Kako je Džordž Majkl stvorio "Last Christmas": Genije u izolaciji, perfekcionizam i jedna fudbalska utakmica

Svakog decembra, čim padnu prve pahulje, svetom odjeknu prepoznatljivi taktovi pesme "Last Christmas". Iako nam se čini da o ovom hitu znamo sve, priča o njegovom nastanku je fascinantna mešavina neverovatnog talenta Džordža Majkla, niza nepredviđenih okolnosti na snimanju spota i humanitarnog duha koji je obeležio tu 1984. godinu.

Genije u izolaciji: Kako je Džordž Majkl stvorio "Last Christmas"

Dok su mnogi pop hitovi tog vremena bili proizvod velikih timova producenata, "Last Christmas" je bila gotovo isključivo delo jednog čoveka. U avgustu 1984. godine, dok je London goreo na letnjim vrućinama, tada dvadesetjednogodišnji Džordž Majkl se zaključao u studio Advizn (Advision).

Preporučujemo

Džordž je bio u specifičnoj fazi karijere - tek što se oslobodio lošeg izdavačkog ugovora, osećao je ogromnu potrebu za potpunom kreativnom slobodom. Rezultat je bio radikalni perfekcionizam: Džordž je sam napisao tekst, komponovao melodiju, producirao pesmu i, što je najneverovatnije, odsvirao svaki instrument koji čujete u snimku.

Inženjer zvuka Kris Porter priseća se da je atmosfera bila gotovo asketska. Džordž nije dozvoljavao nikome, pa ni menadžerima ni izdavačima, da prisustvuju snimanju. Jedini koji su smeli da uđu bili su Porter i dva asistenta, ali čak ni oni nisu smeli da taknu instrumente. Porter je kasnije otkrio da je „očajnički želeo da odsvira bar praporce (sleigh bells)“, ali je Džordž insistirao da i to uradi sam. Ta „king energy“ i odbijanje da deli zasluge stvorili su zvuk koji je istovremeno intiman i grandiozan, navodi Unilad.

Trenutak inspiracije između dva fudbalska gola

Ipak, pre nego što su instrumenti zazvučali u studiju, pesma se „rodila“ u jednom sasvim običnom porodičnom okruženju. Endru Ridžli, druga polovina grupe Wham!, svedoči o trenutku kada je magija počela.

„Bilo je to u februaru 1984. godine. Sedeli smo u kući Džordžovih roditelja i gledali fudbalsku utakmicu u emisiji The Big Match“, priča Ridžli za Smooth Radio. „Džordž je usred prenosa skočio sa kauča i bez reči otišao na sprat. Vratio se nakon sat vremena, vidno uzbuđen, sa gotovim kosturom pesme. Ono što je tada odsvirao bilo je srce onoga što danas poznajemo kao božićni klasik.“

Ledeni izazovi u Švajcarskoj: Istina o snimanju spota

Ako je pesma bila plod toplog porodičnog doma i letnjeg studijskog rada, spot je bio čista borba sa elementima. Reditelj Endi Morahan, koji je prethodno sa bendom radio na letnjem hitu Club Tropicana, želeo je da stvori savršen zimski kontrast. Plan je bio da se snima u oktobru, ali pronalaženje idealne lokacije bilo je teško dok velika snežna oluja nije „prizemljila“ ekipu u švajcarsko odmaralište Sas-Fe (Saas-Fee).

Snimanje je pratila serija bizarnih i opasnih situacija:

Zastoj u vazduhu: Tokom snimanja scena u žičari, sistem se pokvario. Čitava glumačka ekipa i snimatelji ostali su zarobljeni u kabini, viseći visoko iznad provalije punih dvadeset minuta dok kvar nije otklonjen.

Smrzavanje u potrazi za autentičnošću: Enterijerske scene snimane su u napuštenom, potpuno nezagrejanom apartmanu. Članovi benda i prijatelji su morali stalno da prave pauze kako bi se ugrejali, a njihovo drhtanje u nekim kadrovima nije bila gluma, već stvarna hladnoća.

Vino za „zagrevanje“: Scena večere je prvobitno trebalo da izgleda svedenije, sa zatvorenim flašama vina. Međutim, reditelj Morahan je želeo više realizma. Na njegov nagovor, prijatelji su otvorili flaše i počeli zaista da piju. Ta opuštenost i veselje koje vidite u spotu rezultat su činjenice da je ekipa bila pod lakim uticajem alkohola kako bi lakše podnela hladnoću i dugu noć snimanja.

Izgubljeni porodični nakit: Jedan od najvažnijih detalja u spotu je broš koji nosi devojka u koju je Džordž „zaljubljen“. Taj broš je zapravo pripadao majci Endrua Ridžlija. Tokom prvog dana snimanja, broš je nestao u dubokom snegu. Ekipa je bila očajna, misleći da je nepovratno izgubljen, ali su ga srećom pronašli tek kasnije, zakopanog ispod nanosa.

Zanimljiv je i tehnički trik sa samim Džordžom: kadrovi u kojima on posmatra grudvanje su zapravo snimci pušteni unazad, što mu daje taj specifičan, pomalo nostalgičan i odsutan izraz lica.

Decenije čekanja na tron

Uprkos tome što je pesma postala instant klasik, "Last Christmas" je držala neobičan rekord - punih 36 godina bila je najprodavaniji singl u Velikoj Britaniji koji nikada nije stigao do prvog mesta. Te 1984. godine put ka vrhu joj je presekla pesma "Do They Know It's Christmas?" projekta Band Aid.

Ipak, u tome nije bilo gorčine. Sav prihod od obe pesme te godine otišao je u humanitarne svrhe, za pomoć gladnima u Etiopiji. Pravda je zadovoljena tek 2021. godine, kada je "Last Christmas" konačno zauzela prvo mesto na britanskoj listi, i to dva puta u istoj godini.

Zašto je volimo?

Za Endrua Ridžlija, tajna nije u božićnim ukrasima, već u univerzalnoj ljudskoj priči.

„Božić je vreme velikih emocija - sreće, stvaranja novih veza, ali i tuge zbog onoga što je prošlo. Ova pesma dotiče tu tanku nit između praznične radosti i melanholije. Zato će se uvek slušati, jer svako od nas ima neko svoje 'prošlo leto' ili 'prošli Božić' koji pamti“, zaključuje Ridžli.

"Last Christmas" ostaje više od pesme - to je spomenik Džordžovom geniju i podsetnik na vreme kada je pop muzika imala i srce i svrhu.

(Telegraf.rs)