Umro Fosforito

Flamenko je u žalosti. Ovog četvrtka, 13. novembra, Antonio Fernandes Dijaz, „Fosforito“, jedan od najamblematičnijih i najpoštovanijih glasova flamenka, preminuo je u Malagi u 93. godini. ABC je potvrdio tužnu vest o smrti kantaora iz Pontana, čije je ime temeljni stub u istoriji savremenog flamenka.

Kroz svoju dugu karijeru, Fosforito je bio cenjen zbog svog apsolutnog majstorstva tradicionalnih kantea i zbog svoje prirodne sposobnosti da inovira ne gubeći korene, uvek čuvajući najčistiju esenciju žanra.

Preporučujemo

Rođen u Puente Henilu (Kordoba) 1932. godine, Fosforito je od malih nogu pokazivao izvanredan talenat: snažan glas, umetničku osetljivost i neobično majstorstvo najsloženijih palosa. Već u adolescenciji je sijao na takmičenjima i festivalima, sve dok nije postao nezaobilazna figura u Španiji i inostranstvu.

Njegova afirmacija stigla je 1956. godine, kada je postigao prekretnicu koju niko nikada nije ponovio: osvojivši svih pet nagrada Nacionalnog takmičenja flamenko umetnosti u Kordobi. Od tada je njegovo ime definitivno bilo povezano sa izvrsnošću.

Nakon tog istorijskog trijumfa, njegova karijera se konsolidovala nezaboravnim snimcima i nastupima na glavnim svetskim scenama, gde je pokazao svoju posvećenost čistoti flamenka ne odričući se nepogrešive umetničke ličnosti.

Među njegovim mnogim priznanjima su Llave de Oro del Kante (Zlatni ključ Kantea), dodeljen 2005. godine, kao i Zlatna medalja za zasluge u likovnoj umetnosti i Medalja Andaluzije, nagrade koje odražavaju njegov kulturni značaj.

Majstor kome su se divili velikani flamenka

Tokom svog života delio je scenu i duboko prijateljstvo sa legendarnim ličnostima kao što su Pako de Lusija, Kamaron de la Isla, El Lebrihano ili Hose Menese. Svi oni su ga prepoznavali kao majstora i apsolutnu referencu, utičući na kasnije generacije koje i dalje u njemu vide izvor inspiracije.

Fosforito je uvek predstavljao pošten i rigorozan način razumevanja flamenka: poštovanje tradicije, interpretativnu izvrsnost i umetničku osetljivost.

Trajno nasleđe

Njegova figura je takođe ovekovečena u njegovom rodnom gradu zahvaljujući Centru za flamenko Fosforito, prostoru posvećenom očuvanju njegovog dela i širenju flamenko umetnosti među novim generacijama.

Njegovom smrću, flamenko gubi jedan od svojih najautentičnijih glasova i umetnika koji je odlučujuće doprineo uzdizanju flamenko pevanja u kategoriju kulturnog nasleđa. Njegovo nasleđe, međutim, živeće u svakom snimku, na svakoj sceni i u srcima onih koji u Fosforitu prepoznaju jednog od velikih majstora 20. veka.

(Telegraf.rs/izvor: lavozdeibiza.com)