"To ti je bolna tačka": Žera o Draženu Ričlu i Aljoši Buhi, Kemalu Montenu, da li će nekultura biti pobeđena

Crvena jabuka vraća se u Beograd, gde će održati koncerte 13. i 14. novembra u Sava Centru. Tim povodom, razgovarali smo sa frontmenom ovog sastavom Draženom Žerićem Žerom, koji nam je pričao o novim beogradskim svirkama.

Pitali smo ga da li postoji neka pesma koja nema dovoljan publicitet, a zaslužuje ga, kako pamti Kemala Montena, Dražena Ričla i Aljoša Buhu, da li će "evergrin" pobediti nekulturu, kič i šund.

Preporučujemo

• Očekuje nas u Srbiji dva koncerta, 13. i 14. novembra u Sava Centru. Šta pripremate od repertoara? Da li ćete imati goste, eventualno, ili ćete izvoditi samo vaše najveće hitove?

Žera (Crvena Jabuka): Pa, pripremamo predivne emocije, predivna putovanja kroz ljubav, za ovih 40 godina. Želimo da ljubav ostane u te dve lepe noći u Beogradu. Uz pesmu i uz svu emociju koja je predivna na našim koncertima. Dakle, biće za svakoga presek karijere, od osamdesetih pa do danas.

• Imali ste veliki broj koncerata u Beogradu, da li se sećate nekog posebnog koncerta?

Žera (Crvena Jabuka): Pamtim naš prvi veliki koncert, to je tad bila šatra, kad je kiša padala, a niko nije otišao sa koncerta... I niko nije poginuo od pljuska, a kiša nije prestajala da pada. Šest hiljada ljudi se nije pomaklo. I mi na bini, a i oni. Tako da to je početak, prvi veliki koncert u Beogradu. To je onako za pamćenje.

Foto: Bojan Petrović/mts Dvorana promo

• Veliki je jubilej - 40 godina Crvene jabuke. Da li postoji neki poseban momenat kojeg se sećate, ili možda neki drugi trenuci koje baš pamtite tokom vaše velike karijere?

Žera (Crvena Jabuka): Pa, pazi, to valjda čovek može da sabira kad stane. Mi smo, što se kaže, aktivni... Dakle, to može kad jednom sve stane, pa onda kad budeš star, pa budeš negde u moru ili negde na planini, pa razmišljaš o svemu što je bilo, onda možeš da sumiraš, da napraviš nešto, te neke trenutke koji su ti značili. Ovo dok još traje, bilo bi više od mene neobjektivno da sad nešto izdvajam, ko zna šta nas još čeka.

• Imate veliki broj pesama Crvene jabuke koje su postale veliki hitovi. Da li postoji neka pesma koja nema dovoljan publicitet, a zaslužuje ga?

Žera (Crvena Jabuka): Pa, nema. Mi izdajemo ploče sa 12 pesama. Nikad nismo izdali ono 'A1', dakle da ide na radio pesma 'A1', a ostalo... Mi kad šaljemo album na radio, kad urednik pita koju da puštaš, koju hoćeš, dakle to je retkost kod nas. Uvek kažem: "Uradi mi ovu". Pusti što hoćeš, pa ti izabereš. Publika sama izabere pesmu. Bitno je da smo mi snimili pesmu za koju stojimo i u koju verujemo, a koja će biti hit, to samo publika zna.

Nije pravilo da ako eksponiraš pesmu na televiziji ili radiju, da je to hit. Tek na koncertu vidiš, ako ljudi, kako ljudi primaju tu pesmu, onda vidiš da je hit. Ako je primaju, onda znaš da je hit. Ja sam za pesmu "Vjetar" (Svezat ne može) su meni pričali takve gluposti, 'kakva ti je to pesma'. Ja sam bio uporan da je snimim. Dakle, ta pesma je stara 10-15 godina, a kad je tek snimljena... I sad kad dođu, svi ti pametnjakovići neka dođu na koncert, ovi iz struke, pa kažu: 'Pusti sad Vjetar'. Ja samo stanem pa pustim Miška Kovača. Dakle, nema pravila. Stalno govorim, ovo nije matematika da ima formula po kojoj se prave pesme. Ne postoji, nije jelovnik da odabereš malo ovoga, malo onoga. To publika odlučuje. Tvoje je da iz tebe izađe prirodno. Neke će imati veću, neke manju slušanost, ali ako pesma vredi, sama dođe do sebe. Ja, recimo, ne sklanjam nove pesme kad izdam ploču dok ne uđu u ljude. Zašto? Zato što ima toliko medija i toliko toga da treba određeni period, po meni, dve-tri godine da pesma uđe u ljude. Tako ja, kad pesma uđe u publiku, ja tek onda sviram.

• Jedna od vaših velikih pesama "Nekako s proleća" se povezuje i sa Kemalom Montenom. Kako pamtite Kemala Montena?

