Priče o pesmama: The Moody Blues - "Nights In White Satin", sinteza melotrona i glasa

Moody Blues je jedna od grupa koja je uspela da nadiđe "prokletstvo" prvog hita ili uspešnog albuma prvenca, svejedno. Mnogima to nije pošlo za rukom, grupe su se zbog toga razilazile ili u najboljem slučaju menjale članove ne bi li nekako uspele da prevaziđu stvaralačku krizu u koju su zapale.

Osnovani u Birmingemu 1964. godine, Moody Blues su na samom početku svirali ritam i bluz. Nakon prvog singla koji je prošao nezapaženo, u januaru 1965. godine izbacili su sledeći sa njihovom verzijom pesme "Go Now", koju je napisala i originalno snimila američka soul pevačica Besi Benks i sa njom postižu milionski hit, s obzirom da je izbila na prvo mesto u Britaniji i deseto u Americi, ali kako sa sledećim singlovima nisu postigli ni približan uspeh iz grupe odlazi gitarista Deni Lejn (kasnije je svirao u grupi Wings, Pola Makartnija), i basista Klint Vorvik. Zamenili su ih Džastin Hejvard i Džon Lodž, pa se tako uz ostalu trojicu (klavijaturista Majk Pinder, pevač i flautista Rej Tomas, bubnjar Grejem Edž), na okupu našla slavna postava grupe Moody Blues.

Preporučujemo

S obzirom da im je popularnost naglo opala, nisu imali previše izgleda da snime album, pa su počeli svirati sve što je bilo u ponudi, a Rej se ovako prisetio tih neslavnih dana:

Svirali smo neke kabaretske nastupe u klubovima na severu i na pola nastupa čuli bi: "Dvaput škampi i pomfrit"! Jedne večeri, Džastin je briznuo u plač i tada smo seli i dogovorili se: "Hajde da pišemo svoje pesme". Nazvali smo to biti ili ne biti. Ako se publici to ne bude dopalo, gotovi smo.

Ipak, po onoj, kako sreća gotovo uvek prati hrabre i njima je u svemu pomogla slučajnost. Naime, izdavačka kuća sa kojom su sarađivali htela je u svoj katalog da ubaci i album koji je snimljen u stereo tehnici, s obzirom da su pre toga objavljivali samo mono izdanja. Njihov LP je u tom smislu bio ogledni, što je potvrdio i Džastin Hejvard:

Iskreno, s obzirom da smo album "Days Of Future Passed" snimili kao pokazni stereo snimak jer je izdvačka kuća Decca to želela kako bi njihovo odeljenje za potrošače moglo prodavati stereo uređaje, to je stvarno bila ogromna sreća. Imali smo prema njima dug i oni su nas zamolili da snimimo verziju Dvoržakove "Simfonije iz Novog sveta" koja bi bila isprekidana sa našim rokenrolom. Piter Najt, koji je bio zadužen za taj orkestralni deo, došao je da nas vidi i čuje u "Clubu 100" i njegova ideja je bila da to ipak promenimo u konceptualni album o danu i noći, pa smo prvo snimili  kompoziciju "Nights". Iskreno, mislio sam da će to samo nekolicina ljudi uopšte i poslušati jer je bilo vrlo malo onih koji su u to vreme kod kuće imali stereo uređaje. Nisam shvatio da je FM radio u Americi već počeo da dobija ​​na popularnosti i da su tamošnji promoteri žudeli su za dobrim stereo pločama. Čak su i Bitlsi u to vreme imali mono ploče koje su zvučale sjajno, ali ljudi su ipak želeli stereo varijantu.

