Izvodio je nemoguće: Čovek zbog kojeg se Mocart preznojavao i na kojeg je bio besan - "On je robot i šarlatan"

Beč, Badnje veče 1781. godine. Dok je sneg prekrivao prestonicu Habzburške monarhije, u palati cara Jozefa II odigrao se "revolveraški obračun" kakav svet klasične muzike do tada nije video. Na jednoj strani - nekadašnje čudo od deteta i muzički velikan, Volfgang Amadeus Mocart. Na drugoj - "čelični čovek" i "otac i kum klavira" iz Italije, Muzio Klementi. Ulog? Titula najboljeg pijaniste Evrope.

U istoriji muzike navikli smo da na Mocarta gledamo kao na nedodirljivog boga, genija kojem su note padale s neba bez truda. Međutim, čak i bogovi imaju svoje strahove. Za Mocarta, taj strah je imao ime i prezime: Muzio Klementi.

Preporučujemo

Susret titana u carskoj dvorani

Car Jozef II, poznat kao veliki poklonik umetnosti, ali i čovek koji je voleo dobru zabavu, odlučio je da priredi pijanistički duel. Bila je to neka vrsta preteče današnjih "battle" takmičenja. Pozvao je Mocarta, koji je tada bio u jeku svoje bečke slave, i Klementija, koji je upravo stigao sa trijumfalne turneje po Parizu.

Pravila su bila jednostavna: svako će izvesti svoje najteže kompozicije, a zatim će morati da improvizuju na teme onog drugog.

Klementi je nastupio prvi. Ono što je usledilo šokiralo je prisutne. Njegovi prsti su se kretali brzinom koju je tadašnja tehnika klavira jedva pratila. Izveo je sonatu u B-duru, ispunjenu "dvostrukim trećinama" i brzim oktavama - tehničkim figurama koje su u to vreme smatrane gotovo nemogućim za izvođenje. Klementi nije samo svirao - demonstrirao je fizičku nadmoć nad instrumentom.

Mocartov odgovor: Poezija umesto gimnastike

Kada je došao red na Mocarta, on je izabrao drugačiju taktiku. Umesto da pokušava da nadmaši Klementija u "gimnastici", Mocart je udario tamo gde je bio najjači - u srce. Njegove improvizacije bile su prepune prelepih melodija, elegancije i onog čuvenog "pevačkog" tona po kojem je bio poznat.

Car, suočen sa dva potpuno različita sveta, doneo je diplomatsku odluku: Rezultat je nerešen.

Mocart je bio besan na Klementija

Iako je zvanično bilo nerešeno, Mocart je ovaj duel doživeo kao lični poraz. Njegov ego, jednako veliki kao i njegov talenat, bio je uzdrman. Godinama nakon toga, Mocart je u pismima svom ocu Leopoldu sipao gorčinu na račun Klementija.

"Klementi je običan 'mechanicus' (robot)", pisao je Mocart. "On nema ni trunke ukusa ili osećaja. On je puki šarlatan."

Istoričari muzike danas veruju da je Mocartova agresija bila čist odbrambeni mehanizam. On je prepoznao da Klementi poseduje tehničku veštinu koju on sam ne može da dostigne. Klementi je bio "Otac klavira" - čovek koji je prvi shvatio da klavir nije samo tiši harpsikord, već moćna mašina koja zahteva novu vrstu pijanizma.

Zanimljivo je da je Klementi, s druge strane, bio pun hvale za Mocarta. Godinama kasnije priznao je da nikada ranije nije čuo nikoga da svira sa toliko duha i gracioznosti, te je čak pod uticajem tog duela počeo da piše "pevnije" kompozicije.

Nasleđe: Ko je zapravo pobedio?

Iako je Mocart ostao zapamćen kao veći kompozitor, Klementi je taj koji je oblikovao modernu klavirsku tehniku. Bez njegovih vežbi i inovacija, pitanje je da li bi Betoven ikada mogao da napiše svoje najteže sonate. Klementi je bio "Iron Man" svog vremena, čovek koji je pomerio granice ljudskih mogućnosti.

