Sećanje na Mišu Aleksića: Bas koji večno odjekuje

Tihi heroj jugoslovenskog i srpskog rokenrola, pokretačka snaga i jedan od osnivača Riblje čorbe, Miroslav Miša Aleksić, napustio nas je 29. novembra 2020. godine. Njegov odlazak ostavio je neizbrisiv trag i prazninu koju je nemoguće popuniti. Ipak, kroz decenije stvaralaštva, ostavio je za sobom ne samo legendarne bas deonice, već i reči koje svedoče o neverovatnoj ljubavi i posvećenosti muzici. U jednom od svojih poslednjih intervjua, datom za Grand televiziju, Miša je sa prepoznatljivim mirom i entuzijazmom govorio o fenomenu zvanom Riblja čorba.

Tajna trajanja: "Mladići u duši" i energija koja ne jenjava

Nakon 41 godine postojanja, Riblja čorba je i dalje zvučala sirovo, energično i autentično. Na konstataciju voditeljke da i posle toliko vremena zvuče "kao sa CD-a, ako ne i bolje", te da su i dalje "mladići", Miša se skromno, ali ponosno nasmešio.

Preporučujemo

"Hvala, hvala na tom komplimentu 'mladići'... Mladići u duši," rekao je tada, sažimajući u te tri reči suštinu benda. Ta mladost duha nije bila fraza, već gorivo koje ih je pokretalo decenijama.

"Mi generalno, ono, poginemo na svakom koncertu. Znači, nema malih koncerata, nema klubova, nema, ono, bilo gde da nastupamo, nastupamo kao da sviramo pred 20.000 ili 30.000 ljudi. I to je taj entuzijazam i ta želja da ostaneš u vrhu i da pokažeš ljudima da stvarno dobro radiš to što radiš," objasnio je tada Aleksić. Za njih, bina nikada nije bila samo posao, već bojno polje na kojem su ostavljali poslednji atom snage, bez obzira na to da li sviraju u malom klubu ili na stadionu.

Koncerti za pamćenje: Od Tašmajdana do svetskih metropola

Karijera duga četiri decenije iznedrila je bezbroj anegdota i koncerata koji su postali deo urbane legende. Ipak, jedan se posebno urezao u Mišino sećanje kao prelomni trenutak.

"Meni je emotivno, generalno, najdraži prvi koncert Riblje čorbe '79. godine na Tašmajdanu. To je prvi prostor koji je Riblja čorba napunila. Bilo je 7.000 ljudi, a imali smo samo dva singla: 'Lutku sa naslovne strane' i 'Rokenrol za kućni savet'. Mi čak nismo imali dovoljno ni pesama za taj koncert, pa smo svirali i neke strane pesme. Ali to je prošlo fenomenalno," prisećao se sa ushićenjem.

Pored tog istorijskog nastupa, kao posebne je izdvojio i spektakle na Beer Fest-u, rasprodate beogradske Arene i koncert na stadionu OFK Beograda 2000. godine, koji je za njega bio "nešto potpuno drugačije". Svaki od tih događaja bio je potvrda neraskidive veze benda sa publikom, veze koja je prevazilazila generacije.

Kreativni proces i odmak od politike

Iako je Riblja čorba često bila hroničar društvenih i političkih zbivanja, Aleksić je tada istakao da su se poslednjih godina svesno okrenuli vedrijim temama. Osvrćući se na kreativni proces, objasnio je jasnu podelu uloga.

"Mi smo sledili neki Borin put po pitanju tekstova, tako da se nismo mešali nikad u tekstove, možda neke sugestije, normalno," rekao je tada, odajući priznanje Bori Đorđeviću kao glavnom liričaru benda. "U poslednje vreme izbegavamo političke pesme. Mislim da je politike svima dosta. Idemo na ljubavne pesme, idemo na neke angažovane pesme onako, o stvarima koje tište svakog od nas, to da. Ali, generalno, idemo na neku vedriju priču."

Poslednji album i neostvareni planovi

U trenutku razgovora, bend je bio u završnoj fazi rada na svom dvadesetom, jubilarnom albumu, a Miša nije krio ponos zbog kvaliteta produkcije.

"Snimamo u jako skupom studiju, i skup je studio, i samim tim rezultati su jako dobri. Mi ne želimo da snimimo CD sa laptopa, nego baš da bude kvalitet onakav kakav Čorba zaslužuje," naglasio je tada, otkrivajući da su zvuk poredili čak i sa produkcijom benda Bon Jovi. "Devet pesama je potpuno gotovo. Samo još ta jedna pesma da se uradi i da se uradi mastering i postprodukcija. Nadam se da ćemo do kraja februara imati taj jubilarni 20. CD u ruci."

Miša Aleksić je otišao, ali njegov "anđeoski glas", kako ga je jednom opisao producent Džon Mekoj, i gromoglasni bas ostaju da odjekuju. Njegova posvećenost, energija i neizmerna ljubav prema rokenrolu utkani su u svaku notu Riblje čorbe, čineći ga besmrtnim. Dokle god se budu slušale njihove pesme, sećanje na Mišu Aleksića će živeti.

(Telegraf.rs)