Gile, Električni orgazam: O "Paket aranžmanu", Čavketu, kako je nastala pesma "Igra rokenrol cela Jugoslavija"

Grupa Električni orgazam bila je veoma aktivna poslednjih meseci. Najpre je objavljeno reizdanje kultnog albuma „Zašto da ne?“ (u saradnji PGP RTS-a i Jugoton/Croatia Recordsa), a ubrzo potom bend je predstavio i novi studijski materijal pod nazivom „U magli sjaj“ (Jugoton/Croatia Records).

Tim povodom razgovarali smo sa frontmenom benda, Srđanom Gojkovićem Giletom. Osim o aktuelnim izdanjima, sa pevačem i gitaristom Električnog orgazma podsetili smo se i radova na filmu „Kako je propao rokenrol“, nastanka legendarne pesme „Igra rokenrol cela Jugoslavija“, čuvenog „Paket aranžmana“, kao i uspomene na nekadašnjeg bubnjara Gorana Čavajdu Čavketa.

• Dobar dan, Gile. Pre svega, čestitke na lepom povodu - reizdanju albuma „Zašto da ne?“. Zbog čega ste izabrali baš taj album za ponovno objavljivanje?

Gile: U zadnjih, ne znam, koliko godina, jedno 5-6-7, svake godine izdamo po jedan album kome je 40 godina. Ovo reizdanje je zapravo izašlo pred kraj prošle godine u Hrvatskoj, pa malo zbog jel' da, uvoz, carina, birokratija, tek sad stigao do Srbije. To je bila godina u kojoj Orgazam nije imao album koji slavi 40 godina, i onda je bilo „hajmo onda sad neki koji je malo mlađi“, i koji bi to bio. I onda sam pre svega potaknut činjenicom da sam na Discogsu video da je to najskuplji album Električnog orgazma i da se prodaje za 200 evra, shvatio da je verovatno za tim najveća potražnja i da ljudi jel' da, ne mogu da dođu do tog albuma tako lako ili mogu, ali da ga skupo plate. Tako da je to možda bio kao neki prvi impuls kao da predložim Croatia Records-u i PGP-u da naprave tu saradnju i da ploča ponovo bude u prodaji.

• Imate li svog favorita ili neku omiljenu pesmu sa ovog albuma?

Gile: Album je nekako rađen kao neka celina. Ja u stvari uglavnom tako radim albume, više nije to kao neki skup singlova ili pesama nego više kao kad odeš u bioskop pa gledaš neki film onako sve... ja ja mislim da je najbolje da slušaš album od početka do kraja. Tako da nemam sad neku omiljenu, mogu da kažem da je publika izabrala svoje omiljene dve pesme, to su koje su postale najveći hitovi, to su „Daj mi tako jak“ i „Spojimo se sad“ sa ovog albuma, to su i dve pesme koje su jedine u stvari još od tad konstantno ostale u repertoaru benda za koncertne nastupe.

• To je ujedno i poslednji album na kojem je svirao Čavke. Kako ga pamtite?

Gile:  Čavke je bio stvarno fantastičan, zanimljiv, duhovit, komunikativan lik, na neki način je bio kao neki dobri duh Električnog orgazma. Pre svega ga pamtim po tom nekom privatnom druženju. Ja sam njemu bio venčani kum, onda je on meni bio na krštenju kum, tako da smo bili ono dvostruko kumstvo smo imali. I uvek kad ga se setim mi se nekako osmeh na licu pojavi pre svega zbog te njegove takve takvog duha, veselog i zabavnog.

• Nedavno je obeleženo i 45 godina od izlaska „Paket aranžmana“. Kako se danas sećate tog perioda i saradnje sa Vladom Divljanom, Milanom Mladenovićem i Kojom?

Gile: „Paket aranžman“ je ono odavno proglašen za jedan od najvažnijih jugoslovenskih rok albuma svih vremena, ja mislim da je to prilično zasluženo i da je ta ploča prilično promenila ono pojmanje muzike na na jugoslovenskim tadašnjim prostorima i ja volim taj album, ne samo ono što smo mi uradili nego i ono što su uradili i Šarlo i Idoli. Tako da drag mi je taj album.

• Možete li da se prisetite neke anegdote sa snimanja tog kultnog izdanja?

Gile: Ja često pričam anegdotu, Enco Lesić koji je bio producent tog albuma i snimatelj ovaj, vezano je za njega kad smo završili album, smiksali sve stvari, sve je praktično bilo gotovo, već upoređene pesme i onda smo se našli kod njega u studiju ovaj, da to slušamo onako na dobrim zvučnicima glasno, i kad smo mi to sve ono prvi put čuli ono što su drugi bendovi uradili i mi, ja sam se okrenuo prema Encu i rekao sam: „Enco kakav album, prodaćemo sto hiljada ploča“. I onda me je Enco onako nasmejao, zagrlio me i rekao mi je: „Gile da ti kažem nešto, nećete prodati sto hiljada ploča zato što u ovoj zemlji živi 20 miliona seljaka. Ovo nije muzika za njih, tako da ovaj, ali snimili smo dobar album“. Tako da je Enco me kao stariji kolega ono na neki način uveo u ono što me je čekalo i u nastavku kariere pa i sve do današnjeg dana.

