Zoran Predin, intervju: O Arsenu, Gabi, Matiji, Balaševiću, zašto je pesma "Praslovan" i dan danas aktuelna

Poznati muzičar Zoran Predin ponovo će biti gost Beograda. Ovog puta, u mts Dvorani održaće koncert pod nazivom "Zoran peva Arsena", i to 26. februara, s početkom od 20 časova, gde će izvoditi pesme legendarnog Arsena Dedića i numere koji je legendarni Šibenčanin posebno poštovao.

To neće samo biti Zoranov omaž Arsenu, već i Gabi Novak i Matiji Dediću, koju su nas, nažalost, napustili.

Preporučujemo

Sa gospodinom Predinom razgovarali smo o novom nadolazećem beogradskom koncertu. Naravno, i o Arsenu, Gabi, Matiji, ali i Đorđu Balaševiću.

Osvrnuli smo se i na legendarnu pesmu sastava Lačni Franz "Praslovan", snimanje pesme "Za milion godina" tokom osamdesetih, za potrebe projekta YU Rock misija, na sastav Analogna rasa, u kojem su članovi Zoran Predin i Nikola Čutura Čuturilo,

• Za početak, šta publika može da očekuje od Vašeg novog koncerta "Zoran peva Arsena"? Da li ste već pripremili set-listu pesama? Kakvo mišljenje imate o Beogradu, da li neki poseban beogradski koncert, ili neki drugi na području Srbije posebno pamtite?

Koncertni program Zoran peva Asena predstavlja Arsenove iznadvremske glazbene bisere u modernijim aranžmanima. Istoimeni album je bio 2020 najprodavaniji album u regionu. Probudio je veliki interes kod Arsenove verne publike, a pogotovo u mlađm generacijama, koje ga sada po prvi put ozbiljnije slušaju. Set lista je sastoji se i od nekih pesama autora koje ja Arsen osobno vrlo poštivao. U svojoj, sada već 46 godišnjoh karieri najmanje 40 puta sam nastupio u Beogradu i po drugim srpskim mestima. Pevao sam rock, romski etno, gypsy swing, šansone i blues. Svi su koncerti bili na svoj način posebni.

• Prepostavljam da ovo neće biti samo sećanje na Arsena Dedića, već i na Gabi Novak i Matiju Dedića…

Na žalost ste u pravu. Prošla godina mi je odnela i Matiju i Gabi. Mogu se pohvalit, da sam bio primljen u krug njihovih osobnih prijatelja, pa mi jako teško pada, da sam za samo deset godina ostao bez njih. Ovogodišnji koncerti Zoran peva Arsena omaž su celoj porodici Dedić. U programu pevam pesme, koje posvećujem svakome posebno.

• Arsenov opus jeste ogroman i ima veliki značaj na kulturu ovih prostora. Da li Vi imate neku Arsenu pesmu koja Vam je favorit? Ako da, zašto baš ta pesma?

Imam nekoliko favorita. Tvoje nežne godine, Kuća pored mora, Otkako te ne volim …. Zašto baš te pesme, objasnit ću kroz najave na koncertu.

• Sa Arsenom, kao i sa celom porodicom Dedić, Vas vezuje dugogodišnje prijateljstvo. Da li možete da se prisetite ne anegdote sa Arsenom, Gabi ili Matijom?

S njima nije bilo nikad dosadno. Sećam se osebujnog načina Arsenovog šofiranja njegovog srebrnog BMW po slovenačkim cestama. Sećam se dueta s Gabi s pesmom Odlazak u Podgorici, kad sam imao u glavi samo jednu misao: Da me sada tata vidi. Sećam se kako je Matija za vreme koncerta na laptopu sakrivenom ispod klavira gledao košarkašku utakmicu.

• Postoji i ona čuvena anegdota sa Arsenom, nešto sa frižiderom , koja je baš urnebesna. Ispričali ste je u filmu "Praslovan", da li možete da je se prisetite i za nas?

Tu anegdotu može samo crtež objasnit. Arsen je izumio Perpetuum Mobile i nacrtao ga flomasterom na moj fižider. U filmu Praslovan Slobodana Maksimovića je to majstorski snimljeno.

