Između mantije i metala: Neverovatna priča o pravoslavnom svešteniku i njegovom albumu "Paradise Metal"

„Gitaru je napravio Bog“, kaže otac Dionisios Tabakis (Dionysios Tabakis) u intervjuu za britanski The Guardian, sedeći u dnevnoj sobi svog stana u Nafpliju, gradu na grčkoj obali Peloponeza, okružen ogromnim brojem muzičkih instrumenata i religijskih ikona. Odeven u dugu crnu mantiju i sa sedom, retkom bradom, Tabakis zvuči kao da govori sa propovedaonice kada dodaje: „Đavo ne može ništa da stvori. Bog je stvorio sve.“

Njegov omiljeni instrument je prilagođeni Harley Benton R-457. Kupljena za samo 135 evra, to je upečatljiva električna gitara koja proizvodi akorde koji su kolebljiviji i atonalniji od onih na običnoj gitari, ali i topliji. Tabakis taj zvuk upoređuje sa „talasima“ ljudskog glasa.

Preporučujemo

Karakteristični talasi distorzije ovog modela prožimaju čitav Paradise Metal, kućno snimljen album doom metala, božićnih pesama i religioznog dubstepa koji je katapultirao oca Tabakisa iz potpune anonimnosti do kultnog statusa ranije ove godine. To se dogodilo nakon što mu je „biblija“ eksperimentalne muzike, sajt Pitchfork, dodelio ocenu 7,6 - višu nego što su dobili Aphex Twin za Drukqs ili Daft Punk za album Discovery.

Ono što komplikuje strast oca Tabakisa prema gitari jeste činjenica da je ovaj 53-godišnjak rukopoloženi sveštenik Grčke pravoslavne crkve, ogranka hrišćanstva koji je tradicionalno smatrao sve instrumente i svetovne melodije satanskim i pretnjom skromnosti porodičnog života. „Električna gitara je pomalo neshvaćena u crkvi“, kaže on. „Misli se da je 'od đavola'.“

Otac Tabakis je u samostalnoj misiji da to promeni. Činjenica da se sa novinarima sastaje licem u lice deluje kao malo čudo, s obzirom na njegovu povučenu prirodu. Ljudi iz njegovih izdavačkih kuća priznali su da ga nikada nisu sreli uživo niti razgovarali s njim telefonom. Ima YouTube kanal, ali nema drugog značajnijeg prisustva na internetu. Nakon objavljivanja albuma u aprilu, dobio je mnoštvo poziva od medija, ali je većinu odbio, plašeći se da će ispasti smešan na televiziji.

Kao jedan od 8.000 sveštenika registrovanih u vekovima staroj grčkoj crkvi, Tabakis je posvećen svom pozivu. Iako nije u celibatu - u braku je sa Fotinom (Foteini) već 32 godine i imaju troje dece - on teži idealu isposništva. Svake godine hodočasti na Svetu Goru i divi se asketama i samopožrtvovanim sveštenicima, poput dede svoje supruge koji je živeo među medvedima i vukovima na granici sa Albanijom. „To su pravi sveštenici“, kaže on, dok za sopstvene talente skromno dodaje da su „razmetljiviji“.

Rođen 1972. godine, Tabakis je odrastao u luci Pirej, u domaćinstvu toliko siromašnom da su roditelji dva puta pokušali da abortiraju. „Dva puta!“, kaže on. „Oba puta doktor nije bio tu.“ Pirej je bio pun Grka koji su izbegli iz Smirne 1920-ih, a među njima je bio i njegov deda. Ta vizantijska kultura i dalje teče kroz Tabakisa. „Odatle potičem“, kaže on. „To mi je u DNK.“

Printskrin: Youtube/r.Dionisios Tabakis-Paradise metal

Muzika je postala način da izrazi svoje kulturno nasleđe. U srednjoj školi, sveštenici u njegovoj parohiji uveli su ga u vizantijsku muziku, a on je od tada sam naučio da svira niz opskurnih instrumenata: cümbüş, kabak kemane, yayli tanbur, zurnu, ney flautu i razne vrste lira. Tabakis pripisuje Majci Božjoj ne samo to što nije abortiran, već i svoj nedavni muzički uspeh.

Pre otprilike četiri godine počeo je da snima sopstvene pesme u potpuno „uradi sam“ maniru. Sin mu je pokazao kako da koristi softver za produkciju, a komšija sa sprata iznad ga je podučavao gitari. Evgenija Simela Armeni (Evgenia Simela Armeni), 23-godišnjakinja koju je upoznao u crkvi, pevala je vokale snimajući se telefonom u svom studentskom stanu.

Njegov YouTube kanal je zapazio Nikolas Rafael (Nikolas Rafael), osnivač hipsterske izdavačke kuće Elhellell iz Soluna, koji je odmah bio opčinjen. „Muzičari danas pripadaju veoma specifičnim arhetipovima“, kaže on. „Svi su kopija kopije. Tabakis prkosi svemu tome.“

Album Paradise Metal je divlja vožnja koja spaja vizantijsku muziku, hrišćansko pravoslavlje, heavy metal, rep i tehno. Pitchfork je pesmu "Techno in a Monastery" opisao kao „apsolutno igralište“.

„Pokušavam da eksperimentišem i istražujem“, kaže Tabakis, citirajući stih grčkog pesnika Janisa Ricosa (Yiannis Ritsos): „Nikada nisam bio ljubomoran na velike kuće, već na velike prozore“, dodajući: „a svaki muzički instrument je prozor kroz koji možete videti deo univerzuma, deo neba.“ Metal, kaže etimološki radoznali sveštenik, „potiče od reči metalláō, što znači rudariti, istraživati“.

Naslov jedne pesme - "Flexareis Karga, Ekklisiastiki Rap" - u slobodnom prevodu znači: „Mnogo se hvališ (Crkveni rep)“. Kaže da nije politički umetnik, ali je pesma "Dubai Paei" inspirisana sukobima na Bliskom istoku i egzodusom ljudi. „Podsetilo me je na Vavilon u Knjizi Otkrivenja. To je satira o ispraznosti bogatstva.“

Printskrin: Youtube/r.Dionisios Tabakis-Paradise metal

Njegova motivacija za bavljenje repom bila je pokušaj da premosti jaz između starijih generacija i mladih koji govore drugačijim jezikom. „Morao sam da pronađem neke rime, što je bilo teško. Tražio sam sleng na internetu i uradio šta sam mogao.“

Njegova deca nisu preterano religiozna; ćerka mu je tetovirana fotografkinja u Atini. On im nikada nije nametao svoje strasti. Šta drugi sveštenici misle o njegovom uspehu? „Nisu nam ništa rekli, što je dobra stvar“, kaže on.

Pravoslavna jednačina svetovne muzike sa đavolom ga ne muči. „Bog ima ukusa“, insistira on. „On voli lepe stvari. Nije neukusan (gauche).“ Stvaranjem nečeg lepog, čak i uz pomoć instrumenata, Tabakis odaje počast svojoj veri. Ipak, nikada ne bi napustio crkvu radi muzičke karijere. „Kažu da je sveštenik bolji od kralja, jer može pretvoriti hleb u telo Hristovo. To ni anđeo ne može.“

Kada ga pitaju o budućim nastupima uživo, odgovara u svom stilu, mešavini misticizma i apsurda: „Osećam se kao da su izvadili ribu iz vode da je prošetaju kako bi udahnula malo vazduha.“ Zatim dodaje: „Osećam se veoma neprijatno. Ali ako to ljudima donosi radost, onda sam za to.“

(Telegraf.rs/izvor: The Guardian/Fonis Mitsopoulou)