Ana Ćurčin za Telegraf.rs o novom beogradskom nastupu, muzici, kantautorstvu, Evroviziji

Posle dve godine grupa Ana & The Changes svira koncert u Beogradu u punom sastavu, i to klubu Karakona 16. maja u 20 časova. Povod je specijalan, promocija novog albuma "Sabiranje", a uz sve nove pesme biće tu i dosta starih.

Na koncertu u Beogradu Ana & The Changes nastupaju u sastavu: Ana Ćurčin, Goran Antović, Ana Protulipac, Aleksa Milijanović i Milena Jančurić. Gosti u Karmakomi biće divni Ana Protulipac i Jakša Bekrić.

Tim povodom, razgovarali smo sa Anom Ćurčin, koja je govorila o beogradskom nastupu, ali i od drugim temama.

• Šta publiku očekuje na novom koncertu? Kakav repertoar ste pripremili?

Sviraćemo pesme sa svih albuma, od "Alone" sa Sketches of Belonging do novih pesama sa novog albuma, i to u punom sastavu The Changes, što me najviše raduje. U bendu su Goran Antović na klavijaturama, Milena Jančurić na flauti, Aleksa Milijanović na bubnjevima i Ana Protulipac na basu. Izvanredni Bob radi svetlo, a Dejan Vučković zvuk. Publika koja je dolazila na naše ranije koncerte zna šta da očekuje kada se okupi baš ova ekipa i koji zvuk donosimo sa sobom.

• Imate novi album. Da li nam možete reći o istom? Da li imate nekog favorita od pesme sa novog albuma. I zašto ste nazvali album "Sabiranje"?

Na albumu se nalaze pesme koje obuhvataju period od gotovo pet godina. Sabiram osećanja i procese: unutrašnje borbe, brige, ljubav, odnose i svet oko sebe. Brinem je pokušaj da sagledam svakodnevnu "brigu" koju nosim, ali i da stvorim neku vrstu mantre koja može pružiti podršku. Tu, Dosta i Susret nastale su u periodima izolacije i čežnje, dok Kao slučajno govori o emotivnim barijerama i večitom bežanju u odnosima.

Naslovna pesma Sabiranje donosi promišljanje odluka, posmatranje svakodnevice, prezasićenje mišljenjima i glasovima sa svih strana, ali i jedno ključno pitanje: da li kroz život zaista učimo i rastemo, ili se samo umorimo i prepustimo? Ugoditi postavlja pitanje šta se dešava ako prestanemo da sebi udovoljavamo i ostanemo u kontaktu sa onim što nas zaista boli. Životinjske oči je gotovo dokumentarna beleška jednog duboko dirljivog trenutka.

Osim svega toga, Sabiranje je i okupljanje — prostor u kojem su se susreli i sarađivali divni muzičari, producenti, dizajneri i prijatelji, koji su zajednički gradili zvuk i vizuelne elemente albuma. Više od dvadeset ljudi utkalo je svoj doprinos u album.

Foto: Nebojša Babić

• Koliko je potrebno napraviti kvalitetan album, odnosno kvalitetnu pesmu?

Za mene je veliki trud napraviti album i zaokružiti celinu. Prvenstveno je to rad na samim pesmama, zatim na aranžmanima, a onda sledi ulazak u snimanje i produkciju albuma. To je proces u koji uključujem muzičare i saradnike, zajedno oblikujemo aranžmane i snimamo pesme. Mnogo je energije i truda potrebno, ali je i finansijski zahtevno završiti album, kao i sve što prati objavu pesama—spotove, vizuelne materijale i slično.

Rad na samoj pesmi mi je verovatno omiljeni deo procesa. Ispunjava me da isprobavam i muzički gradim pesme. Mnogo toga je utkano u taj rad, ali je ovo jedan od oblika stvaranja koji mene najviše ispunjava.

• Koji cilj želite da ostvarite kroz muziku? Kakve poruke želite da pošaljete?

Mislim da pre svega želim da se izrazim, da izgovorim nešto što je u meni i oblikujem to u pesmu. Ne razmišljam o krajnjoj poruci, već o emociji koju pesma nesvesno nosi. Ne osećam potrebu da to dodatno objašnjavam nakon što pesma nastane—jednostavno želim da osetim da je preneseno ono što sam želela ili imala potrebu da izrazim.

• Da li ste razmišljali da pišete muziku za pozorište ili filmove/serije?

Radila sam muziku za primenjene projekte poput predstava, video-igrica, kratkih filmova, i to mi je bilo jako zanimljivo iskustvo. U jednom trenutku smo sabrali sve te numere i objavili ih ispred izdavačke kuće Pop Depresija kao album pod nazivom Scene.

Jako volim pozorište i divna su iskustva bila sarađivati sa rediteljima i glumačkom ekipom. To je potpuno drugačija forma u odnosu na pravljenje "pop pesama", ali izuzetno zanimljiva i lepa. Uvek se radujem prilici da stvaram muziku u nekoj drugoj formi.

Foto: Nina Đurđević

• Nova Evrovizija je pred nama. Kakvu šansu dajete Princu od Vranje na ovom takmičenju? Da li i Vi želite jednom da se nađete na Evroviziji?

Nisam pratila ostale učesnike, tako da ne mogu da sagledam konkurenciju. Princu od Vranja svakako želim puno uspeha na Festivalu i verujem da je to zaista izazovno, ali uzbudljivo iskustvo.

Učestvovanjem na ovogodišnjem PZE Festivalu želeli smo da predstavimo naš singl Brinem i obratimo se jednoj novoj publici. Mislim da smo u tome uspeli. Nisam očekivala da ćemo pobediti, jer je pesma veoma specifična. Za sada nemam planove da se ponovo takmičim za Evroviziju, ali—ko zna.

• Priča se da Vam je Brus Springstin idol. Šta najviše volite kod njega?

Iskrenost i jaka emocija koju je oduvek imao u svojoj muzici, veliki zvuk E Street Banda i široka paleta priča i života.

• Šta za Vas predstavlja kantautorstvo? Da li je kauntautorstvo u krizi ili ne?

Pisanje pesama je za mene način da se izrazim u ovom životu, u ovom svetu, i da budem u dodiru sa sobom. To je forma kroz koju obrađujem svoj život i svet u kojem živim. Kada uspem da to oblikujem u album i zaokružim — taj deo je neka praktičnost i potreba da se nešto završi, ali sam proces je ono što me podržava od rane mladosti do danas. Dokle god budem umela da se vratim tome, biću u redu. Ne mislim da je kantautorstvo u krizi, ima izuzetnih autora i stalno nove muzike – ko želi da je nađe.

• Šta planirate nakon beogradskog koncerta i novog albuma?

Planiram da se odmorim, a zatim da sviramo pesme domaćoj i regionalnoj publici. Imamo ugovorene koncerte na nekim divnim destinacijama. Takođe, planiramo izdavanje ploče na jesen, na koju sam jako ponosna. Nove pesme nikada ne planiram unapred, ali planiram da nastavim da radim.

O nastupu sastava Ana & The Changes u Beogradu

Koncert je u petak 16. maj od 20 časova u Karmakoma klubu. Ulaznice su u prodaju po ceni od 1500rsd na svim Tickets.rs mestima.

(Telegraf.rs)