"Kultura mora da pobedi kič i šund": Tamara Rađenović o gala koncertu u Sava Centru, savetu Monserat Kabalje

Nova novogodišnja čarolija nas očekuje, budući da nas očekuje gala koncert operske dive Tamare Rađenović, koji će biti održan u ponedeljak, 29. decembra od 20 časova u Plavoj dvorani Sava Centra.

Tim povodom, razgovarali smo sa umetnicom, koja je podelila svoja očekivanja pred nadolazeći beogradski nastup.

Preporučujemo

Takođe, osvrnula se i na svoje poznanstvo sa legedarnom Monserat Kabalje, savetu koji joj je dala, kao i na druge teme.

Ali, krenimo redom.

• Šta nas očekuje na Vašem predstojećem novogodišnjem koncertu? Možete li nam otkriti detalje o repertoaru i postoji li neka posebna arija kojom ćete obradovati publiku?

Tamara Rađenović: Koncert će, kao i moji prethodni nastupi, biti koncipiran u dva tematski različita dela. Prvi deo je posvećen biserima klasične muzike, gde će publika imati priliku da čuje kompozicije velikana poput Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija. Takođe, izvešću i čuvenu Šubertovu „Ave Mariju“, koja uvek izaziva posebne emocije. Drugi deo koncerta je opušteniji i namenjen ljubiteljima filmske muzike, latino ritmova i onoga što nazivamo „world music“. Ono što bih posebno izdvojila je duet Kristine i Fantoma iz čuvenog mjuzikla „Fantom iz opere“. To je nešto čemu se publika uvek raduje, a ostatak programa neka ostane mala tajna i iznenađenje za sve koji dođu.

• Pomenuli ste „Fantoma iz opere“, a poznato je da je taj duet izuzetno zahtevan. Koliko je teško izvesti takvu numeru nakon celog koncerta?

Tamara Rađenović: Odlično zapažanje. Taj duet je izuzetno izazovan, pre svega zato što zahteva potpuno drugačiju tehniku u odnosu na klasični operski repertoar iz prvog dela. Ja konstantno treniram svoj glas kako bih mogla da napravim taj prelaz. Dodatna težina je u tome što se taj duet izvodi u drugom delu koncerta, nakon otprilike 40 minuta pevanja vrlo zahtevnih operskih arija. Zato već sada intenzivno radim na vokalnoj kondiciji kako bih ostala sveža, odmorna i tehnički precizna do samog kraja nastupa.

• Operski pevači imaju različite metode pripreme - neki čak jedu led pred nastup. Imate li Vi specifične rituale ili tajne za očuvanje glasa?

Tamara Rađenović: Moj najvažniji ritual je kvalitetan i dug san. Pred koncert mi je neophodno da se dobro naspavam i budem potpuno odmorna. Što se ishrane tiče, tu sam vrlo disciplinovana i moj jelovnik se na dan koncerta nikada ne menja: doručkujem kuvana jaja i malo jogurta, a za ručak obavezno jedem piletinu sa pirinčem i povrćem. Crveno meso uopšte ne konzumiram.Što se tiče samog glasa, ključ je u prevenciji. Tokom meseci kada vladaju virusi, trudim se da maksimalno ograničim kretanje i viđanje sa ljudima. Moji prijatelji to razumeju i veoma su pažljivi - ako neko ima i najmanji simptom prehlade, ne približava mi se. Uz to, pijem mnogo vode i održavam fizičku kondiciju, jer dobar imunitet i fizička snaga direktno utiču na funkcionisanje glasa.

• Često se smatra da operske dive ne moraju nužno biti i seks simboli, ali Vi plenite svojim izgledom i linijom. Da li je u pitanju genetika ili naporan rad?

Tamara Rađenović: Verujem da genetika igra značajnu ulogu, ali ja se ne oslanjam samo na nju. Veoma sam aktivna i treniram bukvalno svakodnevno. Fizička sprema mi je važna ne samo zbog izgleda, već i zbog izdržljivosti koja je neophodna za duge i naporne nastupe.