Ovaj istorijski duel nam i danas, vekovima kasnije, postavlja isto pitanje: Šta više cenimo u umetnosti?

Da li je to savršena tehnička preciznost koja nas ostavlja bez daha, ili je to emocija koja nas natera da zaplačemo?

U svetu gde tehnologija danas može da odsvira bilo koju notu brže od bilo kog čoveka, debata između Klementija i Mocarta aktuelnija je nego ikada.

A za koga biste vi glasali u ovom duelu? Za "robota" sa čeličnim prstima ili za "anđela" sa napaćenom dušom?

Ko je bio Muzio Klementi?

Iako njegovo ime danas možda ne izaziva istu reakciju kod šire publike kao imena Mocarta ili Betovena, Muzio Klementi (1752-1832) bio je prava „rok zvezda“ svog vremena. Italijan koji je osvojio London, Klementi nije bio samo virtuoz na dirkama, već i vizionar koji je definisao moderan način sviranja klavira, ali i čovek koji je od muzike napravio ozbiljan biznis.

Rođen u Rimu kao Muzio Filipo Vinčenco Frančesko Saverio Klementi, svoj talenat je pokazao toliko rano da ga je otac, uz podršku britanskog mecene sera Pitera Bekforda, poslao u Englesku na dalje usavršavanje. Bekford je praktično „kupio“ Klementijeve usluge na sedam godina, obezbedivši mu uslove za rad na seoskom imanju u Dorsetu, gde je mladi umetnik provodio i po osam sati dnevno vežbajući.

Kada se konačno preselio u London, Klementi je postao senzacija. Njegov stil bio je nov, snažan i tehnički superioran u odnosu na sve što je tadašnja publika čula.

Jedan od najpoznatijih trenutaka u njegovoj karijeri, kao što smo već pisali, dogodio se 1781. godine u Beču. Na poziv cara Jozefa II, Klementi je učestvovao u klavirskom dvoboju sa niko drugim do Volfgangom Amadeusom Mocartom. Iako je car proglasio „nerešen ishod“, Mocart je u privatnim pismima bio prilično oštar prema Klementiju, nazivajući ga „običnim mehaničarem“.

Ipak, Klementi je na Mocarta ostavio veći uticaj nego što je ovaj želeo da prizna - glavna tema Mocartove uvertire za Čarobnu frulu neodoljivo podseća na jednu od Klementijevih sonata izvedenih te večeri.

Klementijev stvarni legat leži u njegovoj pedagoškoj školi. Razvio je tečni, tehnički savršen legato stil koji je preneo na generacije pijanista. Među njegovim učenicima bili su Džon Fild i Karl Černi, a njegov uticaj se jasno prepoznaje u delima Frederika Šopena.

Možda najfascinantnije je to što je Ludvig van Betoven bio njegov veliki obožavalac. Betoven je smatrao da su Klementijeve sonate mnogo bolja literatura za učenje od Mocartovih, a njihova dramatičnost direktno je uticala na Betovenov sopstveni kompozitorski izraz.

Klementi je bio svestrani preduzetnik. Shvativši da budućnost leži u instrumentu koji se neprestano razvijao, počeo je da proizvodi sopstvene klavire pod brendom „Clementi & Co.“. Njegovi instrumenti bili su cenjeni širom Evrope zbog bogatog tona.

Kao izdavač, bio je zaslužan za očuvanje dela svojih savremenika, ali i starijih majstora, čime je direktno oblikovao repertoar klasične muzike koji poznajemo danas.

Iako je u svoje vreme po slavi stajao rame uz rame sa Hajdnom i Rosinijem, Klementijeva popularnost je tokom 19. i 20. veka nepravedno izbledela, ostavši svedena na njegove obrazovne kompozicije („Gradus ad Parnassum“). Ipak, savremena muzikologija ga ponovo otkriva kao ključnu figuru bez koje bi razvoj klavirske muzike, kakvu danas poznajemo, bio nezamisliv.

Muzio Klementi nije bio samo svedok istorije muzike - on ju je, iz svog londonskog kabineta, aktivno stvarao.

(Telegraf.rs/izvor: Instagram/classicalmusicreel/Wikipedia/Muzio Clementi)