Ne drži koncerte, nema skandale, potpuna je enigma: Kako je Enja, kraljica koja ne želi krunu, osvojila svet

U dvorcu Manderlej, južno od Dablina, u sobi sa pogledom na maglovito Irsko more, sedi žena koja je prodala više albuma nego Metalika, Nirvana ili Kanje Vest. Nema Instagram profil, ne snima "storije" iz kuhinje, nije bila na turneji od 1982. godine i verovatno je ne biste prepoznali u supermarketu. Ona je Enja (Enya) - muzički fenomen koji je redefinisao pojam slave u 21. veku, dokazavši da se svet može osvojiti i iz potpune izolacije.

Ima brojne hitove kao što su "Orinoco Flow (Sail Away)," "Only Time", "Caribbean Blue", "May It Be", "Anywhere Is" i druge.

Preporučujemo

Ovo je priča o njoj.

Koreni u keltskom sutonu: Od Ejtne do Enje

Priča o Enji počinje u Gvidoru, u okrugu Donegal, gde se govori irski gelski i gde vetar sa Atlantika diktira tempo života. Rođena kao Eithne Pádraigín Ní Bhraonáin 17. maja 1961. godine u porodici muzičara, bila je jedno od devetoro dece. Njeni roditelji su svirali u plesnom bendu, a braća i sestre su osnovali Clannad, grupu koja je spojila tradicionalnu irsku muziku sa modernim popom.

Mlada Ejtne se pridružila porodičnom bendu početkom osamdesetih, svirajući klavijature i pevajući prateće vokale. Međutim, dok je porodica težila jasnijem folk-rok zvuku, Ejtne je u svojoj glavi čula nešto drugo - slojeve, ehoe, katedralnu akustiku. Tu na scenu stupa Niki Rajan, tadašnji menadžer Clannada, koji je prepoznao njen vizionarski potencijal. Kada je Niki rekao bendu da Ejtne zaslužuje da bude u centru pažnje, došlo je do raskida koji je trajno podelio irsku muzičku scenu. Ejtne je napustila porodicu i preselila se kod Nikija i njegove supruge Rome Rajan. Bio je to početak trijumvirata koji će trajati decenijama.

Laboratorija zvuka: 500 glasova jedne žene

Ono što Enju izdvaja od bilo kog drugog izvođača je njen radni proces. Ona nema bend. Ona nema spoljne producente. U studiju "Aigle" (što na francuskom znači Orao), ona, Niki i Roma kreiraju sonične pejzaže koji su matematički precizni, a emocionalno eterični.

Njen zaštitni znak je "multi-vocal" tehnika. Enja ne koristi sintisajzere da bi simulirala hor. Ona snima sopstveni glas iznova i iznova, hiljadama puta. Za jednu pesmu, ona može snimiti i do 500 vokalnih traka koje se potom pedantno slažu jedna preko druge. Rezultat je taj čuveni "zid zvuka" koji zvuči kao da hor anđela peva u savršenoj harmoniji, a zapravo je to samo jedna žena i njena beskrajna strpljivost.

Zbog ove kompleksnosti, Enja nikada nije održala koncert. "Kako da izvedem pesmu koja se sastoji od 300 mojih vokala uživo?", pitala je novinare. "Mogla bih da unajmim hor, ali to više ne bih bila ja. To ne bi bio taj zvuk." Taj nedostatak nastupa uživo samo je dodatno podstakao misteriju koja je okružuje.

Dvorac Manderlej: Tvrđava od 100 miliona evra

Dok njeni savremenici troše milione na luksuzne vile u Los Anđelesu, Enja je 1997. godine kupila dvorac iz 19. veka pod nazivom Victoria Castle (pobedivši u licitaciji svog komšiju Bona Voksa iz grupe U2), preimenovala ga u Manderley (po uzoru na imanje iz romana "Rebeka" Dafne di Morije) i pretvorila ga u svoju neosvojivu tvrđavu.

Njen život u dvorcu je tema urbanih legendi. Priča se da živi u gotovo potpunoj tišini, okružena vojskom mačaka. Poznato je da je opsednuta bezbednošću - što nije bez razloga. Godine 2005. provalnik je upao u njen dom, vezao sluškinju i satima tražio Enju, koja se na sreću zaključala u "sigurnu sobu" (panic room) dok nije stigla policija. Od tada, dvorac je opremljen najmodernijim senzorima i visokim zidovima, čineći je najčuvanijom umetnicom na svetu.

