Pesma koja je smirivala rejvere i plakala za decom Jugoslavije: Priča o hitu "Children" Roberta Majlsa

Sredinom devedesetih godina, dok je evropska dens scena bila na svom vrhuncu, ispunjena brzim ritmovima i euforičnim melodijama, pojavila se jedna numera koja je promenila sve. Bila je drugačija - melanholična, ali i puna nade; hipnotička, a opet duboko emotivna. Pesma "Children" Roberta Majlsa postala je globalni fenomen i himna jedne generacije, ali priča o njenom nastanku daleko je kompleksnija i potresnija nego što se na prvi pogled čini. To je priča satkana iz dve neočekivane inspiracije: užasa rata u bivšoj Jugoslaviji i tragične realnosti italijanske klupske scene.

Prošlo je 30 godina od kada je pesma "Children" ugledala svetlost dana (1995. godine, prim.aut), a ovo je priča o njoj.

Preporučujemo

Čovek iza muzike

Pre nego što je postao Robert Majls, bio je Roberto Končina (Roberto Concina), rođen 1969. u Švajcarskoj u porodici italijanskih imigranata. Kao dečak, sa porodicom se preselio u malo italijansko mesto Fagagna, gde je razvio strast prema muzici i naučio da svira klavir. Od 1984. godine bio je aktivan na muzičkoj sceni, radeći kao DJ u lokalnim klubovima i na privatnim radio stanicama. Uštedevši dovoljno novca, 1990. godine osniva sopstveni studio, sanjajući da stvori nešto jedinstveno.

Taj san počeo je da se ostvaruje 1994. godine, kada je komponovao melodiju koja će ga proslaviti. "Children" je bila instrumentalna numera koja je odudarala od svega što se tada puštalo. Njena osnova bila je prepoznatljiva, sanjiva klavirska deonica, praćena mekim sintisajzerima i akustičnom gitarom, stvarajući atmosferu koja je istovremeno bila savršena za plesni podijum, ali i za duboku introspekciju.

Dva lica tuge: Rat u Jugoslaviji i "masakr subotom uveče"

Ono što ovu pesmu čini legendarnom jesu njeni koreni. Prva, i najdublja, inspiracija došla je sa Balkana. Robertov otac je kao humanitarac boravio na području bivše Jugoslavije tokom ratnih devedesetih. Kada se vratio kući, sa sobom je doneo potresne fotografije dece, nevinih žrtava rata. Ti prizori su duboko pogodili mladog muzičara. Pesma "Children" (Deca) postala je njegov odgovor na taj užas - muzički vapaj i posveta svoj deci pogođenoj ratom. Melodija nosi tu tugu, ali i notu nade, kao molitvu za bolju budućnost.

Druga inspiracija bila je jednako tragična, ali mnogo bliža njegovoj svakodnevici. U to vreme, italijanska klupska scena suočavala se sa fenomenom poznatim kao "la strage del sabato sera" (masakr subotom uveče). Svakog vikenda, mladi ljudi bi nakon cele noći provedene u klubovima, iscrpljeni i često pod uticajem alkohola ili droge, sedali u automobile i ginuli u saobraćajnim nesrećama na putu kući.

Kao DJ, Robert Majls je osećao deo odgovornosti. Shvatio je da agresivna, brza muzika koja se puštala do samog kraja večeri samo podiže adrenalin, čineći povratak kući još opasnijim. Odlučio je da stvori nešto što će delovati kao "zvučni zagrljaj" na kraju noći. "Children" je dizajnirana da bude poslednja pesma u njegovim setovima - numera koja bi smirila puls, opustila atmosferu i poslala klabere kući u mirnijem, sigurnijem stanju.

Put do vrha: Od lokalnog promašaja do svetskog hita

Iako je pesma imala plemenitu misiju, njen put do uspeha nije bio lak. Prvi put je izdata u januaru 1995. godine na etiketi DBX Records, ali nije uspela da se probije na top liste. Delovalo je da će ostati samo još jedna neprimećena traka.

Preokret se dogodio kada je vlasnik etikete, DJ Joe T. Vanelli, pustio pesmu u jednom klubu u Majamiju. Te večeri, u publici se našao Sajmon Beri (Simon Berry), vlasnik uticajne britanske etikete Platipus Records. On je momentalno prepoznao potencijal pesme i potpisao je za reizdanje.

Godine 1996, "Children" je ponovo puštena u svet, i ovoga puta, eksplodirala je. Legendarni DJ BBC Radija 1, Pit Tong (Pete Tong), proglasio ju je za "Esencijalnu numeru nedelje" tri nedelje zaredom, što ju je katapultiralo u orbitu. Ubrzo je postala jedan od najprodavanijih singlova godine u Velikoj Britaniji i osvojila svet.

Pesma je postala broj 1 u više od 12 zemalja, uključujući Nemačku, Francusku, Španiju i, simbolično, Švajcarsku, gde je na vrhu provela neverovatnih 13 nedelja. Prodata je u preko pet miliona primeraka širom sveta. Ne samo da je postigla komercijalni uspeh, već je stvorila i čitav podžanr - "dream house" ili "dream trance", inspirišući bezbroj producenata da stvaraju emotivniju i melodičniju dens muziku.

Nasleđe i prerani odlazak Roberta Majlsa

Robert Majls je nastavio da stvara muziku, ali nikada nije ponovio magiju i uspeh pesme "Children". Ta numera ostala je njegovo životno delo. Nažalost, njegova životna priča završila se prerano. Nakon devetomesečne borbe sa kancerom, preminuo je 9. maja 2017. na Ibici, u 47. godini.

Ipak, njegova muzika živi. "Children" je i danas, skoro tri decenije kasnije, više od obične pesme. Ona je podsetnik na moć muzike da izrazi najdublju tugu, da pruži utehu i da, na svoj tihi način, pokuša da učini svet malo sigurnijim mestom. To je melodija rođena iz bola, koja je milionima ljudi donela radost, i koja će zauvek ostati zvučni spomenik deci rata i himna generacije koja je plesala na ivici opasnosti.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/muzikxpress)