Nele Karajlić otkriva simboliku novog albuma "Pijani brod": između Šumanovića, Noja i savremenog sveta

Nakon decenija obeleženih stadionskim koncertima, svetskim turnejama i književnim uspesima, dr Nele Karajlić se vratio svojoj prvoj ljubavi - studijskom radu. Povod za razgovor u emisiji „Jutro je“ bio je izlazak albuma „Pijani brod“, projekta koji Karajlić definiše kao svoju potpunu umetničku slobodu, lišenu pritiska hitova, komercijalnih kalkulacija i senki prošlosti koje nose nazivi „Zabranjeno pušenje“ ili „No smoking orkestra“.

Autentičnost bez kalkulacija

Album donosi 12 novih kompozicija, snimljenih u tišini, daleko od medijske pompe. Iako veruje da će pesme naći put do publike, Nele ističe da mu imperativ nije bio stvaranje hitova:

Preporučujemo

„To je moj potpuno slobodan projekat. On nema dodirnih tačaka sa onim što sam ranije radio. Zamišljen je kao jedna plovidba i jedna vrsta poetskog preispitivanja o tome šta sam nekada bio, a šta sam sada.“

Simbolika „Pijanog broda“: Između Šumanovića i Noja

Naslov albuma nosi višeslojnu simboliku koja reflektuje i istoriju umetnosti i biblijske motive, ali i trenutno stanje svesti savremenog čoveka. Karajlić objašnjava da asocijacije mogu ići u dva pravca:

„Možemo ga shvatiti kao jedan raskalašeni teren, poput onih slika Save Šumanovića koji nose taj naslov, a možemo da ga shvatimo i kao onaj zadnji brod koji je uspeo da prebaci određeni broj životinja nakon potopa. Tako da, svaka asocijacija je dobra.“

Njegov glavni motiv bio je pronalaženje autentičnog izraza koji priliči njegovim godinama, uz zadržavanje prepoznatljive energije, ali bez suvišnog eksperimentisanja.

Odgovornost umetnika u predvečerje potopa

Povratak muzici za Neleta nije bio lak zadatak. Priznaje da mu je ona, od svih umetnosti kojima se bavi, „generalno najteža“. Ipak, unutrašnji poriv da zabeleži aktuelni trenutak bio je jači:

„Jedan od važnijih motiva mi je bio i to da na neki način obeležim vreme u kome živimo, koje nije nimalo jednostavno, nimalo lako, i u kojem jeste slutnja na ono što se desilo pre nego što je Noe pokupio životinje i stavio ih na brod. Znači, negde je i moja odgovornost prema samom sebi da napravim neke nove pesme, neku novu priču, a negde je odgovornost prema svetu oko mene, jer osećam potrebu da nešto pametno kažem.“

Evolucija ideja: Od menjanja sveta do osvetljavanja tema

Dok su osamdesete i devedesete bile rezervisane za bunt i želju da se svet promeni iz korena, Karajlić danas na stvari gleda drugačije. Ulogu onih koji menjaju svet prepušta mlađima, dok on bira ulogu svedoka i hroničara.

„Ja se ne bavim samim zvukom, već idejama koje su evoluirale. Ideja o menjanju sveta je nestala i prepuštena je mlađima. Moje je da bacim svetlost na teme koje guše i mene i druge ljude.“

Posebno mesto na albumu zauzimaju pesme sa istorijskom tematikom. Među njima je „Ave Serbia“, na stihove Jovana Dučića, koju opisuje kao „jednu od najlepših rodoljubivih pesama koju je ikad ljudska duša ispisala“. Tu je i „Ibar voda“, pesma koja kroz autorovu vizuru tumači „egzaktnu istoriju“ našeg podneblja:

„Ona u stvari govori o tom nekom prokletstvu kojim smo mi na ovoj divnoj zemlji zatečeni, i u toj činjenici da smo napravili kuću na sred puta, da je zemlja lepa i plodonosna i da niko ne može da umre od gladi, ali svako malo dolaze neke vojske, pa nam naplaćuju to uživanje koliko god mogu.“

Najintimniji trenutak albuma verovatno je pesma „Anđeli“, svojevrsna ispovest o zrelosti i gubitku metafizičke zaštite:

„Ja kad god se okrenem prema nebu, nebo je pusto i tih anđela koji su mene spašavali nema.“

Čovek protiv mašine: Strah i nada u eri veštačke inteligencije

Nakon pauze od 1997. godine (album „Ja nisam odavde“) i 2007. godine (muzika za „Dom za vešanje“), Nele se susreo sa potpuno novom tehnološkom realnošću. Prihvatio je izazov i dozvolio da dva spota budu urađena uz pomoć veštačke inteligencije (AI), ali uz jasnu dozu opreza:

„Veštačka inteligencija je nešto čega trebamo da se plašimo ukoliko nam izmakne kontroli, ali je isto tako jedno neverovatno sredstvo koje možete jako lepo da upotrebite ukoliko znate za šta je koristite. Mi ne smemo da je se plašimo kao sredstva, ali moramo da je se plašimo kao opasnosti koja može da bude fatalna ukoliko izgubimo kontrolu nad njom, kao u filmu Odiseja 2001 kad računar Hal preuzima kontrolu nad čovekom.“

Povlačeći paralelu sa pojavom fotografije u 19. veku, koja je naterala slikarstvo da evoluira u nove pravce, Karajlić veruje da će digitalna zasićenost na kraju vratiti ljude suštini - autorima sa integritetom.

„Kad-tad će ljudska duša, odnosno konzumenti muzike, početi da traže ponovo onog nekog Balaševića, nekog Đorđevića, nekog Bajagu, Tulića, Bregovića... Tehnologija je donela jeftinije snimanje, ali je duša ista i emocije su iste.“

Promocija i saradnici

U stvaranju albuma učestvovao je, kako kaže, „čitav jedan čopor“ vrhunskih muzičara. Promocija je započela u Banjaluci uz pratnju tenora Nemanje Crnatovića („Bočelija iz Žarkova“), a uskoro se očekuje i beogradska promocija. Nakon toga, spotovi rađeni što „veštačkom“, što „našom inteligencijom“, biće dostupni na svim platformama, pozivajući publiku na još jednu nezaboravnu plovidbu sa dr Neletom Karajlićem.

(Telegraf.rs/izvor: RTS/Radio Beograd)