Zaboravljeni albumi: Opus - "Opus 1" (Diskos 1975.), super-grupa koja je uglavnom bila "na čekanju"

Foto: Goran Živanović

Klavijaturista Miodrag Mive Okrugić svakako je jedan od doajena beogradske rok scene. Tokom šezdesetih godina prošao je kroz nekoliko sastava: Beduini, Beat Quintet, Duka i Čavke, da bi ga 1970. godine braća Jelić pozvala u novoosnovanu YU grupu. No Mive se neće tu predugo zadržati pa je već u septembru sledeće godine, nakon njihove unosne letnje tezge u rovinjskom klubu "Lanterna", doneo odluku da ih napusti, ne bi li ostvario neke svoje muzičke zamisli.

Ubrzo će se pokazati da to nije nimalo jednostavno, pa je morao malo da pričeka kako bi bar nešto od toga sproveo u delo.

Preporučujemo

U međuvremenu, njegovo mesto u YU grupi, zauzima Miodrag Bata Kostić, školovani muzičar, koji je pre toga svirao u tuzlanskim Terusima.

Početna ideja bila je da Bata svira električni klavir, ali kako je u to vreme to bio vrlo skup instrument, YU grupa u njemu dobija još jednog gitaristu.

"Mene je predložio Boka, ja do tada Jeliće nisam ni poznavao, ali poziv da budem u toj prvoj postavi sam odbio jer sam tada bio četvrta godina srednje muzičke. Žika, Dragi i Boka su došli kod mene u Tuzlu da razgovaraju u vezi toga, a ja sam u to vreme bio na polugodištu četvrte godine i bilo mi je veoma važno da završim školu. Međutim, Žika je rekao da oni ne mogu da čekaju i da moraju krenuti s radom. Potom je u prvoj postavi YU grupe bio Mive Okrugić, ali to nije dugo trajalo, možda nepunih godinu dana. Neki razlaz se dogodio između njih, pravo da ti kažem, ni dan-danas ne znam o čemu se radi, ali Mive ispada iz kombinacije i ja sam opet bio aktuelan. U međuvremenu, završio sam srednju školu, oni su me pozvali ponovo, pa sam tako "utrčao" u YU grupu '71. godine". (iz intervjua sa M.B. Kostićem)

Ipak, nakon godinu dana i Bata prekida saradnju s braćom Jelić, interesantno, i ovoga puta nakon njihove letnje tezge u Rovinju na kojoj su bili i '72. godine, a isto je učinio i bubnjar Velibor Boka Bogdanović. Bata potom odlazi u Sarajevo kako bi upisao Muzičku akademiju i tu je svakako zanimljiva priča koju mi je ispričao jednom prilikom, a odnosi se na Gorana Bregovića:

"Imao sam tamo u Sarajevu nekih poteškoća u vezi stana jer je u to vreme to bio relativno mali grad sa velikim prilivom studenata, tako da sam stalno imao nekih problema. Goran je to saznao i ponudio mi da budem kod njega kući i na tome mu i dan-danas hvala, stvarno je bio jako predusretljiv. Bio sam kod njega nekih šest meseci i verovatno je taj period ostavio nekog traga na njega. Svirali smo zajedno u to vreme i njemu se veoma dopala ta moja svirka, pa je to očigledno uticalo na njegovo dalje stvaranje i sviranje gitare". (iz intervjua sa M.B. Kostićem)

U međuvremenu, Mivetov plan za osnivanje grupe postao je izgledniji. Dok je Bata u Sarajevu završio prvu godinu Muzičke akademije, on je odslužio vojni rok, pa se buduća postava 1973. godine konačno našli na okupu. Pored njih dvojice tu su bili još i basista Dušan Ćućuz i bubnjar Velibor Boka Bogdanović i to je bila prva, originalna postava grupe Opus sastavljena od trojice bivših članova YU grupe, a čak je i Dušan Ćućuz sarađivao s braćom Jelić kao majstor za svetlosne efekte. Inspiraciju za ime pronašli su u Mivetovoj kompoziciji "Opus No 1" koju je on napisao još za vreme saradnje sa YU grupom, pa iako su je u to vreme često izvodili na koncertima, pesma se nikada nije našla na nekoj njihovoj ploči. Sedam godina kasnije, Zoran Modli uvrstitiće je na svoj album "Leteća diskoteka" (PGP RTB 1977). Prvi (i jedini!) nastup u ovoj postavi grupa Opus imaće 11. novembra 1973. godine na proslavi petogodišnjice emisije Veče uz radio, a pubilika je zbog poznatih imena koja su je sačinjavala očekivala "neko čudo".

Ipak, čudo se nije dogodilo.

YU grupa je te večeri odlično zvučala, a kada su krajem novembra u Domu sindikata organizovali proslavu njihovog trećeg rođendana, Bata im se tom prilikom pridružio i tako ponovo postao njihov stalni član.

Ubrzo potom objaviti singl sa kompozicijama "Drveni most" i "Živi pesak". Ova druga pesma bila je autorsko delo Bate Kostića i Duleta Ćućuza i trebala je da se nađe na A strani prvog singla grupe Opus, ali kao što vidimo, ispalo je drugačije.

Tako je Mivetov plan za osnivanje super-grupe ponovo bio na čekanju.

Na Batino mesto u Opusu dolazi potom Ljuba Sedlar koji je u to vreme već izgradio reputaciju poznatog beogradskog gitariste, svirajući u postavama Plamenih pet, Vizije, Siluete, 3UP i Super grupi, a u tom periodu Opus snima i svoj prvi singl.