• Školovali ste se u Londonu i imali ste privilegiju da sarađujete sa legendarnom Monserat Kabalje. Kakav je trag ona ostavila na Vas i koji savet Vam je najdraži?

Tamara Rađenović: To su definitivno najlepši trenuci u mojoj dosadašnjoj karijeri. Njen glavni savet, koji stalno ponavljam i sebi i drugima, bio je: „Ne slušaj druge pevače, slušaj sebe.“ Često bi mi pričala kako su i njoj znali reći da neku kompoziciju ne može da otpeva, ali ona bi uvek pratila svoj unutrašnji osećaj. Učila me je da verujem u svoj glas, koji je ona nazivala „darom od Boga“, i da ga negujem kroz rad i praćenje sopstvenih instinkta.

• Odlučili ste se za solo koncertnu karijeru umesto stalnog angažmana u nekom ansamblu ili operskoj kući. Zašto? Da li je to zbog sujete koja se često vezuje za svet opere?

Tamara Rađenović: Sujeta postoji, ali to nije jedini razlog. U svetu opere se dešavaju razne stvari, ponekad i neetičko ponašanje menadžera prema pevačicama, o čemu se retko govori. Ipak, moja odluka je motivisana željom za slobodom. Danas su pevači u operskim kućama često podređeni samom delu, dok je u „zlatno doba“ opere publika išla u teatar da sluša specifična imena, poput Marije Kalas ili Pavarotija. Želim da gradim sopstveni brend, svoje ime i da imam luksuz da sama biram repertoar koji mi najviše leži i koji najviše volim da izvodim.

• Bilo je reči o Vašem učešću na Evroviziji ispred Crne Gore, pogledu na slovenački primer operskog vokala na tom takmičenju. Kakve su Vaše ambicije po tom pitanju?

Tamara Rađenović: Istina je, imala sam pozive iz Crne Gore u vezi sa tim. Međutim, to je ogroman projekat za koji trenutno, zbog brojnih obaveza, jednostavno nemam vremena. Ta ideja mi jeste interesantna, ali bih morala biti sigurna da se predstavim na način koji zadržava moj umetnički nivo. Eksperimentisanje sa pop muzikom mi nije strano, ali to mora biti urađeno veoma kvalitetno.

• Možete li nam ispričati neku privatnu anegdotu o Monserat Kabalje? Kakva je ona bila van svetla pozornice?

Tamara Rađenović: Bila je neverovatno duhovita i autentična. Imala je taj pravi katalonski temperament - znala je da bude vrlo oštra, drska i ljuta ako nešto ne otpevam kako treba, ali bi bila u suzama i beskrajno nežna kada bi joj se nešto svidelo. Zanimljivo je da je stalno pila Koka-Kolu iz limenke, bez obzira na sve priče o tome koliko je to štetno za zdravlje i glas. Bila je veoma vezana za porodicu; bratovljeve ćerke su je pratile na svakom nastupu i brinule o njoj kao da su njena deca.

Foto: Telegraf.rs

• Pomenuli ste i boravak u njenoj kući u Barseloni?

Tamara Rađenović: Da, imala sam tu čast da kod nje uzimam časove u njenom domu, blizu čuvenog Trga Španije (Plaza de España). Takođe sam blisko sarađivala sa njenim bratom Karlosom, koji je bio vrhunski menadžer i vodio karijere legendi poput Plasida Dominga i Hosea Karerasa. I danas, nakon što nas je Monserat napustila, u kontaktu sam sa njim i uvek ga posetim kada sam u Barseloni.

• Ljubitelj ste muzike sedamdesetih i osamdesetih, a roditelji Vas već pitaju kada ćete snimiti album. Razmišljate li o duetu sa nekim iz pop ili rok sveta?

Tamara Rađenović: Roditelji me zaista stalno kritikuju i pitaju „šta čekaš sa albumom“. Što se dueta tiče, već sam imala sjajno iskustvo na otvaranju „Barskog ljetopisa“ sa Nikolom Radunovićem iz grupe Perper. Izveli smo pesmu „Goro moja“ i taj video je bio najgledaniji u Crnoj Gori tog meseca. Taj spoj klasičnog glasa i pop muzike je nešto što mi se dopada, baš kao što je Monserat uradila sa Fredijem Merkurijem u onom čuvenom hitu „Barcelona“. Nadam se da ću uskoro naći vremena da se ozbiljnije posvetim albumu.

