Sećanje na Milana Mladenovića: Kako je frontmen EKV-a bez dlake na jeziku govorio o muzici, imidžu i životu

Na današnji dan, 21. septembra, rođen je Milan Mladenović (1958-1994), jedan od najuticajnijih muzičara na jugoslovenskoj i srpskoj rok sceni, frontmen legendarne Ekatarine Velike. Njegovo nasleđe živi kroz bezvremensku muziku i introspektivne tekstove, a u sećanje na njega, donosimo vam osvrt na intervju koji je svojevremeno, sada već davne 1989. godine, sa Milanom vodila Dubravka "Duca" Marković, pružajući nam dragocen uvid u njegove misli, kreativni proces i pogled na svet.

Intervju je tada započeo uzbuđenom najavom muzičke pretpremijere - prvog javnog izvođenja jedne od pesama sa tada novog albuma Ekatarine Velike. Singl je trebalo da izađe u ponedeljak, a cela ploča do kraja nedelje. Duca Marković je odmah primetila Milanov "novi imidž", na šta je on duhovito odgovorio: "Novi imidž, pošto sam crnac od režije ljudi koji su tamo iza ovog stakla koje se ne vidi na televiziji."

Preporučujemo

Muzički iskorak i produkcija

Razgovor se prirodno prebacio na muziku, konkretno na novi album. Voditeljka je upitala Milana da li mu se dopao drugačiji način puštanja pesme na televiziji, bez klasičnog plejbeka. Milan je, iskreno, priznao da nije odgledao snimak, ostavljajući prostor za kasniju procenu. Markovićeva je naglasila značaj ovog događaja kao "značajan korak napred u beogradskoj televizijskoj prezentaciji muzike". Milan je tu ideju proširio rekavši: "Pošto smo krenuli od muzičkog spota, a završili smo od dnevnog muzičkog spota, što je, recimo, da li deset godina unapred ili šezdeset godina unazad".

Na pitanje o razlikama novog albuma u odnosu na prethodne, Milan je bio jasan: "Razlikuje se". Dalje je objasnio da, iako ljudi imaju različita mišljenja – neki misle da se razlikuje, neki da je isto kao ranije – on lično veruje da se "dosta razlikuje". Otkriveno je i da je album sniman u Novom Sadu, uz producenta Teodora Janija, koji je, međutim, producirao samo dve pesme. Razlog tome je bio što je Jani u isto vreme radio na drugim projektima, uključujući snimanje Bijelog Dugmeta i muzike za film. Bend se tada snašao pozvavši Mitra Subotića, poznatijeg kao Subu, da preuzme produkciju ostatka albuma u novembru i decembru. Na kraju je Teodor Jani dovršio preostale dve pesme, a ploča je sadržala deset numera, sa dva producenta, četiri člana benda i gostima poput Danje iz Oktobra 1864, Nere (prateći vokali) i mladog Đukića (gitara), brata Đukića iz Električnog Orgazma.

Pariz, turneja i život rokenrola

Milanov svojevremeni boravak u Parizu je takođe bio tema. Opisao je tada glavni grad Francuske kao "topao", sa suncem koje sija, i ljude koji se šetaju "posi i goli", ali "veseli".

Tadašnja predstojeća jugoslovenska turneja Ekatarine Velike bila je predmet interesovanja slušalaca. Milan je tada potvrdio da turneja počinje "druga nedelja aprila", ali je razjasnio da neće početi iz Beograda, već će prvo svirati u drugim gradovima poput Zagreba i Sarajeva, pa se tek onda vratiti u glavni grad, negde oko "10, 11, 12. aprila".

Jedan od gledalaca, Milan iz Pazove, postavio je ključno pitanje o održivosti rokenrola u tadašnjoj Jugoslaviji: "Koliko može u ova vremena da se živi od rokenrola i da li taj posao što si ti bio u Parizu, da li je to vezano nešto uz neku drugu delatnost koju ti radiš, ili isključivo može baš od muzike da se živi u Jugoslaviji?". Milan Mladenović je pružio iskren, ali složen odgovor: "Pa, od muzike može da se živi, ali sad kakav je to život, to bi taj razgovor bi potrajao, recimo, dva, tri sata sa mnogim političkim, ekonomskim, socijalnim i drugim napomenama". Nastavio je objašnjavajući da, iako može da se živi od rokenrola, to zahteva "jako dugo vremena" truda i upornosti da bi se došlo do "zadovoljavanja svojih najosnovnijih prohteva", navodeći kao primere "jelo, piće, svoj stan". Voditeljka Duca Marković dopunila je objašnjenje konstatacijom da rokeri retko zarađuju više od prosečnog ličnog dohotka, osim ako nisu "u samom vrhu".

Imidž i lična transformacija

Pitanje imidža, iako prastaro u muzičkim krugovima, ponovo je postavljeno. Milan je dao filozofski odgovor na to, naglašavajući autentičnost: "Imidž je nešto što svako nosi sa sobom kao sopstveni ličnosti. Ukoliko se ne folira". Upozorio je na foliranje, ističući da "ukoliko se folira, onda to nije deo njegove ličnosti, nego to on izmislio da bi se predstavio ovakvim ili onakvim drugim ljudima", a sve to sa ciljem da se "proda više ploča ili više knjiga ili da bi neko mislio o njemu bolje ili drugačije". Milan je izrazio averziju prema diktatima imidža, rekavši da ne bi voleo da mu "bilo ko govori" kako da se ponaša ili oblači, jer je to "neprikosnoveno za svakoga".

Duca Marković je primetila i Milanovu ličnu promenu, ne samo izgledom već i "svojim stavovima u odnosu na okolinu". Milan je potvrdio: "Pa, jesam". Na pitanje da li je to zbog godina, odgovorio je: "Pa, godine prolaze i bez obzira na stavove. Sad, koliko to utiče da neko promeni svoj stav, to sigurno da utiče".

YU Grupa i dinamika unutar benda

Zanimljivo je bilo i pitanje o Milanovom stavu prema grupi YU Grupa. Iako cenio njihovu kvalitetnu muziku, Milan je priznao da lično "ne voliYU Grupu" i da ih "nikad ne bi stavio na gramofon".

Međutim, otkrio je da basista Bojan Pečar "obožava grupu Yu Grupu". Ovo je dovelo do pitanja gledaoca o mogućim "previranjima" unutar benda zbog različitih muzičkih ukusa. Milan je odmah odbacio takve spekulacije: "Ne, nije to tako... jednostavno svako ima svoj ukus, što nas ne sprečava da radimo zajedno nešto što je naše zajedničko, znači nešto gde se mi susrećemo po ukusu".

Ovaj intervju, obeležen Milanovom karakterističnom promišljenošću i iskrenošću, ostaje dragocen podsetnik na umetnika koji je duboko razumeo i živio muziku, istovremeno promišljajući društvo i svet oko sebe. Njegova zaostavština, oličena u stihovima i melodijama Ekatarine Velike, i danas inspiriše i podseća na neprolaznu vrednost umetničke autentičnosti.

(Telegraf.rs)