83. godišnjica izvođenja Lenjingradske simfonije Šostakoviča u Lenjingradu pod nemačkom opsadom

Simfonija br. 7 u C-duru, koju je Dmitrij Šostakovič nazvao „Lenjingradska simfonija“, premijerno je izvedena neformalno 5. marta 1942. u Kujbiševu, današnjoj Samari, provincijskom gradu na Volgi u kojem su ovaj kompozitor i mnoge njegove kolege pronašli utočište tokom Velikog otadžbinskog rata.

Šostakovič je potom uredio se partitura snimi na mikrofilm. U tom obliku, potajno je prebačena u Iran, odatle prevezena u Egipat, pa avionom preko Južne Amerifke u Sjedinjene Države, gde su Arturo Toskanini i simfonijski orkestar „NBC“-ja izveli američku premijeru 19. jula 1942. Pre toga je 22. juna imala svetsku premijeru u Londonu, pod palicom Henrija Vuda.

Preporučujemo

9. avgusta 1942, pre ravno 83 godine, simfonija je izvedena u gradu po kome je dobila ime, u izuzetno dramatičnim okolnostima — grad se nalazio pod nemačkom opsadom, najrazornijom i najsmrtonosnijom u istoriji, i bio žrtva genocida. Tako je ovo delo postalo simbol ruske hrabrosti i istrajnosti u trenucima krize, i još uvek se drži za prikaz opstanka u najtežim okolnostima.

Malo je važnih muzičkih dela izvedeno pod težim uslovima — možda nijedno. Nekoliko članova orkestra umrlo je od gladi tokom proba, zatražena pomoć od vojske, i komandant grada oslobodio je svakog vojnika kadrog da barem pristojno svira neki instrument.

VIDEO: Šostakovičeva Simfonija br. 7, takozvana Lenjingradska simfonija, u izvođenju Simfonijskog orkestra Marinskog teatra iz Sankt Peterburga

Tokom koncerta, prazne stolice postavljene su u orkestru u znak sećanja na muzičare koji su preminuli pre nego što je mogao da se održi. Emitovan je preko razglasa širom grada, kako bi ohrabrio narod i pokazao Nemcima da predaja nije opcija; Nemci su sa svoje strane osuli paljbu, ali je komandant naredio artiljeriji da ne uzvraća dok se izvođenje simfonije ne završi.

Sovjetske vlasti odmah su je proglasile muzičkim prikazom herojskih vojnih dela, iako je sam Šostakovič tvrdio da je ona više emocionalna nego slikovna. Jedan njegov kolega je u „Pravdi“ napisao je Simfonija br. 7 „olujna i strastvena — kao svečana prilika, veličanstvena i svečana — poput nacionalnog praznika".

U pitanju jeste delo herojskih razmera, i mada je nastala na određenom mestu u određeno vreme, u određenom kontekstu, može se zamisliti da prikazuje bilo koji narod koji istrajava suočen s nedaćama, čime dobija univerzalnu važnost.

Crvena armija je uprkos molbama njenog kompozitora, koji je tražio da ga se pošalje na front, zbog svoje međunarodne slave i kratkovidosti raspoređen u vatrogasnu jedinicu u pozadini, a njegovim kolegama diskretno sugerisano da ga drže podalje od opasnosti. Bio je prosto isuviše dragocen.

(Telegraf.s)