Tajna umornog glasa: Kako je Bora Đorđević proživeo "Dobro jutro" pre nego što ju je otpevao

Na današnji dan, 1. novembra, rođen je velikan srpske rok scene, nenadmašni Borislav Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja Čorba, čiji je specifičan glas, liričnost i buntovnički duh obeležio čitave generacije. Posebno se ističu priče o nastanku njegovih pesama, koje neretko otkrivaju dubinu njegovog umetničkog promišljanja i posvećenosti. Jedna takva priča vezana je za vanvremensku baladu "Dobro jutro", sa legendarnog albuma "Buvlja pijaca", pesmu koja i danas budi jake emocije i evocira nostalgične trenutke.

Bora Đorđević je bio umetnik koji nije pristajao na kompromise kada je reč o autentičnosti. Želeo je da svaka nota, svaka reč, svaki uzdah u njegovim pesmama diše životom. To se posebno ogledalo u njegovom vokalu, koji je u pesmi "Dobro jutro" trebalo da prenese osećaj iscrpljenosti, melanholije i proživljenosti. Kako je sam Bora svojevremeno ispričao u jednoj emisiji, put do tog savršenog, "umornog" glasa bio je sve samo ne uobičajen.

Preporučujemo

"Producent, Englez, Džon Mekoj, bio je u Beogradu, snimali smo taj album, 'Buvlja pijaca'", prisetio se Đorđević, vraćajući nas u vreme nastanka jednog od ključnih dela Riblje Čorbe. "I onda sam mu rekao: 'Ej, slušaj, sutra snimamo samo tu pesmu.'" Njegova namera je bila jasna: stvoriti vokal koji će savršeno dočarati stanje duha koje pesma opisuje. Za to je bio potreban autentičan, umoran glas, nešto što se ne može jednostavno odglumiti.

Bora je, u svojoj potrazi za perfekcijom, pribegao nekonvencionalnoj metodi - nespavanju. "Došao sam u studio, rekao da danas imam samo tu pesmu", počinje on svoju ispovest o nastanku vokala za "Dobro jutro". Želeći da njegov glas zvuči prirodno iscrpljeno, proveo je noć bez sna. "Otpevam, ali nisam bio dovoljno umoran", rekao je, svedočeći o tome kako ni jedna neprospavana noć nije bila dovoljna da postigne željeni efekat. Nije bio zadovoljan, osećao je da se u njegovom glasu još uvek nazire previše vitalnosti za pesmu koja zahteva duboku setu i umor.

Umetnička vizija mu nije dozvoljavala da odustane. "Nego se vratim kući i ne prospavam još jednu noć", dodao je, objašnjavajući da je odlučio da žrtvuje još jednu noć sna. Dve uzastopne neprospavane noći, u potpunoj posvećenosti svojoj umetnosti, bile su ključne. Tek tada, nakon što je njegovo telo i glas doseglo pravu tačku umora, Bora je osetio da je spreman da stane pred mikrofon.

"E posle dve neprospavane noći, glas mi je bio baš kako treba da zvuči", zaključio je Bora Đorđević. Rezultat je bio upravo ono što čujemo u pesmi "Dobro jutro" - vokal prožet iskrenim umorom, koji savršeno prenosi težinu i dubinu teksta. To nije bio glumac koji imitira umor, već autentični glas umetnika koji je fizički proživeo stanje koje je želeo da dočara.

(Telegraf.rs)