• Napisali ste mnoge legendarne pesme, a jedna od njih je i „Svečane bele košulje“, koju ste snimili sa Anicom Dobrom. Da li planirate neku novu saradnju sa njom?

Gile: Na novom albumu „U magli sjaj“ je novi duet sa Anicom Dobrom još od te '92. kad smo radili „Svečane bele košulje“. Pesma se zove „Gde je Barbara sad“ i na neki način je vezan sa filmom „Kako je propao rokenrol“ jer je Anica se u tom filmu zvala Barbara, a ovaj ta nova pesma je u stvari na inicijativu Damjana i Ćakija iz grupe Magic Bush sa kojima sam sarađivao, oni su uzeli jednu instrumentalnu temu i počeli su da od toga prave zapravo pravu pesmu, onda sam došao i ja pa sam ja tu još nešto malo dodao, tako da smo u stvari nas trojica zajedno napravili tu pesmu i ona će biti jedan od singlova na našem novom albumu.

Snimali smo u jednom studiju u Zemunu, bilo je super. Mislim Anica je naš ortak stari, ono svirala je više puta s nama kao gost na koncertima i jako se dobro razumemo tako da je pre svega to u nekom smehu, zabavi i dobrom druženju proteklo.

• Kada ste pozvali Anicu, kakva je bila njena reakcija?

Gile: Ta ideja da se nešto uradi sa Anicom je jako duga, pošto je Anica tu i tamo ponekad nama gostovala na koncertima i onda je stalno bila priča: "E, moramo da uradimo neku novu stvar", kao ono "Svečane bele košulje" koje su postale tako neke legendarne pesme. Stalno je bilo "Hajde, evo za sledeći album" i sad su se namestile sve kockice na pravom mestu, tako da smo sad i uradili. Upravo smo završili i video za pesmu "Gde je Barbara sad", koji će negde krajem sledeće nedelje biti pušten.

• Smatrate li da bi Anica bila uspešna pevačica da nije postala glumica?

Gile: Anica ima ono tu scensku harizmu i ono pre svega kapira i odnos sa publikom zbog rada u pozorištu i ima sluh, peva sasvim dovoljno dobro za rokenrol, tako da mislim da bi sigurno Anica imala uspešnu i muzičku karijeru.

• Da li će fanovi filma „Kako je propao rokenrol“ biti iznenađeni?

Gile: Pesma jeste omaž filmu "Kako je propao rokenrol". Aničina uloga se zvala Barbara u tom filmu i na neki način sama pesma je u stvari nastavak na osnovu neke muzičke teme iz tog filma koja se zvala "Barbarina tema". Tako da ima da, vezu. I sam spot je baš direktan omaž tom filmu jer se završava vrlo slično kao što se završava ta priča u kojoj su bili Nebojša Bakočević i Anica. Samo što je, naravno, Anica u sadašnjem vremenu.

• Kada smo kod filma „Kako je propao rokenrol“, postoji li neka interesantna priča o saradnji sa Vladom Divljanom i Kojom na tom projektu?

Gile: Prva anegdota koja mi pada ovaj u vezi saradnje sa Vladom i Kojom na na tom filmu je jedna velika rasprava između nas trojice oko toga kako će da izgleda omot za tu ploču, u stvari ona zadnja stvar strana. U stvari ovaj Vlada i ja smo imali tu ideju da ili svako uradi svoj deo omota što je na kraju i bilo, ili da sva trojica sednemo i zajedno napravimo taj omot, a Koja je zastupao ovaj stav da on hoće da uradi omot, a sa time se Vlada i ja nismo složili i onda je tu bilo ovaj tako jedna smešna na granici ovaj simpatične svađe situacija, ali na kraju je ispala ova varijanta da je tu bez strane omota ploče svako imao po jednu traku i Vlada je uradio svoju, ja svoju a Koja svoju trakicu.

• Jedan od najvećih hitova Električnog orgazma je „Igra rokenrol cela Jugoslavija“. Možete li da se prisetite kako je ta pesma zapravo nastala?

