"Nebraska": Album koji je ogolio dušu Brusa Springstina

U mts Dvorani, 23. oktobra, vladala je atmosfera iščekivanja i intelektualnog uzbuđenja, prožeta poštovanjem prema jednom od najvećih rok umetnika svih vremena, Brus Springstinu. Događaj je upriličen kao dubinska panel diskusija, koja je poslužila kao izuzetno promišljen i informativan uvod u razumevanje geneze i dalekosežnog uticaja jedinstvenog i introspektivnog albuma "Nebraska", koji čini centralnu temu filma "Springsteen: Deliver Me from Nowhere", čiju smo premijeru s nestrpljenjem očekivali.

Preporučujemo

Diskusiju je vešto i strastveno moderirao psiholog Ninoslav Rupić, koji se sa ponosom i uverenošću predstavio kao "najveći obožavalac Brusa Springstina", odmah postavivši lični pečat na ton večeri. Za panelom su se našli uvaženi gosti, čiji su doprinosi obogatili razgovor iz različitih perspektiva: muzičar Dejan Cukić, šaljivo, ali i vrlo precizno najavljen kao "najveći pisac među muzičarima ili najveći muzičar među piscima", novinar Zoran Panović, slavljen kao "najveći fan Springstina među novinarima".

Ninoslav Rupić je mudro započeo razgovor pitanjem o značenju zagonetne fraze "Deliver Me From Nowhere" (Izbavi me niotkuda), ključnog stiha koji se pojavljuje u dvema pivotalnim pesmama sa "Nebraske": "Open All Night" i "State Trooper". Ova fraza, prožeta melanholijom i vapajem, odmah je postavila ton za duboku analizu Springstinovog stvaralaštva.

Dejan Cukić je detaljno elaborirao duboki kontekst fraze "Deliver Me From Nowhere", objašnjavajući da su Springstinovi koreni u "sirotinjskoj Americi", u radničkim naseljima Nju Džerzija, njegovom radu podarili složenu mešavinu "šizofrenih" elemenata i unutrašnjih kontradikcija. To nije bila samo priča o materijalnoj oskudici, već o egzistencijalnoj borbi običnog čoveka, koja je duboko uticala na njegovu psihu i umetnički izraz. Naglasio je Springstinovu neprolaznu temu "bekstva" - osećanja živopisno uhvaćenog još u ranijim numerama poput "Born to Run", koje govore o urođenoj potrebi za oslobađanjem, traganjem za slobodom i neprekidnom potragom za boljim životom, često vezanim za mit o američkom snu. Međutim, Cukić je objasnio da je "Nebraska" bila suočavanje sa posledicama tog bekstva, ili njegovim izostankom. Dalje, podvukao je izazovnu dvojnost Springstinove karijere kao solo kantautora i lidera benda, što je redak fenomen u svetu rokenrola. Iako je Springstinov početni ugovor bio za solo izdanja, on je ubrzo u studio doveo i E Street Band, što je bio jasan pokazatelj njegovog vizionarstva i predanosti kolektivnom zvuku, ali i dileme da li da ostane solo ili da se prepusti bendovskoj dinamici. Za Cukića, "Nebraska" je predstavljala ključni trenutak "samopročišćenja", katarzičan čin neophodan za njegov umetnički i lični razvoj, neku vrstu "raskrsnice" u Springstinovom životu, presudnu fazu pre monumentalnog komercijalnog uspeha albuma "Born in the USA". Podelio je i anegdotu o poštovanju Baraka Obame prema Springstinu, citirajući bivšeg predsednika: "Ja sam možda predsednik, ali on je šef", čime je potvrdio univerzalni značaj i uticaj Springstinovog lika i dela.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

