Priče o pesmama: The Allman Brothers Band - "Jessica", najsrećnija kompozicija na svetu

Iako istorija rokenrola obiluje svakojakim tragedijama i čudnim sudbinama junaka koji su diljem sveta proneli slavu ove popularne muzike, svakako je jedna od najtragičnijih zadesila grupu The Allman Brothers Band na samom početku sedamdesetih godina prošlog veka.

Preporučujemo

Prvo je 29. oktobra 1971. preminuo Dvejn Olman, nakon što je zadobio teške unutrašnje povrede prilikom saobraćajne nesreće koja se dogodila dok je vozio svoj motocikl.

Samo godinu dana kasnije, tačnije 11. novembra 1972. godine, sličnu sudbinu doživeo je i Beri Oukli, bas gitarista grupe, koji je takođe slupao svoj motor u Mejkonu, samo nekoliko blokova dalje gde je Dvejn slupao svoj, a potom je preminuo od hematoma na mozgu.

Obojica su imali 24. godine.

Allman Brothers su već do tada stvorili imidž jedne od najperspektivnijih ali i najoriginalnijih grupa koje su se pojavile krajem šezdesetih godina jer su u svom muzičkom izrazu spojili elemente bluza, džeza, svinga i rokenrola i tako stvorili potpuno novi zvuk i stil. Oni svakako nisu bili direktno naslonjeni na rokenrol, a takođe ni na bluz. Dvejn je spominjao uticaj Majlsa Dejvisa i njegovog albuma "Kind of Blue", dok je Diki Bets voleo kantri ali i legendu džeza Džanga Rajnharta.

Zbog svega toga pripisuje im se izum južnjačkog roka.

Grupa se već vinula veoma visoko na popularnoj muzičkoj sceni kada su ih te dve tragedije sasvim nenadano i gotovo u potpunosti izbacile iz koloseka.

Nakon Dvejnove smrti malo je ko verovao da grupa može opstati. U to nije verovao ni drugi gitarista grupe Ričard Diki Bets, pa je već nakon nekoliko meseci počeo tražiti muzičare za svoju novu grupu.

Početkom '72. godine na njegov poziv u Mejkon, Džordžija, sedište Allman Brothers Banda, dolazi gitarista, pevač i tekstopisac Les Dudek, muzičar koji je upamćen po saradnji sa mnogim poznatim imenima, navešću ovde samo neka: Steve Miller Band, Šer, Stivi Niks, Boz Skags, Dejv Mejson, Marija Maldor, ali je takođe uporedo razvijao i svoju solo karijeru.

Nakon što su se malo družili i svirali zajedno, Diki mu je saopštio svoju nameru da osnuje grupu koja je trebala da se zove Great Southern i ponudio mu mesto u toj novoj postavi.

Kada je to čuo, Greg Olman se strašno iznervirao, članovi grupe su potom imali nekoliko sastanaka, pa su odlučili da pokušaju snimiti još jedan album i tako je Dikijev novi bend stavljen na čekanje.

Ono što je svakako interesantno, jeste da Almani uopšte nisu razmišljali da traže zamenu za Dvejna, što je možda izgledalo kao potez koji nije dovoljno mudar jer je to značilo i napuštanje zvuka koji ih je u dobroj meri već proslavio, ali on je po njihovom shvatanju bio nezamenjiv. Umesto toga u grupu dolazi klavirista Čak Level, dok je mesto basiste pripalo Lamaru Vilijamsu.

Kada su krenuli sa realizacijom novog albuma na Betsa je izvršen dodatni pritisak koji je ionako bio preveliki jer je na svojim leđima morao nositi vođstvo grupe s obzirom da Greg u tom trenutku za to nije bio sposoban.

U svakom slučaju, album "Brothers and Sisters" pokazao je da je Bets dorastao novom zadatku s obzirom da su njime pobrali i komercijalni i kritički prijem i grupa je krenula stazama slave i bogatstva.

