Porodica Ozija Ozborna okupila se kako bi ga ispratila na večni počinak u dvorištu njegove vile

Udovica Ozija Ozborna, Šeron, i ostatak njegove porodice pridružili su se rok legendama na privatnoj sahrani heavy metal ikone, održanoj u njegovom domu u Bakingemširu — kako je Ozzy i želeo.

Frontmen benda Black Sabbath sahranjen je u sveže iskopanom grobu pored jezera koje se nalazi u srcu njegovog imanja od 250 ari, nedaleko od mesta Gerrards Cross.

Preporučujemo

Reč „Ozzy“ bila je ispisana cvetnim aranžmanom od ljubičastog cveća, postavljenim pored jezera iza porodične vile, dok su tri buketa ljubičastih biljaka sa natpisom „OZZY F*G OSBOURNE“ bili položeni uz obalu.

Današnji događaji usledili su nakon pogrebne povorke kroz centar Birmingema u sredu, kojoj je prisustvovalo na hiljade obožavalaca.

Ozzijeva udovica, Šeron Ozborn (72), bila je u pratnji njihove dece — Džeka, Keli i Ejmi — koji su položili cveće i pokazali znak mira u znak zahvalnosti okupljenima. Uz njih je bio i Luis, Ozijev sin iz prvog braka sa Telmom Rajli.

Cveće i počasti koje su bile prikazane na jučerašnjem javnom memorijalu u Birmingemu premeštene su na današnju intimnu oproštajnu ceremoniju u njegovom domu.

Foto: Tanjug/AP/Jacob King/PA

Počasti i izrazi tuge i dalje pristižu za Ozija Ozborna, koji je preminuo prošle nedelje u 76. godini života. On je ranije govorio o tome kako ne želi da njegov ispraćaj bude sumoran.

U jednom intervjuu iz 2011. godine, legendarni frontmen Black Sabbatha je izjavio:

„Iskreno, nije me briga šta će puštati na mojoj sahrani — mogu da vrte miks Džastina Bibera, Suzan Bojl i ‘We Are The Diddymen’, ako će ih to usrećiti. Samo želim da bude slavlje, a ne žurka tuge.“

Jučerašnja pogrebna povorka predvođena je limenom muzikom Bostin' Brass, koja je izvodila obrade pesama Black Sabbatha poput "Iron Man", dok su hiljade uplakanih fanova duž ulica pevale u znak sećanja na Ozija.

Danas se na privatnoj oproštajnoj ceremoniji Ozija Ozborna, održanoj na njegovom imanju u Bakingemširu, očekivalo prisustvo i velikih muzičkih legendi poput Džejmsa Hetfilda iz Metallice (67) i  Eltona Džona (78).

Pored jezera, gde su položeni privatni omaži, bile su postavljene šatri i muzička bina. Gosti su sedeli pod velikim nadstrešnicama kako bi se zaštitili od kiše koja je padala ranije tokom dana. U bašti je bio organizovan i ketering, uz sopstvene generatore za struju.

Zbog želje udovice Šeron Ozborn da sve ostane potpuno privatno i zatvorenog tipa, sprovedena je opsežna bezbednosna operacija od ranog jutra. Oko imanja su patrolirali telohranitelji i psi čuvari, dok su redari usmeravali saobraćaj kroz usku seosku ulicu koja vodi do poseda Ozbornovih.

Uprkos tome, najverniji fanovi su ostavljali cveće ispred kapije, u znak poslednjeg pozdrava svom rokenrol idolu.

Ozi je još 2011. godine za The Times govorio o tome kako želi da izgleda njegov ispraćaj:

„Iskreno, nije me briga šta će puštati na mojoj sahrani — mogu da vrte miks Džastina Bibera, Suzan Bojl i ‘We Are The Diddymen’, ako će to ljude usrećiti. Ali hoću da to bude slavlje, a ne neka tužna ceremonija. Voleo bih i da ima šala — možda zvuk kucanja iz kovčega ili video u kom pitam doktora za drugo mišljenje o dijagnozi ‘smrt’.”

„Ne želim da se kuka nad lošim trenucima. Treba se setiti da mnogi ljudi u životu ne dožive ništa osim patnje. A većina nas u ovoj zemlji — pogotovo rok zvezde kao ja — su, zapravo, veoma srećni. Zato ne želim da moja sahrana bude tužna. Želim da bude trenutak za reći: ‘Hvala.’”

Foto: Tanjug/AP/Paul A. Hebert/Invision

U svojoj autobiografiji I Am Ozi (2010), napisao je:

„Na kraju će smrt doći, kao što dolazi svima. Rekao sam Šeron: ‘Nemoj da me kremiraš, šta god da radiš.’ Želim da budem sahranjen u zemlji, u nekoj lepoj bašti, s drvetom posađenim iznad mene. Po mogućstvu, neka to bude drvo jabuke divljače, da deca mogu da prave vino od mene i napiju se kao nikad.”

„A šta će pisati na mom nadgrobnom spomeniku? Nemam iluzija. Ako zatvorim oči, već mogu da ga vidim: Ozi Ozborn, rođen 1948. Umro — kad god. Zagrizao glavu slepom mišu.”

Ako želiš, mogu da ti pripremim omaž u stilu Ozijevih reči – slavlje, a ne žaljenje.

Kako su se stvari odvijale, ogromne mase obožavalaca okupile su se satima unapred duž trase pogrebne povorke u sredu, pre njenog početka u 13 časova, kako bi odale počast Princu Tame — Oziju Ozbornu, čije pesme uključuju legendarne hitove Paranoid i Sabbath Bloody Sabbath.

Pogrebno vozilo, koje je nosilo kovčeg ukrašen ljubičastim cvećem sa natpisom „Ozzy“, prošlo je pored njegove rodne kuće u Lodge Roadu u Astonu neposredno posle podneva. Ispred skromne kuće u nizu, nedaleko od stadiona Villa Park, ostavljeno je cveće, dok su trenutni vlasnici postavili njegovu sliku na prozoru dnevne sobe, kao znak poštovanja.

Jaguar karavan i šest crnih Mercedes vozila, u pratnji policijskih motocikala i patrolnog automobila, sporo su prolazili ulicom, dok ih je posmatralo nekoliko vernih fanova i sadašnji stanar Ozijeve nekadašnje kuće.

Hiljade ljudi zauzele su mesta duž cele trase kroz centar Birmingema, uključujući poznati Black Sabbath most, sve do klupe posvećene bendu, dok su izrazi tuge i sećanja pristizali sa svih strana.

U međuvremenu, u Londonu, elitna vojna jedinica Coldstream Guards odala je počast rok legendi tokom smene straže, svirajući sopstvenu verziju Ozijevog hita Paranoid — nesvakidašnji, ali dirljiv gest priznanja.

U čast muzičke ikone, mural posvećen Black Sabbathu na Navigation Streetu preplavljen je porukama, cvećem i svećama koje su ostavili obožavaoci.

Takođe, javna knjiga žalosti otvorena je u Birmingham Museum and Art Gallery, koji trenutno održava izložbu pod nazivom: „Ozi Ozborn(1948–2025): Heroj radničke klase“ (Working Class Hero).

(Telegraf.rs/izvor: Daily Mail)