Dejan Cukić je govorio o svojoj svesnoj i promišljenoj odluci da ne prevodi naslove engleskih pesama u autobiografiji, strahujući od "katastrofalnih" pogrešnih interpretacija koje bi mogle da naruše suštinu i originalnost teksta, lišavajući ga poetske i kulturološke težine. Umesto doslovnog prevođenja, Cukić je nastojao da očuva autentičnost i neposrednost Springstinovog izraza. Izvukao je fascinantnu paralelu između "Nebraske" i filma "Badlands" Terensa Malika, ističući kako je Springstin u svom pisanju pesama preuzeo perspektivu petnaestogodišnje devojčice. Ova narativna strategija, prisutna u numerama poput "Mansion on the Hill" i "My Father's House", omogućila je Springstinu da prikaže sirovu nevinost i surovost života iz ugla ranjive, mlade osobe, uhvaćene u teškim okolnostima. Džens je, uz dozu humora, ukazao i na zanimljivu koincidenciju da se narator u proslavljenom bosanskom filmu "Otac na službenom putu" Emira Kusturice, čija je priča prožeta intimnim, detinjim posmatranjem sveta odraslih, takođe zove Malik, što je dodatno pojačalo simboliku i kulturološki odjek, demonstrirajući univerzalnost pripovedačkog glasa deteta.

Zoran Panović je izneo svoje viđenje složenog odnosa između "Nebraske" i "Born in the USA", ne samo kao dva albuma, već kao dveju različitih, ali povezanih faza Springstinovog umetničkog izraza. Sugerisao je da se "Nebraska" može posmatrati ili kao samostalno remek-delo, koje stoji kao jedinstveni izraz Springstinovog talenta i ogoljene ranjivosti, ili kao deo šire tematske trilogije (zajedno sa "The Ghost of Tom Joad" iz 1995. i "Devils & Dust" iz 2005.), pa čak i tetralogije (uključujući "Western Stars" iz 2019.). Ova perspektiva naglašava da "Nebraska" nije izolovana, već se uklapa u širi narativ Springstinovog bavljenja socijalnim temama i ljudskom patnjom. Panović je primetio da su mnogi fanovi pretežno fokusirani na Springstinov rani, komercijalno uspešan period, često zanemarujući "divlje 90-e" i kasnije, introspektivnije albume poput "The Rising", koji su možda manje komercijalni, ali dublji u svom emocionalnom i tekstualnom sloju. Naglasio je da je razumevanje Springstinove tada nedijagnostikovane depresije tokom stvaranja "Nebraske" ključno i da ono suštinski menja percepciju albuma, dajući joj dublju dimenziju patnje i introspekcije, čineći njenu sirovost još bolnijom i autentičnijom. Panović je preneo priču o ključnoj ulozi Džona Landaua, Springstinovog menadžera, u objavljivanju albuma, uprkos njegovoj nekonvencionalnoj prirodi, mračnim temama i nedostatku komercijalnih hitova, što je bio veliki rizik za izdavačku kuću. Citirao je Landaurovu legendarnu izjavu iz sedamdesetih: "Noćas sam video budućnost rokenrola, i njeno ime je Brus Springstin", što je bio ključni momenat u Springstinovoj karijeri i dokaz Landaurove vizije. Panović je opisao dirljivu scenu iz filma u kojoj Landauer, nakon što prvi put čuje sirove tekstove sa "Nebraske", brizne u plač, što podvlači duboku emocionalnu rezonancu Springstinove umetnosti i autentičnost njegovog izraza. Dotakao se i često pogrešno shvaćene recepcije "Born in the USA" u Srbiji, gde je pesma, uprkos svom antiratnom i socijalno-kritičkom tekstu, povremeno zloupotrebljavana u propagandnom kontekstu tokom devedesetih, predstavljajući američke vojnike na Kosovu kao prijatelje, umesto da se sagleda kritički podtekst pesme. Povukao je paralelu sa percepcijom Džona Kerija, američkog državnog sekretara, čija je podrška Springstinu bila značajna u Americi, ali u Srbiji Džon Keri ima sasvim drugačiji, politički obojen značaj zbog izjava o "Srbiji na liniji vatre". Panović je istakao da taj osećaj autentičnosti, poverenja i iskrenosti je nešto što Springstin nikada nije izgubio, uprkos tome što je postao multimilioner.

