Kako je Milan Mladenović govorio o životu, muzici, snovima, koja mu je bila omiljena knjiga

Na današnji dan, 5. novembra, kada se navršava još jedna tužna godišnjica od smrti Milana Mladenovića, jednog od najuticajnijih muzičara na ovim prostorima i frontmena legendarne grupe EKV, prisećamo se njegovih promišljanja o životu, umetnosti i snovima.  Svojevremeno, u intervjuu za RTS, čuveni roker je otvorio dušu o svojim dečačkim ambicijama, muzičkim počecima i dubokim uverenjima, čiji eho odzvanja i danas. Njegove reči ostaju trajno svedočanstvo o vremenu, duhu i ličnosti koja je oblikovala generacije.

Dečački snovi: Biti Bitls sa „Obladi Oblada” na usnama

Kao i mnogi dečaci njegove generacije, Milan je imao jednostavne, a grandiozne snove. "Ja kad sam bio mali, ja sam želeo da budem Bitls. Jedan od Bitlsa, pošto smo ja i moj najbolji drug svuda išli po ulici i pevali smo Bitlse, naročito omiljenu pesmu Obladi Oblada," ispričao je Milan, dočaravajući sliku bezbrižnog detinjstva obojenog muzikom i prijateljstvom. Ova iskrena želja za pripadanjem jednom od najvećih bendova svih vremena, nagoveštavala je njegov kasniji put ka muzičkoj zvezdi.

Preporučujemo

Književne avanture: Od Karla Maja do „Hiljadu i jedne noći”

Milanova radoznalost nije bila ograničena samo na muziku. Bio je strastveni čitalac, uronjen u svet mašte i avantura. "Ja sam čitao puno Karla Maja," započeo je, otkrivajući ljubav prema vestern romanima. Njegova čitalačka posvećenost išla je i korak dalje: "Zatim pročitao sam integralnu verziju u 10 tomova 'Hiljadu i jedne noći'." Nije krio ni naklonost prema francuskom klasiku: "A voleo sam isto da čitam Aleksandra Dimu i tako neke avanturističke knjige." Ovi izbori otkrivaju Milanovu sklonost ka herojskim pričama, bogatim svetovima i dubokim ljudskim dramama, što se kasnije odražavalo i u njegovoj poeziji.

Prvi akordi i pop-rok talasi Jugoslavije

Put ka muzici započeo je rano. "Pisao sam pesme još kao od nekog drugog, trećeg razreda osnovne škole, a neki od njih su objavljene i po nekim knjigama koje su bile zbornice tih pesama malih, je li, Sarajlija," ponosno je istakao. Presudan trenutak desio se u četvrtom razredu, kada je dobio svoj prvi instrument. "Ja sam počeo da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada je moj otac meni kupio jednu akustičnu gitaru, na kojoj je pisalo Tango." Usledilo je formalno muzičko obrazovanje: "I onda sam ja išao u neku školu gde se gde sam naučio tako neke akorde i tako da sviram i počeo sam da učim razne pesme i da se zanimam sa tim."

Kada je reč o muzičkim uticajima, Milan je bio jasan. "Od tad sam slušao uglavnom Bitlse, to me je najviše zanimalo," ponovio je svoju dečačku fascinaciju. Pored globalnih ikona, pratio je i domaću scenu: "I ono što se moglo čuti na radiju, one razne grupe koje su u to vreme harale po Jugoslaviji, to su neke pop grupe koje su se zvale Siluete, ne znam, Pro Arte, tako neke stvari čudne, tako neke stvari čudne."

Rokenrol i roditeljska podrška: Od neprihvatanja do ponosa

Prelazak na rokenrol nije bio odmah prihvaćen u porodici. "Kad sam ja počeo definitivno da se bavim rokenrolom, to se mojim roditeljima uopšte nije dopalo," iskreno je priznao Milan. Međutim, njegova upornost i posvećenost vremenom su prevagnuli: "Međutim, kako je vreme prolazilo, ja sam se polako izborio da se oni naviknu na sve to i da posle im je postalo drago što što mogu da, ne znam, da pročitaju moje ime u novinama i počeli su da mi pomažu i da me podržavaju." Ova priča o prevazilaženju prepreka i pronalaženju razumevanja u najbližem okruženju, duboko odjekuje kao univerzalna poruka o podršci i snazi snova.

Duhovni vođa i scenski identitet: Iskrenost iznad svega

Milan se u intervjuu dotakao i teme duhovnog vođstva, otkrivajući svoju autonomnu prirodu. "Pa nikad nisam imao nekog duhovnog vođu koji bi me podržavao i kome bi se ja obraćao za neke savete i tako dalje," rekao je. "Znači uglavnom sam sve sam radio i trudio se da budem nezavistan." Ova izjava oslikava njegovu urođenu nezavisnost i autentičnost, osobine koje su ga definisale i kao umetnika i kao ličnost.

