Preslušao sam: Gordi - "Fenix", dobri, stari, gitarski rok (Croatia Records 2024.)

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Prva grupa sa kojom je Zlatko Manojlović snimio ploču bila je Fleš ("Ne laži draga"/"Svet bez ljubavi", Jugoton 1972.), ali je ona relativno kratko potrajala, pa je 1973. godine formirao grupu Dah.

Debi album "Veliki cirkus" objavili su 1974. godine, a u vezi toga svakako je interesantna Zlatkova priča koju mi je jednom prilikom preneo:

Preporučujemo

"To je ploča koju niko nije snimio na taj način. Ceo LP smo snimili za sat vremena. Mi smo sve te kompozicije navežbali, ušli u "Studio V" i svirali od početka do kraja bez pauze. Ako danas poslušaš taj LP videćeš da u tim intermecima između pesama mi i dalje sviramo, znači nismo uopšte prekidali dok nije kompletan program odsviran i tu nije bilo nikakavog ponavljanja. Iz tog razloga se na kompoziciji "Veliki cirkus" čuje jedan visoki zvuk, koji se pojavio onog trenutka kada sam uključio wah-wah pedalu, ali nismo ni tada hteli da stajemo, nastavili smo. Album smo snimili za Jugoton i tadašnji urednik Dubravko Majnarić nam je rekao:  Ja ovo nikad u životu nisam video".

Nakon toga Zlatkova karijera počinje da se razvija prilično brzo. Njegov sledeći korak bio je odlazak u Luksemburg gde sa bratom Goranom, bubnjarom Bokom Bogdanovićem, basistom Vilijem Pulcom i gitaristom Tonijem Splitvudom formira grupu Land, koja za evropsko tržište u briselskom Morgan studiju snima album "Cool Breeze".

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Interesantno je da su u to vreme sarađivali sa legendarnom holandskom grupom Focus:

"Svirali smo sa njima kao predgrupa na jednoj turneji '75. godine. Bili smo u zemljama Beneluksa, zatim u Francuskoj, a takođe je i u Nemačkoj bilo par koncerata. Oni su te godine bili proglašeni za najbolji bend, a Jan Akerman za najboljeg gitaristu. Kasnije me je klavijaturista grupe Focus Tijs van Lir pozvao, već smo se dobro poznavali, pa sam mu svirao ceo jedan album krajem sedamdesetih godina.  Akerman je u to vreme već napustio Focus pa je na njegovo mesto došao Filip Katerin koji je bio više džez gitarista tako da nije dugo tu ostao, a i sam bend je ubrzo nakon toga rasformiran. Tijs van Lir i Akerman se nisu podnosili pa je na kraju pukla tikva".

Kada više nije mogao da produži pasoš, Manojlović se vraća u Jugoslaviju i ponovo formira grupu Dah koja 1975. godine snima album "Povratak", a već u februaru sledeće godine odlazi na odsluženje vojnog roka u Ljubljanu. Tu će vrlo brzo početi da sarađuje sa mnogim slovenačkim muzičarima, a takođe će snimiti i dupli singl na kome se nalazi dobro poznati instrumental "Jednoj ženi".

Kada su vojnički dani prošli, Manojlović je u Beogradu osnovao grupu Gordi, koja je imala drugačije muzičko usmerenje od onoga što je do tada radio.

Prvi album pod nazivom "Čovek" (RTV Ljubljana), objavili su 1978. godine, a snimala ga je sledeća postava: Zlatko Manojlović - gitara, vokal; Goran Manojlović - klavijature, vokal; Zdenko Pomper - bas gitara i Stevan Milutinović - bubnjevi.

Kompozicije na albumu bile su u psihodelik-pop-rok maniru, tu se takođe našla i pesma "Misli", koja je već objavljena na šestoj singl ploči grupe Dah iz 1976. godine, a svakako je pomena vredan i omot koji je uradio poznati slovenački slikar i dizajner Kostja Gatnik.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Interesantno je da je grupa Gordi nastupala u Poznanju u Poljskoj, na tamošnjem rok festivalu gde su i pobedili, o čemu mi je Zlatko ispričao jedan zanimljiv detalj:

"To je bila '78. godina i tu je bilo dosta poznatih bendova iz istočnog bloka. Iz tadašnje Istočne Nemačke je bilo dva benda, iz Rumunije, Bugarske, Rusije, Poljske, Češke... Festival je trajao osam dana i jednom dnevno su na par mesta svirala po dva-tri benda. Mi smo svirali poslednjeg dana u jednoj velikoj hali i ljudi u publici su se toliko oduševili da su polomili sve stolice i na sred hale zapalili logorsku vatru. Na kraju su morali vatrogasci da intervenišu."