Od sedam kompozicija koje se nalaze na ovom LP-iju četiri je potpisao Ričard Diki Bets, a tri Greg Alman, s tim što su Betsove dve otišle pravo u legendu, a to su "Ramblin Man" i "Jessica". Interesantno, sa obe je povezan i Les Dudek, a ova druga je čak i bila kamen spoticanja i predmet sporenja oko autorskih prava.

No krenimo redom.

Po priči koja prati ovaj čudesni instrumental, Diki Bets je imao želju da napravi kompoziciju koja bi mogla da se svira sa dva prsta, kako je to uglavnom i radio Džango Rajnhart s obzirom na povredu leve šake koju imao. Želeo je da napravi svojevrsni omaž slavnom gitaristi, ali bez obzira što je imao neku početnu strukturu kompozicije, poprilično se spetljao i nikako nije mogao sve to da privede kraju. U jednom trenutku nenadanu pomoć je dobio od svoje malene kćerke Džesike, koja je veselo skakutala po podu dok je on svirao. Diki je pokušao kroz svirku da isprati njene pokrete i tako je počeo polako da izlazi iz kreativnog ćorsokaka u koji je zapao, ali ipak mu je nedostajala ideja kojom bi sve to zaokružio i priveo kraju, pa je potom veliku pomoć u vezi toga dobio od svog prijatelja i kolege Lesa Dudeka koji se kasnije ovako prisećao tih dana:

Foto: Capricorn/Goran Živanović

Jedne večeri, kada su Allman Brothers snimali kompoziciju "Ramblin' Man", pozvali su me da dođem u Capricorn Sound studio u Mejkonu u Džordžiji gde su snimali album "Brothers And Sisters". Sedeo sam u kontrolnoj sobi dok su oni radili. Povremeno bi mi Diki prišao i pitao me šta mislim o tome kuda ide ovaj ili onaj deo pesme, pa sam mu davao svoje predloge, a onda mi je u jednom trenutku rekao:

"Zašto jednostavno ne dođeš ovamo i ne odsviraš to sa mnom?" Na kraju sam to i uradio i tako pomogao da se postavi zid električnih gitara. Stavili smo tu dva niska i dva visoka dela za gitaru kako bi imao postavku za onaj glavni, prednji gitarski pasaž. Nekoliko večeri kasnije pozvao me je na večeru i rekao mi da ponesem svoju akustičnu gitaru. Dok se večera krčkala, Diki mi je odsvirao delove kompozicije "Jessica" i usput rekao da ima kreativnu blokadu i da ne zna šta će dalje s tim. Nije to mogao povezati da bi i solo deonice mogle da se razviju na pravi način. Bio je malo frustrian tom činjenicom ali ja sam ubrzo smislio most koji ide na G akord, pa sam mu rekao: isprobaj ovo, i pokazao mu tu malu melodiju koju sam imao. Dok je to svirao, shvatio je da je upravo to ono što mu je nedostajalo i odjednom je bio mnogo bolje raspoložen. Ponovili smo to potom nekoliko puta a već sutradan  počeli smo sve razvijati i u studiju.

No ako je snimanje pesme "Ramblin' Man" prošlo glatko, kada je "Jessica" u pitanju to nije bilo tako. Trebalo im je oko sedam dana da snime taj instrumental, a sve je otežavalo i to što su se u jednom trenutku Diki i Greg posvađali i besni napustili studio. Ipak, ubrzo su se strasti stišale pa su radili svaki dan dok konačno nisu dobili verziju kojom su bili u potpunosti zadovoljni. Ogroman doprinos svemu dao je i klavirista Čak Level, čija je improvizacija u središnjem delu instrumentala gotovo anđeoska. Takođe, pomalo je paradoksalno da Dudekovo sviranje na hitovima Allman Brothersa, "Ramblin' Man" i "Jessica", obično zasenjuje sve ostalo što je ovaj gitarista napravio do sada, uključujući čak i ono što se odnosi na njegovu solo karijeru. Njegov doprinos tim dvema poznatim kompozicijama Dikija Betsa, a obe su apsolutni vrhunac albuma "Brothers and Sisters", ne može se podceniti, s obzirom da nijedna možda ne bi ni postojala da nije bilo njega.