"Sa Opusom sam snimio singl na kome su komozicije "Veče" i "Sam". Pored Miveta i mene, tu je još bio Dušan Ćućuz koji je svirao bas gitaru i Boka bubnjeve. Sećam se da je omot za tu ploču radio Zoran Modli, a kad već pominjem njega, u to vreme napravili smo i bend Hajduk Stanko i jataci kako bi snimili ploču sa pesmama "Na putu za carski grad Stambol" i "Anđelija čuvaj se Turaka". Tu je bio Bora Đorđević, Zoran Modli, Robert Nemeček, Boka i ja. Više se i ne sećam šta je Modli tu radio, da li je pevao nešto ili crtao neke njegove drangulije, a opet Robert je, kada smo se fotografisali za omot ploče, stavio neki plastični nos i naočare za sunce, kako ga ne bi prepoznali, ali on je bio onako korpulentan, jedini je imao kosu gotovo metar dugačku tako da su svi odmah shvatili da je to on. Međutim, kako se nakon toga ništa posebno nije dešavalo, spakovao sam kofere pa sam '76. godine, u periodu kada se rodila moja ćerka Sandra, ponovo otišao u Ameriku, ali problem je bio što sam ubrzo napunio dvadeset sedam godina morao sam da se vratim kako bi odslužio vojni rok, inače bi me proglasili za dezertera, pa sam potom godinu dana bio u Velesu u JNA. Posle vojske sam otišao u Švajcarsku. Igrom slučaja dogodilo da sam tu i ostao". (iz intervjua sa Ljubom Sedlarom)

Foto: Goran Živanović

I tako je grupa Opus ponovo ostala bez gitariste.

Nakon toga Dušan Ćućuz osniva grupu Tako, a Mive ponovo pokušava reorganizovati Opus. Ovaj put u postavi pored njega su bili Dušan Prelević Prele i basista Slobodan Orlić, a njihov prvi album "Opus I" (Diskos 1975.), snimili su uz pomoć gostujućih muzičara: bubnjara Ljubomira Jerkovića, Zlatka Manojlovića (pevao u pesmi "Memento mori") i drugih.

Na albumu je ponovo snimljena pesma "Opus No 1", ali ovoga puta naslov je bio "Opus - žena tame".

Interesantno je da je omot za ovaj LP uradio Dragan S. Stefanović i to je svakako jedno od najboljih dizajnerskih rešenja na ex YU sceni.

Foto: Goran Živanović

Sa albuma je skinut singl s komozicijama "Dolina bisera"/ "Viđenje po Grigu", i to je bilo sve što je ostalo iza ove postave.

Iako je ploča rađena vrlo ambiciozno i uz velika očekivanja, ona u je u tom trenutku predstavljala razočaranje. Kritika je s obzirom na njihove koncerte i bombastične najave u medijima očekivala znatno više, album se nije najbolje prodavao, pa je Mive odlučio da rasformira grupu.

Mnogo godina kasnije, Prele će u razgovoru koji sam vodio s njim, opovrgnuti svoje članstvo u grupi Opus (iako je na albumu navedeno drugačije), uz napomenu da je "maznuo neku lovu od Miveta za taj posao i čitav album otpevao u "Petici" za jednu noć:

"Jeste, sa Mivetom smo nešto vežbali. On je valjda “potplatio” nekog da bi snimio tu ploču, pa nije imao ko da mu peva i ja mu kažem: daj bar neki dinar! On je izvadio nešto nemam pojma, ne sećam se više. Snimio sam to za jednu noć i ako mi veruješ nikada više to nisam čuo! Najbolje od svega što je na tom LP-iju je omot. To je uradio Dragan S. Stefanović koji je i Dugmetu radio, a posle je otišao na Jamajku i strašno se “probio”. Radio je omote ploča i nekim svetskim imenima. Čak mi se jednom javio telefonom pre petnaestak godina, što me začudilo jer nismo bili neki bliski prijatelji, pa otuda znam da je tamo. Opasan tip. Tako da je omot Opusa odličan, a unutra nema ništa, da znaš. To je sačuvaj bože!" (iz intervjua sa Dušanom Prelevićem Preletom)

Ali to je samo jedna strana medalje.

Foto: Goran Živanović

Ima i onih koji tvrde drugačije i smatraju da je ovaj album sam vrh jugoslovenskog progresivnog roka - "Smak pre Smaka, neverovatno otkriće, biser nad biserima", itd, itd.

Bilo kako bilo, Mive će uporno pokušavati da kako-tako produži život svom bendu, pa je 1977. okupio postavu u kojoj je pored Orlića bio i gitarista Milan Matić i bubnjar Želimir Vasić. U ovoj postavi objavili su singl sa kompozicijama "Ne dam da budeš srećna"/"Ona je dama" (Diskos 1977.), što će biti poslednja ploča grupe, iako će kroz nju potom proći brojni članovi, a neki od njih su: Vidoja Božinović Džindžer, Zoran Dašić Daša (kasnije osnivač sastava Legende), Dragan Baletić (ex Crni biseri) i Vladan Dokić. Upravo je ova postava, naravno uz Miveta i Bobu Orlića, za potrebe Radio Beograda 1979. godine snimila pesme "Vizionar", "Poji Mile volove na reci" i "Imala je sive i poštene oči". Svojevremeno se na tržištu pojavilo piratsko CD izadnje sa ovim kompozicijama i to su, koliko znam, poslednji snimci koji su ostali iza grupe Opus.

(Telegraf.rs)