"Rođena sam da sviram": Upoznajte Beograđanku Arminu, napunila je 102 godine, i dalje svira bas gitaru

Videti ženu rođenu pre jednog veka kako svira električnu bas gitaru nije nešto što se svakodnevno sreće. Ali za one koji poznaju Arminu Džus (Armina Joos), to je samo još jedan običan četvrtak. Armina Džus, koja je rođena u Majls Sitiju (Miles City) 1923. godine, u subotu puni 102 godine. Njena tajna? Divljač, muzika i Isus Hrist.

„Klonite se bolnica“, rekla je. „Tamo ljudi umiru.“

Preporučujemo

Uoči rođendanskog „dana otvorenih vrata“ Armine Džus u subotu za porodicu, prijatelje i sugrađane iz crkve u njihovom domu u Beogradu (Bozeman, savezna američka država Montana), Armina Džus i ćerka Šeril Grinig (Sheryl Greenig) podelile su vek života.

„Volim da živim“, rekla je Armina Džus. „Moj mozak i dalje radi prilično dobro, a moje telo se prosto usporilo, ali i dalje funkcioniše.“

Otac Armine Džus je migrirao iz Nemačke u Majls Siti kada je imao 12 godina. „Moji roditelji su bili zaista siromašni“, rekla je. „Mislim, svi su tih dana bili siromašni — imali su samo veliku sreću. Mogli su da žive u novoj zemlji i dobiju besplatnu zemlju. Tako da smo preživeli.“ Vrlo rano u životu, njeni roditelji su se preselili u Misuri (Missouri), zatim u Kolorado (Colorado) pre nego što su se na kraju vratili u Montanu (Montana).

Pohađala je školu u ruralnom Majls Sitiju, putujući u zaprežnim kolima. Prema izjavi Armine Džus, kočija je prvobitno pripadala lokalnim poštarima, ali nakon što su oni prešli na motorizovana vozila, njena porodica je kupila kočiju za sopstvenu upotrebu. „Mogli ste ih kupiti za sitnice“, rekla je. „Tako je moj otac nabavio jednu od tih. Mislio je da je to savršeno za mene da idem u školu u njoj.“

Muzika je, kaže Armina Džus, uvek bila deo njenog života. Odrasla je gledajući svoju majku kako svira klavir, što je probudilo njeno rano interesovanje. „Naučila sam da sviram samo slušajući“, rekla je. „Zatim sam, godinama kasnije, naučila da sviram po notama. Ali uvek sam svirala po sluhu, jer čujem sve što treba da sviram.“

Pre nego što je završila srednju školu u Majls Sitiju sa 16 godina, Armina Džus i njene prijateljice su formirale pevačku grupu. „Bile su još dve devojke — bile su Armina A., Beti B. i Kristina C.“, rekla je Šeril Grinig. „Imale su ‘ABC’ trio.“

„Menadžer radio stanice nas je čuo, naš trio, kako peva, i rekao je: ‘Pa, devojke, vi ste zaista dobre’. Tako je rekao: ‘Daćemo vam 15 minuta nedeljno besplatno, samo ako dođete i pevate na radiju’.“

Armina Džus je upoznala svog supruga, Artura (Arthur) — Armina Džus ga je zvala ‘Art’ — dok je pohađala nastavu na Majls Komjuniti Koledžu (Miles Community College). Njih dvoje su se brzo zaljubili, rekla je Armina Džus.

„Imala sam skoro 18 godina“, rekla je. „Tamo sam upoznala oca Šeril Grinig. Prodavao je novine i radio nešto drugo — bio je motociklista. Smešno je bilo to što me je nekoliko puta vozio — i mislila sam da je to divno, ali bilo je tako hladno, i skoro sam se smrzla. Ali nisam ništa rekla jer — taj zgodan momak — nisam htela ništa da uradim da pomisli da sam slabašna. Zato nisam rekla ni reč, iako je bilo ledeno hladno.“

Venčali su se, ali nedugo zatim počeo je Drugi svetski rat i Art je regrutovan u mornaricu. Tokom tog vremena, par se preselio u savezni državu Vašington (Washington state) tražeći stabilan prihod. U to vreme, Armina Džus je rekla, većina poslova u Bilingsu (Billings) je plaćala oko 19 centi po satu.

Kada se Art vratio iz rata, njih dvoje su otvorili muzičku prodavnicu u oblasti Sijetla (Seattle). „Predavala sam ova dva [studenta] harmoniku u svom petom razredu“, rekla je Armina Džus, koja je radila kao učiteljica. „Rekla sam [Artu], trebalo bi da otvorimo muzičku prodavnicu jer možemo da prodajemo neke instrumente. Ja sam bila preduzetnik, on je bio izvršilac, a ja sam bila mislilac. Tako je rekao: ‘U redu, hajde da to uradimo.’ I jesmo.“

Otvorili su „Džusovu Muzičku Vilu“ (Joos’ Music Villa) u Sijetlu pedesetih godina. Prodavnica je nudila časove, prodavala instrumente i brzo je postala centar muzičke scene Sijetla. „Imali su najveći izbor muzičkih instrumenata i gitara severno od San Franciska (San Francisco)“, rekla je Šeril Grinig. „Moj otac je nekako čeznuo za starim, necivilizovanim životom. Zato su zamolili oca Armine Džus da potraži neko zemljište. Pronašao je zemljište u Galatin Kanjonu (Gallatin Canyon). Tada su [moji roditelji] rekli: ‘Pa, želimo da ostanemo ovde’.“

„Rekli su: ‘Pa, otvorićemo muzičku prodavnicu ovde, onda ćemo imati izgovor da ostanemo’“, rekla je Šeril Grinig.

Otvorili su drugu prodavnicu Muzička Vila u Bouzmenu (Bozeman) početkom 1970-ih. Nekoliko godina kasnije, Šeril Grinig i njen suprug su kupili prodavnicu. Osamdesetih godina, Grinigovi su prodali prodavnicu redovnom kupcu Fredu Dekeru (Fred Decker). Danas, Fredov sin, Pol (Paul), poseduje obe lokacije Muzičke Vile u Bouzmenu i Bilingsu.

Armina Džus nastavlja da bude uključena u muzičku scenu. Četvrtkom uveče, ona i nekoliko bliskih prijatelja i dalje se okupljaju na jednoj od svojih redovnih jam sesija. Trio je formiran kada je Armina Džus videla svoje partnere Bila Roesenera (Bill Roesener) i Čarlija Sibengu (Charlie Sibenga) kako sviraju u Centru za seniore. „[Moja mama] je rekla: ‘Mislim da vam treba basista’“, rekla je Šeril Grinig. „[Rekla je] ‘Idem po svoj bas’.“

„Da, samo sam se pozvala“, rekla je Armina Džus. „Mislila sam da tim momcima treba basista, pa sam samo otišla kući, uzela ga i počela da sviram sa njima.“

Tokom jam sesija, sviraju raznu muziku — od južnog gospela (Southern Gospel) do blugras kantrija (Bluegrass Country). U četvrtak uveče, Armina Džus je nosila smeđe-beli Fender Mustang Bas (Fender Mustang Bass) priključen na pojačalo. Bez nota na vidiku, Armina Džus je bez napora svirala akorde po sećanju.

„Rođena sam da sviram“, rekla je. „Kažem ljudima: ‘Muzika je moje srednje ime’.“

(Telegraf.rs/izvor: bozemandailychronicle.com)