Odlasci: Mik Ralfs, (31. mart 1944. - 23. jun 2025.), tiha snaga britanskog roka

Foto: Island/Swan Song

Pre par dana saznali smo da nas je napustio gitarista Mik Ralfs, jedan od osnivača britanskih grupa Mott the Hoople i Bad Company.

Preporučujemo

Bio je tih i povučen i ostaće upamćen po svom jednostavnom, ali iznad svega melodičnom pisanju pesama i svrsishodnom sviranju gitare koje je uvek bilo podređeno potrebama grupe.

Ralfs nikada nije pripadao onim gitaristima koji su se nametali svojom virtouznošću, ali je zato prosipao lako razumljive, vrlo jasne rifove, snažan groove i kompozicije koje su nastajale duboko u njegovom srcu. Uvek je voleo da svojom svirkom gradi pesmu, a nikada da on sam dominira, a to je samo retkima polazilo za rukom.

Iza takvog minimalizma stajao je istančan, potpuno neverovatan osećaj.

U Bad Company nikada nije bio u centru pažnje kao njihov pevač Pol Rodžers ali ako bi odstranili njegovu gitaru, to više ni približno ne bi bila ista grupa.

Ralfs je i u  Mott the Hoople bio važan autor, a priča kaže da je rešio da ih napusti kada je shvatio da njihov pevač Ian Hanter nema raspon glasa da otpeva pesmu "Can't Get Enough" koju je napisao i planirao za njihov sledeći album. S obzirom da je u toj kompoziciji njegova gitara nije bila u standardnom, već u otvorenom C štimu, nije bilo mogućnosti da se tonalitet prilagodi, a u toj intonaciji Hanter nije mogao da dostigne potrebne glasovne visine.

Nakon odlaska, Mik 1974. godine sa Polom Rodžersom, jednim od najvažnijih britanskih rok pevača, osniva grupu Bad Company. Rodžers je upravo napustio grupu Free, a sa njim je pošao i bubnjar Sajmon Kirk koji im se takođe priključio. Na mesto basiste pozvali su Boza Barela koji je u tom trenutku bio najmanje poznat od svih njih. Pre toga svirao je u grupi King Crimson, a interesantna priča je kako je uopšte počeo da svira bas gitaru. Kada je Rober Frip, gitarista i vođa King Crimson, na samom početku sedamdesetih godina hteo da popuni upražnjeno mesto basiste u svom bendu mnogi su došli na audiciju, ali genijalnom i ekscentričnom gitaristi teško je bilo udovoljiti i niko od njih mu se nije dopao, pa je na kraju pozvao Barela da im se pridruži. Kada mu je ovaj rekao da je pevač i da uopšte ne zna da svira bas gitaru, Frip je sasvim mirno odgovorio: Ništa ne brini, ja ću te naučiti.

I naučio ga je.

Tako se grupa Bad Company našla na okupu. Generalno, na samom početku imali su sreće jer ih je pod svoje uzeo Piter Grant, vrlo uticajni i sposobni menadžer grupe Led Zeppelin, ali to svakako ništa ne bi vredelo da grupa nije ponudila odlične pesme, a već njihov prvi album koji su objavili 1974. godine pokazao je da im toga svakako ne nedostaje.

Inače, izdavačka kuća Island sa kojom su potpisali ugovor za distribuciju albuma na britanskom tržištu, nije lako prihvatila predlog za njihovo ime (u Americi su bili vezani za etiketu Swansong, kao i grupa Led Zeppelin) smatrali su da je to pogrešno, o čemu je Rodžers često govorio u svojim intervjuima. Međutim, ipak su nekako uspeli da ih ubede pa je na kraju tako i ostalo.

Već prvi singl koji je skinut sa albuma postiže veliki uspeh. Bila je to pesma "Can't Get Enough", dakle ista ona koju Ian Hanter nije mogao da otpeva.

Bad Company će ostati upamćeni kao grupa koja je izdavala svoje albume u veoma kratkim razmacima, tako da je njihova popularnost sve više rasla, da bi kulminaciju dostigli 1979. godine kada su objavili LP "Desolation Angels".

Ralfs je, pored "Can't Get Enough", napisao i druge sjajne kompozicije, bilo samostalno ili u saradnji sa drugim članovima grupe, posebno sa Polom Rodžersom, koje su proslavile Bad Company. Navešću ovde samo nekoliko: "Ready For Love", "Simple Man", "Rock and Roll Queen", "Good Lovin' Gone Bad", "Feel Like Makin' Love"...

Grupa se raspala 1982. godine, a Mik je potom objavljivao solo albume ali i sarađivao sa drugim poznatim muzičarima. Godine 1984. bio je na Gilmorovoj turneji na kojoj je on promovisao svoj drugi studijski album "About Face", iako Mik nije svirao na tom LP-iju, a povremeno je učestvovao i u ponovnim okupljanjima grupe Bad Company, mada su oni u nekim prilikama angažovali i druge gitariste.

Poslednji put pridružio se svojoj grupi tokom 2016. godine kada su organizovali turneju u Britaniji. Završni koncert imali su u 26. oktobra londonskoj O2 areni, a nakon toga objavljeno je da je Ralfs primljen u bolnicu jer je pretrpeo moždani udar što je mu donelo trajne posledice pa je poslednje godine života proveo prikovan za krevet.

Umro je u u ustanovi za negu i Oksfordširu, 23. juna 2025. u 81. godini života.

Kakav je u suštini bio i koliko mu je bio važniji zajednički rezultat od sopstvenog ega, najbolje će pokazati sledeća priča:

Naime, "Can't Get Enough" nije jedina pesma koju je on napisao dok je bio član grupe Mott the Hoople, a koja će kasnije proslaviti grupu Bad Company. Takav slučaj je bio i sa kompozicijom "Ready For Love", koju je pokušao sam da otpeva i da uvrsti na njihov album "All the Young Dudes" iz 1972. godine ali je bio nezadovoljan svojim vokalom. Smatrao je da mu nedostaje snaga i emocije kakve ta kompozicija zaslužuje.

Nakon prelaska u Bad Company, ponudio je ovu pesmu za njihov prvi album, a Pol Rodžers će svojim moćnim i emotivnim glasom od nje napraviti bezvremensku baladu.

Mik je kasnije u više intervjua o tome i govorio:

Tada sam shvatio - ponekad najbolji autori nisu nužno i izvođači. Bilo je zadovoljstvo slušati kako je Pol pretvorio moju pesmu u nešto mnogo više.

(Telegraf.rs)