Umro legendarni pevač

Legendarni pevač Pibo Brajson, koji je svetsku slavu stekao svojim emotivnim soul baladama i nezaboravnim duetima, umro je u utorak, 2. juna, u 75. godini života. Preminuo je okružen porodicom, samo nekoliko dana nakon što je pretrpeo moždani udar.

Povodom njegovog odlaska, porodica Brajson je objavila emotivno saopštenje za javnost:

Preporučujemo

„Izuzetno smo dirnuti izlivom ljubavi, molitvi i podrške fanova, prijatelja i kolega iz celog sveta. Iako su nam srca slomljena, utehu pronalazimo u saznanju koliko je Pibo bio voljen i koliko je života dotakao svojim glasom i plemenitim duhom. Njegovo nasleđe i muzika živeće generacijama koje dolaze.“

Muzički počeci i promena imena

Brajson je rođen kao Robert Pipo Brajson u Grinvilu, u Južnoj Karolini, 1951. godine. Muzika je bila njegov poziv od najranijeg detinjstva. „Koliko god sećanje dopire, uvek sam bio u muzici“, izjavio je 1978. godine. „To je jedino čime sam ikada želeo da se bavim. Naravno, kao i svi drugi, morao sam da donesem odluku – mislim da mi je bilo oko 14 godina – čime ću se baviti u karijeri. Razmišljao sam o tome da budem lekar ili nešto slično, ali sam zaista osećao da je muzika moja stvar.“

Foto: Tanjug/AP/Joel Ryan,

Njegova majka je, međutim, bila zabrinuta zbog njegovog izbora, plašeći se surove prirode muzičke industrije: „Mislila je da ću postati narkoman ili nešto slično!“, priznao je Brajson u jednom intervjuu.

Profesionalnu karijeru započeo je još kao tinejdžer, pevajući prateće vokale u lokalnoj grupi Al Frimen i Apsetersi (Al Freeman and the Upsetters). Interesantno je da je umetničko ime Pibo nastalo upravo tada, jer je Frimen imao poteškoća da pravilno izgovori njegovo rođeno ime Pipo.

Uspon na vrhove top-lista

Nakon nastupa sa grupom Mozis Dilard i Teks-Taun Displej (Moses Dillard and the Tex-Town Display), Brajsona je primetila izdavačka kuća Beng Rekords. Prvi album, nazvan jednostavno „Peabo“, objavio je 1976. godine, nakon čega prelazi u Kapitol Rekords.

Njegov uspeh na R&B listama bio je munjevit. Hitovi poput „Reaching for the Sky“ (1978) i dueti sa Natali Koul, poput „Gimme Some Time“, najavili su njegovu dominaciju u svetu dueta. Ipak, ključni trenutak u njegovoj karijeri bila je saradnja sa Robertom Flek. Njihov duet „Tonight, I Celebrate My Love“ postao je svetski klasik.

Brajson je verovao da tajna dobrog dueta leži u emociji:

„Mislim da je tajna zaista dobrog dueta u tome da se morate pomalo zaljubiti u svog partnera. Imao sam veliku sreću što sam pronašao partnerku u Roberti Flek, koja je zaista znala šta je duet i kako da podjednako igra na snage i slabosti onog drugog. Naučio sam kako se pravi sjajan duet radeći sa Robertom, jer je ona toliko velika umetnica.“

Diznijeva era i planetarni uspeh

Devedesete godine prošlog veka donele su Brajsonu status legende zahvaljujući saradnji sa kompanijom Dizni. Godine 1991. snimio je naslovnu numeru za film „Lepotica i zver“ (Beauty and the Beast) sa tada mladom Selin Dion. Iako je prvobitno bilo planirano da Dion peva solo, producenti su želeli poznatije ime uz nju.

Brajson se prisećao snimanja sa Selin Dion: „Kada ste sjajan pevač kao što je ona, često se nađete u situaciji da morate malo da se povučete. Ključ je u tome da se prilagodite partneru. Postalo je veoma intimno dok smo se gledali u studiju. To ne možete kupiti, ali možete snimiti.“ Pesma je postala ogroman hit, donela im je Gremi nagradu i postala jedna od najprepoznatljivijih filmskih tema svih vremena.

Sledeće godine, Brajson je sa Redžinom Bel snimio „A Whole New World“ za film „Aladin“. Pesma je postala prva numera iz animiranog filma koja je stigla do 1. mesta Bilbordove liste „Hot 100“, što je rekord koji je držala punih 30 godina, sve do 2022. i pesme „We Don’t Talk About Bruno“.

Redžina Bel je istakla važnost te pesme rekavši: „Taj koncept 'celog novog sveta' nas je zaista podigao na vrh, jer se on može primeniti na gotovo sve što je napravilo razliku u vašem životu.“ Brajson je dodao da je tu pesmu pevao u Južnoj Africi u istorijskom trenutku kada je crnim ženama prvi put dozvoljeno da učestvuju na takmičenju za Mis te zemlje, ističući da pesma predstavlja „svaku nadu i svako obećanje koje ćete ikada imati.“

Foto: Tanjug/AP/Reed Saxon

Renaissance Man i nasleđe

Uprkos velikom uspehu, Brajson je povremeno bio kritičan prema muzičkoj industriji koja je favorizovala mladost u odnosu na iskustvo. Verovao je da je zanemarivanje iskusnih umetnika na kanalima poput MTV-ja štetno za samu muziku. „Ne mislim da postoji išta što ne mogu da uradim. Sebe vidim kao pravog renesansnog čoveka“, izjavio je 1994. godine.

Tokom bogate karijere, Brajson je objavio 20 studijskih albuma i bio je nominovan za Gremi nagradu osam puta. Iako je 2019. godine preživeo srčani udar, tada se potpuno oporavio.

Pibo Brajson je za sobom ostavio suprugu Tanju Bonifejs, sa kojom se venčao 2010. godine, njihovog sina Roberta rođenog 2018. godine, kao i ćerku Lindu iz prethodne veze. Njegov glas ostaje kao trajni svedok jedne ere u kojoj su emocija i vokalno umeće bili na prvom mestu.

(Telegraf.rs/izvor: People)