Enja nikada nije bila udata, nema dece, i retko se viđa na javnim događajima. "Muzika je moja prva ljubav, moja beba i moj muž", rekla je jednom.

"Moj privatni život je moja najveća dragocenost. Bez te tišine i mira, ja ne bih mogla da stvaram muziku koju ljudi vole. Ja nisam zvezda, ja sam samo medijum za te melodije", kaže ona.

Milioni bez skandala

Brojke koje prate Enju su zapanjujuće. Prodala je preko 75 miliona albuma. Osvojila je četiri Gremi nagrade i bila nominovana za Oskara (za pesmu "May It Be"). Njen album A Day Without Rain postao je nezvanični saundtrek nade nakon napada 11. septembra u SAD, prodavši se u više od 15 miliona primeraka bez ijednog dana turneje.

Zanimljivo je da Enja, uprkos ogromnom bogatstvu koje se procenjuje na preko 100 miliona evra, živi relativno skromno u okvirima svoje "zlatne izolacije". Ne kupuje jahte, ne pojavljuje se na crvenim tepisima osim ako ne mora, i retko je viđena u javnosti.

U karijeri bez skandala, Enja je doživela dva neočekivana globalna vrhunca. Prvi je bio 2001. godine, kada je njena pesma "Only Time" postala nezvanična himna utehe nakon terorističkih napada 11. septembra u Njujorku. Ljudi širom sveta su uz njene nežne vokale pokušavali da pronađu mir u haosu. Album A Day Without Rain postao je jedan od najprodavanijih albuma decenije, a Enja je sav prihod od singla donirala porodicama žrtava.

Drugi momenat bio je poziv Pitera Džeksona da napiše pesmu za "Gospodara prstenova". Pesma "May It Be", otpevana delom na engleskom, a delom na izmišljenom vilenjačkom jeziku (Kvenija), donela joj je nominaciju za Oskara i status kultne figure u svetu epske fantastike. Roma Rajan, njena tekstopiskinja, čak je izmislila potpuno novi jezik, "Loxian", koji je Enja koristila na kasnijim albumima, čime su dodatno učvrstile svoju poziciju van granica uobičajenog pop sveta.

Finansijska imperija izgrađena na miru

Zanimljiv je ekonomski aspekt Enjine karijere. U industriji koja se danas oslanja na strimove i prodaju ličnog brenda, Enja je "stara škola" koja i dalje prodaje fizičke diskove. Njena neto vrednost procenjuje se na preko 120 miliona evra. Ona je bogatija od Mika Džegera (u nekim fazama) i mnogih mlađih zvezda koje svakodnevno promovišu energetska pića i odeću na Instagramu.

Njeno bogatstvo dolazi iz čiste lojalnosti publike. Enjini fanovi ne traže od nje da bude "in". Oni traže da ona ostane ista - tačka mira u previše glasnom svetu. Ona ne prati trendove; ona je žanr za sebe. Često je svrstavaju u New Age, ali ona taj termin odbacuje, nazivajući svoju muziku jednostavno "Enja".

Zašto je i dalje volimo?

U eri digitalne buke, Enja nudi utočište. Njena muzika se ne sluša u klubovima; ona se sluša u trenucima tuge, meditacije, porođaja ili opraštanja. Postala je sinonim za "New Age" muziku, iako ona sama taj termin ne voli.

Ono što Enju čini  jednomo od najzanimljivijih i najintrigantnijih ličnosti muzičke industrije je činjenica da je dokazala da se može biti globalna superzvezda pod sopstvenim uslovima. Ona nije prodala svoju privatnost za klikove. Ostala je verna svojoj viziji, dvorcu i tišini, dokazujući da najglasniji uspeh često dolazi iz najtiših soba.

Kada se svet sledeći put zapita gde je nestala Enja, odgovor je uvek isti: ona je tamo gde je oduvek i bila - u svom dvorcu, slažući stotine svojih glasova u savršenu harmoniju, dok svet napolju pokušava da uhvati korak sa njom.

(Telegraf.rs)