Gile: Pesma je nastala manje-više... prva verzija te pesme nije imala uopšte taj tekst i ovaj bila je namenjena našoj tadašnjoj prijateljici s kojom smo sarađivali na albumu „Kako bubanj kaže“, to je ona je bila bluz pevačica u Beogradu u to vreme Zora Vitas. I mi smo ono kao imali neku ideju da joj pomognemo da ona snimi neki svoj materijal, neki svoj album ili nešto. I onda sam ja napravio tu pesmu ali nije bio dovršen tekst, ali je bio totalno druga tematika. Onda ništa se od toga nije desilo i onda je ovaj kad smo mi spremali novi album ja sam napisao taj tekst „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ i on je manje-više bio komentar na to kako smo mi... mi smo u početku bili onako malo više andergraund bend koji je svirao u početkom osamdesetih isključivo u jako velikim urbanim centrima - Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Rijeka, Ljubljana i manje-više smo se vrteli u tom krugu. A posle albuma „Distorzija“ bend je eksplodirao i odjednom smo počeli da sviramo po celoj Jugoslaviji, po malim i velikim mestima, po stadionima, halama, tako da je to „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ bio komentar da smo mi kao eto konačno došli do te situacije da možemo na tom nekom celom prostoru naše tadašnje domovine da da ovaj sviramo svoj rokenrol.

• Mnogi kažu da su osamdesete bile najbolje godine. Kako ih vi pamtite?

Gile: Osamdesete su isto bile dugačak vremenski period. Možda mi je drag taj sam početak, taj eksplozija novog talasa, sigurno i izlazak albuma „Distorzija“ gde smo probili tu barijeru, pa i izlazak albuma „Letim, sanjam, dišem“ gde smo, kao što rekoh, imali te velike koncerte po stadionima, halama i tako dalje. Tako da ono, bilo je to neko zabavno vreme.

• Neki su već ocenili da je „U magli sjaj“ vaš najbolji album do sada, ali vi ste ga opisali kao najveseliji?

Gile: Teško je sad reći šta je najbolji album. Okej, to je dobro za PR, ali mislim bend postoji 46 godina, ima mnogo albuma, a i ukusi se razlikuju. Nekim ljudima će sigurno biti i ovo naš najbolji album. I bend je jako zadovoljan onim što smo uradili, tako da ja se nadam da će to biti jedan od albuma koji popravlja ljudima raspoloženje. To je nekako i bila namera.

• Na albumu imate i veoma zanimljive saradnike ...

Gile: Tako je, da, ima dosta gostiju na albumu, a verovatno su najpoznatiji nekom širem auditorijumu Anica Dobra i Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa. I sa jednim i sa drugim smo radili, ali odavno. Sa Anicom zadnji put '92. za film "Crni bombarder", a sa Canetom mislim '94. za album "Zašto da ne", koji je skoro bio i reizdat.

• Naslovna strana vašeg albuma je veoma upečatljiva. Izgleda kao dečji crtež, ali ste ga zapravo vi nacrtali?

Gile: Da, crtalo je dete u meni, u stvari, pošto se ja uvek trudim da zadržim tu neku detinjastost i mislim da je to jako bitno za nekoga ko se bavi bilo kojom vrstom umetnosti, da sačuva taj neki dečiji entuzijazam, naivnost, otvorenost, spremnost na promene, znači ono nešto fleksibilniji pristup nego kod možda nekih ljudi koji imaju zacrtane svoje planove u grupi.

• A da li devojčica na crtežu predstavlja vašu ćerku?

Gile: Nije, ne, nije... mnogi su ljudi mislili da je to, pošto ona u stvari vrlo slično slika, i onda su neki ljudi mislili da je to njen crtež, ali nije, moj je crtež, ali ima vremena, ona će sigurno biti...

• Dakle, devojčica na slici nije niko konkretan?

Gile: Nije, nije nijedna konkretna osoba, više neka umišljena, možda pomalo liči na moju ženu.

Imate li vi favorita sa ovog aktuelnog albuma?

Gile: Ništa nemam za sada još nijednu koja mi nekako ono baš iskače, ali ono volim stvarno sve pesme i vreme će pokazati. Ja obično nikad ne znam koja će pesma biti sad kao neki, da kažem, veliki hit ili tako nešto, ali vreme će pokazati.

• Planirate li uskoro da radite muziku za neki novi film?

Gile: U ovom trenutku nemam nikakvih ponuda pa ni planova da radim muziku za film, ali ono ja volim to da radim iako sam zapravo za dva filma samo radio, ali oba su legendarna: "Kako je propao rokenrol" i "Crni bombarder".

• Sada su veoma aktuelni filmovi o muzičarima i grupama. Da li biste voleli da se snimi film o Električnom orgazmu?

Gile: To rade reditelji i neki drugi ljudi, nije nešto što bi trebalo da krene od mene tako da mislim, nemam ništa protiv, ono sve ide nekim svojim tokom pa videćemo ako dođe do toga, što da ne.

• A da se i sami pojavite kao glumac?

Gile: Pa i to je bilo, odavno nije, ali bilo je tamo osamdesetih u nekim kratkim filmovima, čak se i u samoj seriji "Crni bombarder", ne u filmu ali u seriji, sam se isto pojavio u nekoj kratkoj sekvenci. Pa ne znam, mislim ono što da ne, ali trenutno nemam planova i ponuda.

(Telegraf.rs)