40 godina od Live Aid-a: Dan kada je svet pevao protiv gladi, a Jugoslavija bila deo tog talasa

Dana 13. jula 1985. svet se ujedinio na način do tada neviđen – kroz muziku. Tog dana održan je Live Aid, megakoncert sa ciljem da prikupi sredstva za pomoć gladnima u Etiopiji, zemlji koja je tih godina bila pogođena jednom od najstrašnijih humanitarnih katastrofa u modernoj istoriji.

Organizator i pokretač bio je irski muzičar i aktivista Bob Geldof, koji je već krajem 1984. okupio najpoznatije britanske muzičare u grupu Band Aid, sa kojom je snimio pesmu „Do They Know It's Christmas?“ – pesmu koja je imala ogroman komercijalni uspeh i skrenula pažnju na glad u Africi. No, Geldof nije želeo da se sve završi na tome. Njegov sledeći potez bio je događaj koji će promeniti istoriju muzičke industrije i humanitarnog angažmana: Live Aid.

Preporučujemo

Događaj koji je promenio tok pop-kulture

Live Aid se istovremeno održavao na dve lokacije:

Vembli stadion u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo

JFK stadion u Filadelfiji, Sjedinjene Američke Države

Tokom oko 16 sati programa, na bini su se smenjivali najveći svetski izvođači – od veterana rocka do tadašnjih zvezda 1980-ih. Više od 60 izvođača, među kojima su bili Queen, U2, Dejvid Bouvi  i mnogi drugi, nastupali su bez honorara, s jednim ciljem – da se prikupi što više novca za gladne u Etiopiji.

Bio je to globalni TV događaj bez presedana:

- prenos u preko 150 zemalja,

- procenjena publika od 1,5 do 2 milijarde ljudi,

- prvi put da se toliki broj ljudi okuplja oko jednog humanitarnog cilja preko televizije i satelita.

Queen i legendarni nastupi

Najviše se i danas pamti nastup grupe Queen, predvođene neponovljivim Fredijem Merkjurijem, koji je 20-ak minuta uspeo da "zapaljivošću" i energijom potpuno osvoji Vembli. Taj nastup se danas smatra jednim od najboljih uživo nastupa u istoriji rock muzike. I bend U2, tada još mlada zvezda, iskoristio je Live Aid da pokaže svoju snagu i šarm pred globalnom publikom, što im je ubrzalo put ka statusu megazvezda.

Humanitarna pozadina i novac

Do kraja događaja prikupljeno je oko 127 miliona dolara (1985. vrednosti), koji su korišćeni za kupovinu hrane, lekova i osnovne pomoći za Etiopiju i druge pogođene regione. Naravno, bilo je i kritika i kontroverzi – deo pomoći nikada nije stigao do najugroženijih, a deo sredstava je, navodno, iskorišćen i od strane lokalnih vlasti u svrhe koje nisu bile humanitarne. Ipak, simbolika i poruka Live Aid-a ostale su snažne i do danas.

Jugoslavija i globalna solidarnost – više od prenosa

Iako tadašnja SFRJ nije imala izvođača na samom Live Aid-u, Jugoslavija je bila deo tog svetskog talasa solidarnosti – i na simboličkom i na stvarnom nivou.

Jugoslovenska radiotelevizija (JRT) obezbedila je prenos delova koncerta, koji su emitovani uz komentare domaćih novinara. Publika je sa nevericom gledala kako se ceo svet ujedinio u muzici i humanosti. Posebno su odjekivali nastupi Queen-a, U2-a i Dejvida Bouvija. Televizija, štampa i radio izveštavali su danima o značaju događaja. Za mnoge Jugoslovene, Live Aid je bio prvi pravi uvid u moć satelitske televizije, ali i globalne empatije.

No, Jugoslavija nije ostala samo pasivni posmatrač.

Jugoslovenski odgovor: "Za milion godina"

Inspirisani idejom Band Aid-a i Live Aid-a, jugoslovenski muzičari su se u jesen 1985. okupili i snimili pesmu "Za milion godina" – domaći odgovor na svetsku humanitarnu muzičku scenu.

U snimanju su učestvovale tadašnje najveće zvezde jugoslovenske muzičke scene:
Zdravko Čolić, Oliver Mandić Bajaga, Riblja Čorba (Bora Đorđević), Dado Topić, Massimo Savić  i mnogi drugi.

Pesma je nosila poruku nade, zajedništva i poziva na očuvanje života na planeti – u duhu vremena koje je, uprkos hladnoratovskim tenzijama, tražilo mostove i solidarnost.
Refren "Za milion godina, da nas ima još..." postao je snažna poruka za generacije koje su želele svet bez gladi, ratova i nepravde.

Pesma je bila popularna na radiju i televiziji, a njeno emitovanje je ujedno bilo i simboličan akt jugoslovenskog učešća u globalnoj borbi protiv gladi i nejednakosti.

Nasleđe Live Aid-a

Live Aid nije bio kraj, već početak. Nakon koncerta, Geldof i saradnici nastavili su sa projektima pomoći. Deset godina kasnije, 2005, organizovan je Live 8, kao nastavak borbe – ovog puta ne samo protiv gladi, već protiv strukturalne nepravde i siromaštva. Live 8 je imao i političku dimenziju, s ciljem da se izvrši pritisak na G8 zemlje da otpišu dugove najsiromašnijima.

Live Aid ostaje u istoriji kao događaj koji je prvi na masovnom nivou povezao muzičku kulturu, medije i humanitarni aktivizam. Pokazao je da se umetnici, publika i tehnologija mogu spojiti da bi se pokušalo da se svet makar malo popravi.

Danas, 40 godina kasnije

Četrdeset godina kasnije, svet je i dalje suočen sa gladima, ratovima i humanitarnim krizama. Međutim, Live Aid nas podseća da solidarnost nije iluzija – da je moguće, makar na trenutak, okupiti različite nacije, umetnike i narode oko zajedničkog cilja.

Za one koji su taj dan proveli uz televizore – bilo da su bili u Londonu, Njujorku, Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani ili Skoplju – Live Aid je bio nešto više od koncerta. Bio je to trenutak zajedničkog otkucaja čovečanstva.

A pesma "Za milion godina" ostaje kao podsetnik da je i Jugoslavija dala svoj glas tom globalnom horu nade.

(Telegraf.rs)