Umro Čak Mendžioni

Džez muzičar Čak Mendžioni, koji je 1970-ih imao jedan od najvećih pop-džez instrumentalnih hitova svih vremena sa pesmom Feels So Good, preminuo je u utorak u 84. godini.

Vest o njegovoj smrti preneli su brojni mediji iz njegovog rodnog Ročestera, Njujork. Televizija WROC-TV izvestila je da je pogrebno preduzeće Bartolomeo & Perreto saopštilo da je muzičar preminuo u snu u svom domu u utorak.

Preporučujemo

Ovaj trubač i izvođač na fligelhornu osvojio je dve Gremi nagrade od ukupno 14 nominacija tokom karijere u kojoj je izdao 30 albuma. Pored muzičkog uspeha, Mendžioni je bio poznat i milionskoj publici po tome što je u animiranoj seriji Kralj brda ("King of the Hill") tumačio samog sebe u više epizoda.

Pesma Feels So Good bila je sveprisutni hit 1978. godine, dostigavši 4. mesto na Bilbordovoj listi Hot 100, a bila je i nominovana za Gremi nagradu u kategoriji Snimak godine.

Mendžioni je smatrao da je uspeh pesme delimično bio rezultat kontraprogramiranja. „Mislim da je Feels So Good postala takav hit zahvaljujući Bi Džizima,“ rekao je u intervjuu za Celebrity Cafe. „Saturday Night Fever je preplavio radio talase; mislim da je 6 od 10 najpopularnijih pesama tada bilo sa tog albuma. Radijski urednici nisu znali šta drugo da puste, i kada je neko skratio Feels So Good sa devet na tri minuta, odmah su počeli da je puštaju kao alternativu tadašnjim hitovima.“

Dodao je: „Uopšte mi ne smeta što sam napisao tu pesmu. Samo bih voleo da sam je napisao u drugom tonalitetu, jer je visoko D veoma teško odsvirati. Drago mi je što sam stvorio nešto što je donelo radost milionima ljudi.“

Taj uspeh doveo je do toga da Mendžioni dobije narudžbinu da napiše i izvede Give It All You Got, tematsku pesmu za Zimske olimpijske igre 1980. godine u Lejk Plesidu.

U seriji Kralj brda ("King of the Hill"), Mendžioni je igrao samog sebe kao slavnog promotera izmišljenog lanca prodavnica Mega Lo Mart, a prikazivan je u autentičnom kostimu poznatom mnogima sa omota albuma Feels So Good.

O svom neočekivanom uspehu kao animirani lik, objasnio je u intervjuu za Celebrity Cafe: „Osam meseci pre nego što je Kralj brda krenuo sa emitovanjem, stigao mi je scenario u kojem su opisali moju ulogu kao portparola ‘Megalo-marta’... Moj lik bi, na primer, svirao Taps, a zatim odmah prešao na Feels So Good. Pomislio sam, pošto već puštaju moju muziku i to tako velikoj publici – zašto da ne? Tako sam uskočio u studio u Njujorku; oni bi zvali iz Los Anđelesa, a ja bih onda gledao nešto što liči na mene na televiziji. Mnogi ljudi gledaju tu seriju, tako da je to sjajna promocija.“

Čak Mendžioni rođen je u Ročesteru 29. novembra 1940. godine. Počeo je da uzima časove muzike sa osam godina, najpre svirajući klavir, ali je promenio instrument nakon što je pogledao film Mladić sa trubom (Young Man With a Horn). Prvi džez bend osnovao je još u srednjoj školi, zajedno sa svojim bratom, pijanistom Gepom. Diplomirao je 1963. na Istmenskoj muzičkoj školi, gde se kasnije vratio kao predavač i direktor Istmen Džez Ansambla.

Njegovi roditelji su bili veliki ljubitelji džeza i često su u svoj dom na večere pozivali džez legende, među kojima su bili Dizi Gilespi, Karmen Mekrej i Art Blejki – čijem bendu Jazz Messengers se Mendžioni kasnije pridružio, što je dodatno potvrdilo njegovu ozbiljnu muzičku reputaciju.

„Art je tražio trubača i pozvao je Dizija Gilespija. Dizi mu je rekao: ‘Sećaš li se onog klinca iz Ročestera?’ i preporučio me da sviram sa njim. To je bilo sjajno vreme jer su u tom bendu bili i Kit Džeret i Čik Korea.“

Foto: Tanjug/AP/Elise Amendola

Pre nego što se pridružio Blejkiju, Mendžioni je sa bratom Gepom osnovao bend Jazz Brothers, koji je izdao tri albuma između 1960. i 1961. godine, dok je još bio student na Istmenu.

Njegova solo karijera uzletela je sa albumom iz 1970. godine Friends & Love… A Chuck Mangione Concert, koji je bio nominovan za Gremi 1971. To je bio njegov prvi album za izdavačku kuću Mercury, snimljen uživo u Istmen teatru u Ročesteru. Singl sa tog albuma, Hill Where the Lord Hides, bio je njegov prvi ulazak na Bilbordovu Hot 100 listu.

Godine 1975. prešao je u izdavačku kuću A&M sa albumom Chase the Clouds Away, čija je naslovna numera korišćena tokom Letnjih olimpijskih igara 1976. u Montrealu.

Svoju prvu Gremi nagradu Mendžioni je osvojio za pesmu Bellavia, sa istoimenog albuma iz 1976. godine, dok je drugu dobio za muziku iz filma Children of Sanchez. Soundtrack za taj film mu je takođe doneo i nominaciju za Zlatni globus 1978. godine.

Pesma Feels So Good objavljena je kao singl u decembru 1977. godine, ubrzo je zauzela prvo mesto na Bilbordovoj listi adult contemporary, a dospela je i do 4. mesta na Hot 100 listi. Album verzija trajala je 9 minuta i 42 sekunde, pa je, kako je Mendžioni rekao, bilo potrebno „ozbiljno hirurško seckanje“ da bi bila skraćena na 3:31 za potrebe radija i singl izdanja.

Album Feels So Good bio je veliki hit i sam za sebe — dospeo je na 2. mesto Bilbordove liste 200 albuma, a ispred njega je ostao samo soundtrack za film Saturday Night Fever.

Između 1975. i 1982. godine izdao je devet albuma za izdavačku kuću A&M, a zatim je prešao u Columbia Records, gde je objavio narednih pet izdanja, pre nego što je krajem 1980-ih osnovao sopstvenu etiketu Feels So Good.

Govoreći o svom prepoznatljivom izgledu, rekao je: „Kao klinac sam nosio bejzbol kapu, ali 1969. godine, dobio sam šešir kakav sada nosim kao poklon od nekoliko dobrih prijatelja. Fotografije za omot albuma su snimljene sa tim šeširom, i kad sam krenuo na turneju, izdavačka kuća je, videvši slike, pitala: ‘Gde je šešir?’ Od tada sam ga počeo stalno nositi. Ne, nije mi pričvršćen za glavu, ne, ne nosim ga pod tušem, i ne, nemam gangrenu zato što ga stalno nosim!“

(Telegraf.rs/izvor: Variety)