Šta je Fredi Merkjuri zaista mislio o slavi, novcu i samoći? Njegov intervju iz 1984. dao je odgovore

Trideset četiri godine su prošle otkako je svet ostao bez glasa koji je definisao generacije. Fredi Merkjuri, neugasiva zvezda i frontmen grupe Queen, preminuo je 24. novembra 1991, ali njegova muzika, energija i mit o njemu jači su nego ikad. Bio je simbol neobuzdane kreativnosti, scenske dominacije i ekstravagancije. Ipak, iza blještavih kostima i stadionskih himni krio se čovek daleko kompleksniji i povučeniji nego što je javnost mogla i da nasluti.

U moru retkih intervjua, jedan se posebno izdvaja - razgovor koji je novinarka Lisa Robinson vodila s njim 1984. godine. U tom periodu, Queen je bio na vrhuncu, nedugo nakon objavljivanja albuma The Works i kontroverznog spota za "I Want to Break Free". Bio je to trenutak kada je Merkjuri, sa svojim prepoznatljivim brkovima i "mačo" izgledom, bio naizgled najsigurniji u sebe. Međutim, ovaj intervju pruža redak i brutalno iskren uvid u njegov unutrašnji svet, otkrivajući borbu između javne persone i privatnog čoveka.

Preporučujemo

"Mrzim intervjue" - Rat protiv medijske karikature

Intervju počinje pitanjem koje je visilo u vazduhu godinama: zašto je izbegavao medije? Njegov odgovor, izgovoren uz mešavinu nonšalancije i iskrenosti, postavio je ton celog razgovora.

"Zato što ih mrzim," rekao je, ne krijući prezir. "Jednostavno ih mrzim. Mrzim da pričam sa ljudima koje zapravo ne poznajem. Mediji su od mene stvorili sliku nekakvog čudovišta i tiranina zbog mog ponašanja na sceni. Ja sam na sceni veoma nestabilan, i to je jedini deo mene koji oni vide."

Ovom izjavom, Merkjuri je povukao jasnu liniju između umetnika na pozornici i čoveka van nje. Svestan moći medija da stvore pojednostavljenu, često iskrivljenu sliku, on je svesno birao tišinu. "Oni ne poznaju pravog mene," dodao je zamišljeno. "I mislim da niko nikada i neće." Ta rečenica, izgovorena sedam godina pre njegove smrti, danas nosi posebnu težinu, nagoveštavajući enigmatičnost koja će ga pratiti i posthumno. Bio je to večiti kontrast između čoveka Faruka Bulsare i alter-ega Fredija Merkjurija.

Život u ekstremima: Od bacanja vaza do flauntovanja bogatstva

Lisa Robinson nije se libila da ga suoči sa glasinama o njegovom temperamentu. Fredi je, sa karakterističnim šarmom, priznao svoju eksplozivnu prirodu.

"O, da, imam ispade. Ako nešto ne ide kako treba, bacam stvari. Mogao sam da uništim sobu za tri sekunde. Nekada sam to radio, ali više ne," priznao je, dodajući da je nekada uništavao hotelske sobe, pa čak i sopstveni stan. Ta praksa je, kako kaže, postala preskupa: "Postalo je malo skupo kad su sve one Lalique vaze počele da lete. Da li sam razbio Lalique vazu? Nekoliko njih."

Ova anegdota savršeno ilustruje njegovu "veći od života" personu. Njegov odnos prema novcu bio je jednako beskompromisan, što je potvrdio u jednom od najcitiranijih delova intervjua:

Robinson: "Da li si veoma, veoma bogat?"

Merkjuri: "Ekstremno sam bogat."

Robinson: "Da li voliš što si bogat?"

Merkjuri: "Naravno."

Robinson: "Šta radiš sa svojim novcem?"

Merkjuri: "Trošim ga. Razmećem se njime."

Za njega, novac nije bio cilj, već sredstvo za ostvarenje fantazija i život bez ograničenja, što je bio temelj njegove celokupne filozofije.

Anatomija benda Queen: "Novac, dušo" i složena porodična dinamika

Jedan od najfascinantnijih aspekata benda Queen bila je njihova dugovečnost, uprkos očiglednim razlikama među članovima. Merkjuri je otvoreno priznao da se privatno retko druži sa Brajanom Mejom, Rodžerom Tejlorom i Džonom Dikonom.

"Imamo veoma različite karaktere i volimo različite stvari. Ja volim da idem na balet i operu. Oni to ne vole, oni samo nastavljaju da idu na rokenrol koncerte," objasnio je.

Kada ga je Robinson pitala kako su onda uspeli da opstanu, Fredi je prvo ispalio tipičan, ciničan odgovor: "Novac, dušo."

Ipak, odmah je dodao dublju istinu koja je održavala bend na okupu: "Ispod svega toga, mi se na neki način sviđamo jedni drugima. I sviđa nam se muzika koju pravimo. To je osnova svega. Da nam se nije sviđala muzika koju pravimo, rekli bismo jedni drugima zbogom."

Opisao je njihov odnos kao odnos disfunkcionalne, ali neraskidive porodice. Svađe su bile česte, posebno sa Brajanom Mejom ("Varnice lete... Još ga nisam udario, ali ima vremena," našalio se), ali ta kreativna tenzija bila je ključ njihove magije. "Imamo četiri potpuno različite ličnosti i ega, i to stvara haos. Ali to je dobro."

Umetnička neustrašivost i saradnje koje su mogle promeniti istoriju

Fredi nikada nije dozvolio da ga žanrovske odrednice sputavaju. Njegova ljubav prema različitim muzičkim stilovima - od rokabilija u "Crazy Little Thing Called Love" do gospel uticaja Arete Frenklin u "Somebody to Love" - bila je očigledna. Nije se plašio rizika, čak i kada je to značilo komercijalni neuspeh, kao sa albumom Hot Space.

"Otišli smo u nepoznato. Prisilio sam ostalu trojicu da to urade. Sada me mrze zbog toga jer se nije prodao toliko," rekao je.

U intervjuu je spomenuo i svoje saradnje sa drugim velikanima. Govorio je o spontanom nastanku hita "Under Pressure" sa Dejvidom Bouijem u studiju u Montreuu, ali i o propaloj saradnji sa Majklom Džeksonom. Tri pesme koje su zajedno snimili nikada nisu završene. Iako nije ulazio u detalje, kasnije se saznalo da je jedan od razloga bio taj što je Majkl insistirao da u studio dovodi svoju lamu.

Na kraju, otkrio je i svoje neispunjene želje. "Voleo bih da idem u Rusiju i Kinu," rekao je, aludirajući na zemlje iza Gvozdene zavese. "Ali Rusija nas je već odbila. Misle da smo previše nestabilni i da ćemo im pokvariti omladinu. Pa, to mi i jeste posao, zar ne?"

(Telegraf.rs)