Kada je upitan o osećaju na bini, Milanova iskrenost je bila očigledna. "Na bini kako kada, zavisi od uslova," objasnio je. "Ako je lepo na bini, ako je dobra bina, ako je dobra svirka i sve, ako su svi uslovi koji su potrebni da bi se čovek opustio i da bi mogao da svira i da da sve od sebe u redu, onda se ja osećam super." Ali, nije se libio da prizna i izazove: "Međutim, ako nešto nije u redu, ja postajem vrlo nervozan i mislim da se to uvek vidi kad nešto nije u redu." Milan je publiku smatrao najboljim sudijom. "Publika to najbolje zna," zaključio je, priznajući neraskidivu vezu između umetnika i onih pred kojima nastupa.

Ličnost i poreklo: Ogledalo duše i očev nos

Na pitanje o sličnosti sa roditeljima, Milan je dao promišljen odgovor. "Pa ne bi moglo to da se definiše," rekao je. "U svakom periodu kad sam ja bio klinac, prvo sam ličio malo na majku, pa sam posle više ličio na oca i tako dalje. Tako da, znam samo da imam očev nos, a sad za ostalo, ne bi se moglo znati." Kada je reč o duhovnoj sličnosti, Mladenović je ponudio metaforu. "Mislim da sam strog na majku, a da sam blag na oca." Na kraju, verovao je u unutrašnju lepotu: "Najbitnija stvar je ono što se nalazi unutra ljudi, a ne ne što se nalazi spolja. Mislim, ako je normalno da je lice ogledalo duše i tako dalje..."

Žene kao muza: "Samo pitanje sadrži odgovor"

O ulozi žena u umetnosti, Milan je imao nepodeljeno mišljenje. "Pa normalno da je istina da su žene inspirisale umetnike," izjavio je bez oklevanja. "To je... samo pitanje sadrži u sebi odgovor." Njegova umetnost, prožeta emotivnim dubinama i složenim odnosima, svedočila je o ovoj istini.

Omiljena knjiga i bekstvo u naučnu fantastiku

Kada je upitan o omiljenoj knjizi, Milan je izdvojio delo koje odražava njegovu sklonost ka alternativnim svetovima. "Uopšte, po meni, 'Leva ruka tame' od Ursule Le Guin," rekao je. Njegova ljubav prema naučnoj fantastici bila je duboko ukorenjena u potrebi za begom i širenjem vidika. "Zbog toga što naučna fantastika može da sagradi jedan potpuno novi svet koji koji ne postoji, koji je vrlo daleko i znači da nas ubaci u nešto što što može da nas izbaci iz kolotečina i otvori nam neke nove vidike, puteve, kojima možemo da, u kojima možemo da uživamo, baš zbog toga što su neobični i baš zbog toga što su tako daleki."

Poziv za povratak i rad na boljoj budućnosti: "Bay bay!"

Možda najupečatljiviji deo intervjua bila je Milanova poruka o ostanku i povratku u zemlju. U turbulentnim vremenima, njegova poruka je bila vapaj za zajedništvom i nadom. "Iz ove zemlje zauvek ne treba otići, a ako neki od nas i odu, trebalo bi da se vrate kad-tad, kad se sredi nešto ili kad kad ova zemlja postane normalna," rekao je. Njegov optimizam bio je pomešan sa realnošću: "Kad se, ili treba svi zajedno da radimo o tome da ova zemlja postane normalna, što je bilo idealno. Međutim, to je postalo vrlo, vrlo teško u u ovim uslovima."

Njegova poruka mladima bila je podsticajna, ali i razumna. "Te bih mogao da poručim svima da pokušaju da ostanu ovde i da pokušaju nešto da promene," rekao je. "A ukoliko ne mogu to da urade, ukoliko im je to onemogućeno, ukoliko ne mogu više da izdrže, da se vrate posle izvesnog vremena, kad osete da ne mogu više da izdrže tamo napolju i da počnu nešto da grade ovde." Zatim se, uz osmeh, oprostio rečima: "Baj, baj!"

Tri želje Milana Mladenovića za zlatnu ribicu

Na samom kraju intervjua, Milan Mladenović je otkrio svoje tri želje:

"E, pa moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da sam i da kažem: 'Uf, al’ sam nešto ružno sanjao!'" Ova želja, izrečena verovatno početkom devedesetih, nosi duboku težinu i nagoveštava turbulentne godine koje su usledile i koje su duboko pogodile i njega i celu generaciju.

"A druga želja bi bila da da budem zdrav i čitav jedan poduži vremenski period, znači, jedno još, jedno 40-50 godina."

"A treća želja bi bila da zaradim toliko novca da mogu da njime da pravim neke interesantne stvari, kao što je muzika, kao što je kao što je muzika. Zadržao bih se na tome."

Milan Mladenović ostaje svetionik autentičnosti i umetničke hrabrosti. Njegove reči, prožete inteligencijom, iskrenošću i dubokom humanošću, i danas nas podsećaju na važnost vere u sebe, u umetnost i u bolju budućnost.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)