Zaključujući bogatu diskusiju, Ninoslav Rupić je istakao kako je masovni uspeh turneje "The River" i glavna popularnost pesme "Hungry Heart" ironično dovela do toga da se Springstin osetio otuđenim od svojih korena. Ta masovnost, komercijalizacija i aplauzi stadiona stvorili su osećaj disonancije sa njegovim autentičnim poreklom i ljudima o kojima je pevao. Ta otuđenost, tvrdio je Rupić, bila je katalizator za stvaranje introspektivne "Nebraske", koju je opisao kao "pauzu između dve slave", ključnu za Springstinovo lično isceljenje i pripremu za novu fazu umetničkog i ličnog razvoja. Rupić je takođe podelio ličnu povezanost sa kultnim četvorokanalnim kasetofonom Tascam 144, korišćenim za snimanje albuma, naglašavajući njegov doprinos sirovom, intimnom i autentičnom zvuku albuma, čineći ga nečim što se ne može ponoviti u studijskim uslovima. Ova rasprava je pružila sveobuhvatan uvid u kompleksnost Springstinovog lika, umetnosti i putovanja, potvrđujući da "Nebraska" ostaje ne samo album, već duboko lično svedočanstvo i prekretnica u istoriji muzike.

Inače, Brus Springstin je objavio boks set od pet diskova koji nosi naziv „Nebraska ’82: Expanded Edition“.

U pitanju je riznica snimaka koji nisu bile do sada dostupne javnosti. Kolekcija uključuje proslavljene sesije „Electric Nebraska“ Springstinovog benda E Street, solo snimke sa strane (outtakes) iz tog doba i remaster originalnog albuma iz 2025. godine.

"Radikalno je drugačije od svega što sam se sećao. Mislim da će boks set biti pravo iznenađenje… jer je iznenadio i mene. Fanovima će biti zabavno da dobiju priliku da ga čuju", rekao je Springstin, prenosi njegov sajt.

Brus takođe deli uvide o boks setu u novom 13-minutnom video prilogu „Inside Nebraska ‘82: Expanded Edition“, koji je dostupan za gledanje na Springstinovom Jutjub kanalu.

"Electric Nebraska" je prvi put predstavljena početkom septembra ove godine, sa trio verzijom „Born in the U.S.A“ s kraja aprila 1982. - u kojoj je Springstina pratio Maks Vajnberg i Geri Talen.

"Izbacili smo klavijature i svirali u osnovi kao trojka. Bilo je to nešto kao pank rokabili. Pokušavali smo da "Nebrasku" dovedemo u električni svet", osvrnuo se Springstin.

Kasnije u septembru, fanovi su dobili priliku da vide Springstinov prvi ikada nastup "Nebraske" u celosti. Nikada nije išao na turneju sa originalnim albumom, pa je Springstin ponovo obradio ove pesme više od 40 godina kasnije - nudeći svež uvid kroz suptilnosti svog nastupa uživo, dok je ostao veran duhu originalnih snimaka.

Snimljen bez publike, i uz samo laganu pratnju Lerija Kembela i Čarlija Đordana, film u režiji Toma Zimnija prikazan je bez naracije, komentara ili dijaloga.

"Čuju se samo glasovi likova", kako je rekao Springstin.

Pored "Electric Nebraska" i performans filma "Nebraska", kolekcija seta "Nebraska Outtakes" otkriva Springstinove solo retkosti - uključujući više pesama sa originalnih kućnih snimaka "Nebraske", kao što su "Losin’ Kind", "Child Bride" i rana verzija numere "Downbound Train". Pesme sa jednokratne solo studijske sesije iz 1982. godine uključuju nikada objavljene naslove "Gun In Every Home" i „On the Prowl".

(Telegraf.rs)