Sledeće, '79. godine, objavili su album "Gordi 2". Ovoga puta izdavač je bio PGP RTB, dok je u postavi takođe bilo izmena pa je na mestu basiste bio Slobodan Svrdlan. S obzirom da je album izašao uz maju, bio je to odličan tajming za njihovu pesmu "Ovog leta idem na more" koja je postala veliki radijski hit. Neobična je bila i "Baci tu cigaru", a na albumu se našla i kompozicija "Gitareska" koju je '74. godine objavila grupa Dah.

LP "Gordi III", objavljen je početkom 1981. godine, takođe za PGP RTB, ali su od stare postave u grupi ostali jedino Zlatko i njegov brat Goran Manojlović. Na mestu basiste sada je bio Zoran Bartulović, a bubnjar je Čedomir Petrović, mada je tokom studijskih snimanja značajan doprinos dao i Manojlovićev stari saradnik Velibor Boka Bogdanović. Na radiju su se vrtele kompozicije "Stari as" i "Haos u radio mreži".

Te godine bili su i predgrupa Ian Gillan Bandu na njihovom nastupu u beogradskoj hali "Pionir".

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Nakon toga grupa je svedena na trio pa su u postavi Manojlović, Svrdlan, Petrović, snimili dva albuma hevi metal orijentacije: krajem 1981. pojavio LP "Pakleni trio", a sledeće '82. godine, objavljuju album pod nazivom "Kraljica smrti".

Oba LP-ija objavio je Jugoton, kompletan autor tekstova i muzike bio je Zlatko Manojlović, ali uprkos činjenici da su sa ove dve ploče dobili sasvim novu publiku, 1984. godine prestaju sa radom. (Croatia Records 2021. godine objavila je box- set pod nazivom "Od Daha do Gordih", na kome se nalaze i reizdanja albuma "Pakleni trio" i "Kraljica smrti")

Manojlović je u međuvremenu takođe radio i na svojoj solo karijeri pa je 1980. godine objavio solo album "Zlatko i njegove gitare", a '83. i drugi pod nazivom "Jednoj ženi", sa kojim postiže zapažen uspeh i van Jugoslavije s obzirom da je ta ploča na MIDEM festivalu u Kanu privukla pažnju ljudi iz izdavačke kuće Toshiba EMI, pa je objavljena ne samo u Japanu već i na nekim drugim inostranim tržištima, o čemu mi je Zlatko rekao sledeće:

"To je bila slučajnost, mada u principu, može se reći i da nema slučajnosti. Na tom MIDEM-u je PGP RTB imao svoj štand na kome je bila kompletna njihova produkcija u poslednjih nekoliko godina. Japanci su tu došli, jer su tragali za najoriginalnijim albumima objavljenim van Japana, ta edicija se zvala Nexus. Na našem štandu su bili svi, od Korni grupe pa nadalje. Japanci su sve to preslušali i posle tri dana se vratili na štand i rekli da im jedino odgovara moja ploča, pa su potom potpisali ugovor sa PGP-om i objavili taj album. Verovao ili ne i dan-danas imam taj njihov original. Jednom prilikom me je povodom toga zvala Jadranka Stojaković, ona je već bila u Japanu u to vreme, ne znam ni kao je došla do mog broja, uglavnom kaže mi: Čoveče, da li si normalan, što ne dođeš ovde, ovi te emituju svaki dan na radiju. Potom dobijem izveštaj iz Japana u kome piše da sam tamo prodao trideset hiljada LP-ija! Ja toliko nikada nisam prodao ni u Jugoslaviji.(smeh) Međutim, Jadranci sam rekao da i ovamo imam puno posla, da nemam vremena za to i da je to predaleko. U to vreme sam imao malu decu, a to mi je bilo mnogo važnije od bilo kakve karijere. Da sam razmišljao da odem, to bi moralo biti na neko duže vreme, a to zaista nisam želeo."

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Zlatko nije otišao u Japan ali u Nemačku jeste, pa u toj zemlji od 1987. godine počinje raditi kao studijski muzičar, ali će takođe oformiti i svoju grupu sa kojom će na koncertima nastupati ispred mnogih zvučnih imena, navešću ovde samo neka: Santana, Džo Koker, Rodžer Čepmen, Mother's Finest, B.B. King, Lari Karlton, Robert Krej, Fil Kolins, Tina Tarner...

Tu ostaje sve do 1992. kada se zbog porodičnih razloga vratio u Beograd, ali  2000-te godine ponovo odlazi, pa je do danas pod imenom Zed Mičel u Nemačkoj objavio osam studijskih i jedan live album, uz propratni DVD.

Nedavno je Croatia Records objavila šesti studijski album grupe Gordi indikativnog naslova "Fenix".