• Tu je i čuvena anegdota sa snimanja pesme "Za milion godina", u okviru projekta YU Rock misija za Live Aid 1985. godine. Kada su Vas i Vladu Divljana razdvojili na kraju. Da li možete da se prisetite i ove anegdote za naš portal?

Sećanja na snimanje te pesme su lepa i nezaboravna. Vlada i ja hteli smo u refrenima nadgraditi pesmu sa osebujnom interpretacijom, kako je to napravio Springsteen u pesmi We are The World. No, dežurni producent nije imao razumevanja za naš umetnićki doprinos, pa nas je izbacio iz audio snimanja, ali posle vratio na video snimanje. Sve ostalo se fino gleda u filmu Praslovan.

• Film "Praslovan" je stvarno jedna obimna riznica Vašeg rada, gde se svašta moglo saznati. U ovom ostvarenju govorio je i Đorđe Balašević, koji Vas je baš ishvalio i pesmu "Praslovan". Da li Vi imate neku zanimljivu anegdotu sa Đoletom, da li neku njegovu pesmu posebno volite i da li možda postoji ideja da nekad Vi održite koncert gde će te pevati Balaševićeve pesme. Tipa "Zoran peva Balaševića”.

Priznajem, da sam razmišljao o tome. Činjenicu, da ja sporo govorim, Đole mi je objasnio, da je to zbog toga jer mi je baka iz Vojvodine, pa sam i ja malo Lale. A pošto sam rođeni Mariborčanin; Đole je jako voleo Maribor; a Maribor je zapravo luka Panonskog mora, mi smo zapravo bili sunarodnjaci. Jednom smo se sreli u Ljubljani na ulazu u veliki trgovski centar. U rukama je držalo listu odjeće koju mora kupit svojoj supruzi i čerkama. Kakav je to bio poduhvat, ne moram vam objašnjavat, zar ne?

• Kada smo kod pesme "Praslovan", kako je ona nastala? I koliko je, po Vama, ova pesma aktuelna i dan danas?

Još je uvek svi pevaju sa mnom, tako da očigledno aktuelna i danas. Na žalost. Pesma peva o ljudima bez kičme, koji se prevrću kroz vreme iz jednog uverenja u novo uverenje, isključivo zbog vlastitog đepa. Moji su Praslaveni u osamdesetima bili pokvareni komunisti, potom lažni demokrate, a danas nacionalistićki kriminalci.

• Šta mislite o današnoj novokomponovanoj muzici? Da li ste za uvođenje poreza za kič i šund? Da li verujete da neka lepa, romantična vremena mogu ponovo da se vrate?

Ja te muzike ne slušam. Porez na kič i šund? Ne. Neka svako sluša što voli. Ispod radara osrednih medija, nova vremena su već tu. Slušajte Kralja Čaćka. Ima puno dobre muzike, samo treba si uzet malo vremena i pretražit internetne portale.

• Da li ima nekakvih novina što se tiče Analogne rase? Nove pesme, novi nastupi? Da li postoji ideja da se ponovo okupi Lačni Franz? Šta ima novo kod Vas, osim koncerta "Zoran peva Arsena"?

Duo Analogna rasa, Nikola Čuturio i ja imamo u poćetku aprila u Sloveniji kratku turneju, da probudimo interes za jesenje koncerte celog benda. Bend i brend Lačni Franz je u zabetoniranoj penziji, ali naše pesme sada izvodim sa svojim Zoran Predin Bendom, tako, da su još uvek žive i dostupne. Nadam se pozivu u Nišvil ove godine. Već dugo nisam bio. Moj treći roman Cirkus Astralis ovih dana promoviram po Istri. Dok još uvek ćekam poziv nekog srpskog izdavaća, roman je preveden na engleski, pa se već radujem belosvetskog interesa. U martu idem na ZnaDu Fest u Dubrovnik, pa posle sa fimom Praslovan u Sofiju, a u maju imam dva kantautorska giga u Švedskoj. Pišem četvrti roman i spremam album Tragovi u sjeti 3 posvećen Matiji Dediću.

(Telegraf.rs)