Ipak, ako uzmete u ruke album "Brothers and Sisters", videćete da je njegovo ime navedeno samo u popisu onih koji su svirali na tim kompozicijama, dok je kao jedini autor naznačen Diki Bets, što svakako nije prošlo bez određene doze ogorčenja kod Lesa Dudeka, mada, iznenađenje za njega usledilo je već tokom snimanja kompozicije "Jessica", s obzirom da je očekivao da će svirati drugu gitaru u samoj solo deonici ali to se nije dogodilo:

Na početku snimanja, Diki mi je prišao i rekao: "Slušaj, upravo si svirao na "Ramblin' Man" i stvarno ne želim da kritičari pomisle da si postao član grupe, pa bi li ti smetalo da sviraš akustičnu gitaru na ovome?" Rekao sam: "Nema problema", mislio sam da sam koautor i da ću u tom smislu dobiti priznanje.

Ipak, Dudekov doprinos u pisanju tih kompozicija nikada nije i zvanično potvrđen, ni kada su objavljene, ni bilo kada nakon toga:

Nakon što smo snimili "Jessicu", Diki me je odveo u kancelariju Fila Voldena, menadžera Allman Brothersa i predsednika Capricorn Recordsa. Rekao je tada da ne zna kako bi trebalo podeliti autorstvo, ali da bi svakako trebao da dobijem neke autorske honorare i priznanje za pomoć u stvaranju mosta za instrumental ali to se nikada nije dogodilo.

Dudek je živeo u Mejkonu oko dve godine, a potom se početkom 1974. preselio u Kaliforniju. Upravo te godine, Diki je okupio grupu i objavio svoj prvi solo album pod nazivom "Highway Call", ali Dudek u realizaciji svega toga nije učestvovao. Očigledno mu je čekanje dosadilo i otišao je svojim putem.

Ipak, iz njihove saradnje rodio se jedan od najlepših gitarskih instrumentala svih vremena, a interesantno je da u priči o tome Diki vrlo retko pominje Dudekov doprinos:

Stvaranje instrumentala je poput arhitekture, to tako možemo i nazvati i to s vrlo dobrim razlogom jer je vrlo je slično tome kada neko projektuje zgradu. Izgrađena je pomno i svaki aspekt ima svoje mesto. Pisanje takve kompozicije je vrlo ispunjavajuće jer ste nadišli tekst, nadišli ste stihove i tu razovarate samo s nekom melodijom. Moji instrumentali pokušavaju predstaviti neke od osnovnih osećaja ljudske interakcije, poput ljutnje, radosti i ljubavi.

Upravo o tome su i govorili i pisali neki od važnih saradnika Allman Brothers Banda, pa i njihov producent Džoni Sandlin u svojoj knjizi "One Way Out : The Inside History of the Allman Brothers Band":

To je najsrećnija kompozicija koju sam ikada čuo. Još uvek me svaki put nasmeši dok je slušam.

Alan Pol, autor knjiga "One Way Out" i "Brothers and Sisters" deli isto mišljenje:

"Jessica" je kandidatkinja za najsrećniju pesmu na svetu, što i odražava način na koji je nastala.

Bilo kako bilo, ova kompozicija koja se muzički razvija iz dela u deo na neki način ponovo je "izmislila" grupu Allman Brothers Band i to u trenutku kada je njihova budućnost bila sasvim neizvesna.

Ako znamo da je inspiraciju za njen nastanak dobrim delom donela i Dikijeva ćerka, možemo reći da je u svemu tome na neki način predstavljena simbolika deteta koje ponovo pokreće krug života, a u ovom slučaju i jednu potpuno novu karijeru grupe Allman Brothers.

Na 38. godišnjoj dodeli nagrada Grammy 1996. godine "Jessica" je ponela laskavu titulu najbolje instrumentalne rok kompozicije.

Diki Bets je napustio Allman Brothers Band 2000. godine. Preminuo je 18. aprila 2024.

Njegova ćerka, po kojoj je ova kompozicija i dobila naziv, danas ima 53 godine.

Čak Level i Les Dudek danas danas su 73-godišnjaci.

(Telegraf.rs)