Dakle, nakon više od četiri decenije pred nama je novi album ovog benda na kome se nalazi jedanaest kompozicija, a zasluge za kompletno autorstvo i ovoga puta idu Zlatku Manojloviću.

Pored Zlatka koji je bio zadužen za gitare i vokale, na snimanju je višestruki doprinos dao i njegov sin Todor, koji je pored gitarskih, odsvirao i bas deonice (izuzev u kompoziciji "Želim da se napijem" u kojoj je bas svirao Marko Terlević), dok je klavijature svirao Berislav Bero Blažević, a bubnjeve Dado Marinković.

Ma ko šta mislio, Zlatku svakako treba čestitati na istrajnosti, čitav život posvetio je muzici i čini se da njegov autorski zdenac zaista nema dna.

Možda je tu i bilo nekih oscilacija, ali ni kvaliteta, kako nekada, tako ni u skorije vreme, svakako nije nedostajalo.

Uostalom, setimo se njegovog izvanrednog solo ostvarenja "Crni labud" iz 2019. godine.

Što se albuma "Fenix" tiče, ako volite žestok, gitarski rok, potražite ga, nećete pogrešiti.

Čim sam u CD plejeru "zavrteo" prvu pesmu "Želim da se napijem", setio sam se kako sam nekada uživao u sjajno odsviranim gitarskim deonicama grupe Thin Lizzy, a to svakako nije bilo bez razloga.

I na ovom albumu gitare su zaista izvanredno odsvirane, s tim što je produkcijski sve daleko, daleko moćnije.

Zlatka su oduvek krasile izuzetne pevačke sposobnosti i to je još uvek tako, mada su kompozicije na ovom albumu otpevane donekle smirenije u odnosu na način na koji je to nekada radio, što se najpre može pripisati njegovom ogromnom iskustvu.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Što se tekstova tiče, uglavnom su to teme iz običnog, svakodnevnog života koji nas okružuje i gde nam autor poručuje da smo svi manje-više suočeni sa sličnim brigama:

Nisam ovde da promenim svet

Sunce će i posle mene da sja

Nisam ovde da ismislim vodu

I nisam onaj koji sve zna

A znam da često mislim, baš kao ti

Nije moj život mnogo drukčiji

Iste stvari, isti snovi, da znaš

I život koji čeka da sve daš

Život koji čeka da sve daš

Ovo je naša pesma, ovo smo mi

Ispod kože svi smo krvavi

Ovo je naša pesma, ovo smo mi

Ispod kože svi smo krvavi

Nisi ovde da promeniš svet

Sunce će i posle tebe da sja

Nisi ovde da izmisliš vodu

Ti nisi onaj koji sve zna

Nisi onaj koji sve zna

Ovo je naša pesma, ovo smo mi

Ispod kože svi smo krvavi

Ovo je naša pesma, ovo smo mi

Ispod kože svi smo krvavi

U decenijama koje su ostale iza nas, malo je ko poverovao da će se nakon petog, naizgled poslednjeg albuma grupe Gordi iz 1982. godine, ipak pojaviti i šesti.

Tačno je da su pored Zlatka sada neki sasvim novi ljudi, ali on je ionako što se te grupe tiče, na sebe preuzimao lavovski deo posla od samog početka.

Valjda to najbolje i govori o njegovoj istrajnosti i upornosti, međutim, ima tu jedno drugo pitanje.

Koliko je danas ljudi na ovim prostorima koje interesuje ovakva muzika?

Verovatno ne previše.

Mnogi su u ovom vremenu skloni da preskoče neki makar malo duži tekst u medijima ma koliko bio poučan ili informativan, a to uglavnom čine i kada treba nešto malo pažljivije da saslušaju.

Sve ih to zamara, radije se prepuste ispraznoj udobnosti surfovanja po telefonu.

Dokle će to ići i čemu sve to vodi, videćemo.

I za sam kraj ovog prikaza ostavio sam Zlatkove reči iz kojih se vidi da se nekih stvari ipak ne možemo i ne smemo odreći:

"Svako je krojač svoje sudbine. Ja sam prolazio kroz svašta. To je kao slalom. Moraš da budeš pametan, da kroz sve kapije prođeš neoštećen ako želiš da dođeš do cilja. Ne smeš nikad da dozvoliš da se povinuješ tržištu, pa čak i po cenu da to niko ne sluša. Znam da je ovo Božji dar i ja ne mogu to da bacim u toalet. Ako ga dobiješ, moraš da paziš šta s njim radiš. Ko uprlja svoj talenat koji je dobio, znači da time nikada i nije trebao da se bavi. Nikada!"

(Telegraf.rs)