• Da li Vas privlači gluma? Mnogi operski pevači danas se snalaze i pred kamerama u serijama i filmovima.

Tamara Rađenović: Veoma! Gluma mi je izuzetno privlačna. Iako su nas na akademiji učili da se fokusiramo na jednu profesiju kako bismo je radili vrhunski, ne bih propustila priliku da glumim u nekom dobrom filmu. Veliki sam fan filmova o Džejmsu Bondu i moja velika želja bi bila da otpevam naslovnu numeru za Bonda ili čak dobijem ulogu u takvom filmu.

• Tokom boravka u Londonu, da li ste sreli neke od pop zvezda, poput Madone ili Lejdi Gage?

Tamara Rađenović: Nažalost, nisam ih sretala lično. Propustila sam koncert Lejdi Gage u Londonu, što mi je veoma žao jer je pratim od samog početka i fascinirana sam njenom evolucijom u umetnosti. S druge strane, gledala sam Madonu na Jazu u Budvi tokom njene „Sticky & Sweet“ turneje. To je bio ogroman spektakl i koncert za pamćenje.

• Imate li planove da se u budućnosti bavite edukacijom ili organizacijom festivala?

Tamara Rađenović: Ambicije za sopstveni operski festival u regionu apsolutno postoje, jer mislim da nam to nedostaje. Što se tiče profesorskog rada, to je izuzetno odgovoran posao koji zahteva godine iskustva, ali u budućnosti se vidim i u toj ulozi. Za sada, ipak, moj prioritet je solistička karijera.

• Kakva je Tamara Rađenović privatno, kada se svetla ugase?

Tamara Rađenović: Rekla bih da sam veoma optimistična i pozitivna osoba. Volim život, volim da putujem i uživam u umetnosti u svim njenim oblicima, ne samo u operi. Često idem u pozorište, pratim rad kolega i verujem da umetnost ima moć da učini svet boljim mestom.

• Pomenuli ste i predstavu „Slavna Florens“ u Podgorici?

Tamara Rađenović: Da, gledala sam tu predstavu u Gradskom pozorištu u režiji Dubravke Drakić. Sjajno je odigrana uloga Florens Foster Dženkins. Kao profesionalcu, bilo mi je posebno zanimljivo da vidim koliko je zapravo teško glumici koja zna da peva da namerno peva „falš“ i izvede to na tako ubedljiv način.

• Da li postoji neka svetska dvorana koja je Vaš san?

Tamara Rađenović: Moja najveća želja je Rojal Albert Hol u Londonu. To je dvorana koja ima posebnu magiju. Naravno, tu je i milanska Skala. Iako sam trenutno fokusirana na koncerte, volela bih da u tim dvoranama jednog dana radim i velike operske produkcije.

• Pomenuli smo operu „Karmen“. Da li sebe vidite u toj ulozi?

Tamara Rađenović: „Karmen“ je uloga za mecosopran, a ja sam sopran, tako da moj glas trenutno ne odgovara toj roli u celosti. Ipak, izvodim određene delove iz te opere koji mi leže. Videćemo šta budućnost donosi, možda se i moj glas vremenom promeni, ali trenutno uživam u ovom lirskom repertoaru koji izvodim.

• Za kraj, može li kultura pobediti kič i šund koji su sveprisutni?

Tamara Rađenović: Kultura ne samo da može, već mora da pobedi. Ključ je u istrajnosti i žaru kojim se bavite umetnošću. Ne smemo se povoditi za masom. Sigurna sam da i kod nas postoji velika kritična masa ljudi koja prepoznaje i želi kvalitetan sadržaj. Mi umetnici smo tu da im taj kvalitet pružimo i da ponosno koračamo našim putem.

(Telegraf.rs)