Na albumu se našla i kompozicija "Nights In White Satin" (njen naziv u početku bio je "Nights" i ona je prva snimljena), koju je Džastin napisao nakon jednog od prvih koncerata koji je imao sa grupom sećajući se svoje devojke koja mu je jednom prilikom poklonila satenske čaršafe i to je ovako objasnio:

Bilo je to početkom 1967. godine i upravo sam se vratio kući s koncerta. Grejem i ja smo delili dve sobe s naše dve prijateljice i kada sam došao samo sam seo na rub kreveta i napisao prve stihove prateći se na dvanaestožičanoj akustičnoj gitari. Deo teksta odnosio se na činjenicu da je sve što sam tada imao stalo u moj neveliki kofer, odnosno treba reći da nikada i nisam imao ništa, a dogodilo se da mi je bivša devojka jednom prilikom kupila i poklonila bele satenske čaršafe. Bio sam na kraju jedne velike ljubavne veze i na početku druge. To su stvari o kojima momci razmišljaju kada su usred takvih ljubavnih problema. Pisao sam joj pisma ali nikada nisam imao nameru da ih pošaljem. Svaka reč u toj pesmi za mene ima savršeni smisao, ali to je drugima teško objasniti. Mislim, proživeo sam svaki stih u toj pesmi, ali ipak sam je napisao dok sam bio nezreo, to je naivna pesma ali je sve to opet lepo.

Noći u belom satenu

Kao da nemaju kraj

Pisma koja pišem

Neću ti poslati, znaj

Lepotu za kojom vapih

Nađoh u očima tvojim

Istina leži živa

U ovim rečima mojim

Jer te volim

Da, volim te

Oh, kako te volim

Često zurim u ljude

Neki su ruka pod ruku

Ne shvataju kroz šta prolazim

I ne razumeju moju muku

Neki mi nemušto kažu

Pogledi im ne lažu

Za čim ti srce gine

To ti na kraju sine

I volim te

Da, volim te

Oh, kako te volim

Oh, kako te volim

(preveo Ivan Glišić)

Kada je Hejvard postao član grupe Moody Blues, to nije podrazumevalo da samo treba da svira gitarske deonice već i da mora ponuditi neke kompozicije koje bi se mogle naći na njihovim budućim albumima, pa je ubrzo na jednoj probi ostalima odsvirao kompoziciju "Nights" ali oni u početku za to nisu pokazali gotovo nikakav interes:

Svirao sam im pesmu i oni su samo rekli: "Hm... u redu je". Ne mislim da su bili toliko oduševljeni, nisu to u početku čuli na pravi način. Posle jedne pomalo mučne pauze Majk (Pinder) je rekao: "Sviraj ponovo", pa sam to i učinio. Čim sam otpevao uvodne stihove on je izveo onaj mali prelaz na melotronu sa semplom violine i odjednom su svi bili zainteresovani, odjednom im je sve to imalo smisla. Nakon što je odsvirao tu frazu koja je stvarno jako važna, pomislili su da se nešto od toga ipak može napraviti. Bilo je to malo olakšanje, znate? Bio sam već siguran da su ostali pre toga pomislili: "Rešićemo se ovog tipa što pre možemo i krenuti dalje". Ako nemaš šta da ponudiš, nije ni važno jesi li unutra nekog benda ili nisi. Uvek je zanimljiva ta dinamika u nekoj mladoj grupi.

Pa ipak, sve do snimanja same pesme u studiju niko od toga nije očekivao ništa posebno, što je Džon Lodž ovako objasnio:

Niko od nas do tada nije dobio potpunu sliku o "Nights". Međutim, kada smo nakon snimanja ušli u kontrolnu sobu i poslušali je, bilo je očaravajuće. Bilo je to vreme kada smo se svi osećali kao da lebdimo u etru. Išli smo svake večeri u klubove i vladala je jedna posebna atmosfera, sa "Sgt Pepperom" i "A Whiter Shade Of Pale" i svim stvarima Džimija Hendriksa. Energija je letela posvuda.

Tako je ova kompozicija nenadano učinila i mnogo više: inspirisala je nastanak LP-ija "Days Of Future Passed" što je jedan od prvih potpuno razvijenih konceptualnih albuma koji je objavljen 1967. godine na vrhuncu ere Bitlsa, odnosno njihovog čudesnog dela "Sgt. Pepper" i sasvim očigledno da je to izvršilo veliki uticaj i na Moody Blues, kao i na mnoge druge grupe, jer im je dalo slobodu da eksperimentišu i probaju sve čega su se mogli setiti. Kod njih je to bila upotreba melotrona i aranžmani za orkestar koji je svirao u njihovim pesmama. U vezi toga interesantno je da u nekim rok enciklopedijama možete pronaći podatak kako je na tom snimanju učestvovao simfonijski orkestar, dok na samom albumu piše da je to Londonski festivalski orkestar, što po Hejvardovim rečima snije istina:

Ceo album snimljen je na četiri kanala i nije to bilo toliko složeno koliko se možda čini. Zatim je orkestar došao na trosatnu sesiju pa smo im pustili traku kako bi uvežbali pesme. Dakle, naše pesme su završene u stereo tehnici, a zatim je orkestar, nakon pauze za čaj, odsvirao svoje deonice nasnimivši sve to na ono što smo mi do tada zabeležili. To ime koje tamo piše - Londonski festivalski orkestar - mi smo izmislili. Zvučalo je dobro, ali oni kao takvi nisu postojali. Bila je to grupa Roma, tako smo inače pre toga zvali te gudače koji su svirali puno sešn partija u studijima. Kompozitor Piter Najt ih je okupio, potpisao ugovor sa izdavačkom kućom Decca i radio te orkestralne aranžmane za naše pesme na albumu.

Kompozicija koja je tema ove naše priče na albumu nosi originalni naziv "The Night: Nights In White Satin" i traje devet minuta. U verziji koja je nakon izdavanja albuma skinuta na singl i postala svetski poznata, izbačeni su neki orkestralni delovi ali i recitacija koja nosi naziv "Late Lament" a koja je delo bubnjara Grajema Edža što je on ovako prokomentarisao:

Pesmu koju sam napisao, "Late Lament", smatram homogenom s „Nights“, ali nisam bio uzrujan što se nije našla na singlu.

Čini se da je i Džastin Hejvard slično razmišljao:

Bio nam je potreban neki sažetak čitave te priče, a takođe smo u bendu imali osećaj da svi treba da daju svoj doprinos, a ne samo Majk i ja. Grejem nije mislio da bi mogao išta muzički doprineti, ali je želeo napisati nešto što će povezati priču o "Days Of Future Passed", što je zapravo priča o danu u životu jednog tipa i na kraju se tako i dogodilo. Majk je potom čitao tu poeziju, imao je tako lep, hipnotišući šarmantan glas. Tim svojim glasom mogao me je nagovoriti da učinim bilo šta i mislim da je njegov glas, dok je izvodio taj poetski deo, zaista doprineo da sve to bude zaokruženo u jednu celinu. Snimio je to u mraku, ležeći na leđima, dok smo mi ostali sedeli okolo prilično drogirani.

Interesantno je da je orkestar koji je za tu priliku angažovan svirao uvod pesme "Nights In White Satin", završni deo refrena i deo za recitaciju "Late Lament". Sve to može se čuti na originalnoj verziji koja se nalazi na albumu. Ostalo, što je u glavnom delu pesme, odsvirao je klavijaturista Majk Pinder na melotronu, koji će umnogome i definisati njihov prepoznatljivi saund. Ono što je zapravo ovu kompoziciju i uzdiglo do neprolaznosti je drama koju daju slojevi melotrona i prateći vokali, ali i način na koji su glasovi pokrenuli jedan nesvakidašnji odjek dajući svemu tome potpuno veličanstven prostor. Sve počinje tiho i nadograđuje se uz pomoć reverba kojim je to zaokruženo.

Singl sa kompozicijom "Night In White Satin" odmah po objavljivanju prodavao se u tiražu od 20 000 primeraka dnevno, a pesma je čak tri puta bila transatlanski hit. Danas postoje brojne verzije i drugih izvođača.

"Nights In White Satin" se i na ovdašnjim prostorima pamti kao kultna laganica, bez koje su bile nezamislive žurke sedamdesetih godina prošlog veka.

Grupa Moody Blues je bila aktivna sve do 2018. godine sa prekidom u radu od 1974. do 1977.

Rej Tomas je preminuo 4. januara 2018; Grejem Edž 11. novembra 2021; Majk Pinder 24. aprila 2024. Džon Lodž danas ima 81. a Džastin Hajvard 78. godina.

(Telegraf.rs)