdavačka kuća Jugoton svesrdno nam pomaže u takvim namerama.

(Telegraf.rs)