Žera (Crvena Jabuka): Meni fali puno. Dakle, možda fali svima nama. Što je rekao Balašević, dobri duh Sarajeva. On nije bio samo dobri duh Sarajeva, već i Balkana, sva ta stara ekipa. Dakle, oni su... kako da ti objasnim? Da njih nije bilo, ne bih ni ja ovo nikad radio u životu. On te razvije, te neke stvari su bile vezane, to ti je sport i muzika. To je najlepše odrastanje koje može biti na svetu. Ovakve im pesme bile. Tako da ja mogu biti zahvalan što sam i pevao s njim i što sam išao po cigare i njemu i Davorinu, i tako dalje. Tako da, fale oni svi. To su neki koji su formirali celu sarajevsku scenu. Oni su dosta uticali i na Jugoslaviju, na pravce i tako dalje. Znaš, onako. Isto kao tinejdžer, ono... Prva ploča Riblje čorbe, druga ploča... To su stvari koje se ne smeju zaboraviti. To su, baš, to su veliki pesnici: Balašević, Oliver Dragojević, Kemal. Toliko toga... Drago mi je da sam ja bio baš njihov službenik, da sam tad živeo i radio dok su oni bili.

• Kako pamtite Dražena Ričla i Aljošu Buhu?

Žera (Crvena Jabuka): Pa, to ti je bolna tačka. Dakle, svih Sarajlija i cele bivše Jugoslavije. Dva života izgubljena na početku, dečačke stvari. To je, dakle, ja sam uvek snimao u 'zadnjoj peti'. Nije mi bila stvar slave. To je čovek kad piše ljudima. Tako ja i ne volim slavu, ne volim uopšte što se mora pravdati medijima. Ali, lepo je da, pazi, brzo se zaboravi. Ko spominje danas Kemala Montena, Balaševića, Tošu Proeskog? Ovo će uvek trajati – 40 godina. Dok traje... Ljudi odu i na groblje i pušta se ta muzika. Sve ređe će se čuti ovi koji ih nema na radio stanicama i tako dalje. Ali dok je nešto u nekom obliku živo i to ima smisla. To zaslužuje da se plati, zato je tako. Zato ja to guram 40 godina. Ja sam svoju misiju završio. Sad, dokle će trajati, to mi nije... ako ne bude dobrih pesama, bićemo.

• Da li planirate neku saradnju sa još nekim umetnikom, kao što ste radili sa Kemalom?

Žera (Crvena Jabuka): Pa dobro, pazi. Mi nismo izvođači današnjeg tipa, dakle, mi smo samo pesmom, emocijom. Poslednji duet koji sam imao bio je sa Željkom Samardžićem. Dakle, ako nađemo neku pesmu u kojoj se čuje jedan drugog, bilo koji izvođač, može da bude. Ali ovako napamet govoriti... Mislim da se to ne planira, to ako se desi - desi se. Nekako je bila opcija Rade Šerbedžija ili Kemal Monteno, znaš, ali je prevagnula emocija Kemala Montena. Znaš, tako da mi je i danas drago da je tako ispalo.

• Da li će taj "evergrin" koji dolazi pobediti nekulturu, kič i šund, na kraju krajeva?

Žera (Crvena Jabuka): Uvek je bilo toga - kič, šund, kultura. Samo što danas je, znaš kako je, normalno je da ti daš u medije, to se zove vaga za tačno merenje. Ako daš komad ovoga, daj i ako daš, šta ja znam, krušku, daj i jabuku, pa je to... Ako daš kič, daj i nešto drugo. Onda ljudi mogu da biraju, mogu da se upoznaju. Dakle, ako nema prezentacije ovog drugog, ako je samo jedno u medijima i svugde, onda kako će ljudi saznati da ima neki super bend ili pevač, pevačica, ili bend koji svira u nekoj garaži u Beogradu, i da to ostane možda samo do Doma omladine da svira i tako dalje? To je žalosno. Dakle, 80-ih si imao sto mesta da sviraš u bivšoj Jugoslaviji. Kao bend koji nema ploče, nema bendova... Dakle, toga fali. Jako je teško normalnim, ovim ne "mainstream" YouTuberima, koje tako i zovu - "senzacijama", izvođačima, doći do toga da ljudi čuju bar njihovo ime, a kamoli pesme i nešto drugo.

• Da li postoji neki recept za dobru pesmu Crvene jabuke, ili je to nešto što se jednostavno desi?

Žera (Crvena Jabuka): Ne postoji recept. Bitno je da je onaj, taj koji je pisao pesmu, da ju je iskreno napisao. Bitno je da je ona nastala, a ne da je on skontao: 'Sad ću napraviti ovo ovako pa to će biti dobro'. Dok god se pravi pesma namenski, to znaj da je kratkog veka. Sve što ide, ono, uvek kad kažu da na prvu nije hit, to ti je hit - zapamti. Kad kažu 'dobra pesma', oni su na prvu... Kao ti polako. I tako je u glavnom bio slučaj Jabuke. Sve su ti lagano pesme išle i ulazile, i onda imaju sad tu svoju težinu tek posle 30 godina, i to živa lupa.

Foto: Bojan Petrović/mts Dvorana promo

• Osim koncerata koji vas očekuju, da li pripremate neki novi materijal za fanove?

Žera (Crvena Jabuka): Nismo još ništa. Mi smo album "Duše su ti sestre blizanke" izdali pre koliko godina... Još sviramo jednu, dve pesme s tog albuma, mada možemo sve, ali ne želim dok ne uđu u ljude. Pa tek kad završimo... Imamo i iduće godine toga dosta da obiđemo. Ako bude pesama, ako nastanu, biće. Ako ne, čekaćemo kad skupimo 10-12 pesama za koje znamo da su iskrene. Evo, hoće li to biti za dve godine, za tri, za godinu i po - pitaj Boga.

• Hvala Vam.

Žera (Crvena Jabuka): Hvala ti. Sve najbolje. Prijatno.

(Telegraf.rs)